Zemlje zapadnog Balkana se ove godine suočavaju sa novom recesijom , pri čemu se najveće slabljenje, od 2,5 odsto, očekuje u Srbiji, dok će oporavak u 2013. biti "veoma spor", upozorila je danas Svetska banka.
Nivoi duga su takođe u pojedinim zemljama previsoki, ukazala je koordinator Svetske banke za zapadni Balkan Džejn Armitidž.
"Rekla bih da je dug u Crnoj Gori, Srbiji i Albaniji na veoma opasnom nivou, naročito u Albaniji od 60 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), mada se ubrzano povećava u Srbiji i Crnoj Gori", rekla je ona u intervjuu za agenciju Rojters.
Prognoza Svetske banke za Srbiju, najveću ekonomiju u tom regionu, je najpesimističnija jer ta zemlja ima teškoće u stimulisanju rasta u vreme kada nastoji da skreše svoj narastajući budžetski deficit.
"Dugotrajna neizvesnost u evrozoni znači da se suočavamo sa ponovnom recesijom", rekla je Armitidž i dodala da banka u ovom trenutku procenjuje "da je zapadni Balkan u recesiji".
Albanija i bivše jugoslovenske republike suočene su s padom izvoza i presušenjem direktnih stranih investicija usled dužničke krize u zoni evra koja je glavni izvor trgovine i investicija za region Balkana.
Novčane doznake građana koji rade u inostranstvu su takođe u padu, dok su oštra zima i dugotrajan letnji period suše pogodili poljoprivredni sektor i proizvodnju električne struje u regionu, ukazala je Armitidž.
Jedino će Kosovo verovatno nastaviti s rastom zahvaljujući niskom nivou integracije sa evropskim tržištem, malom dugu i obilnim investicijama u infrastrukturu, rekla je ona.
"Iduće godine će doći do veoma usporenog rasta u tom regionu. Deficiti su svuda u porastu tako da te zemlje očekuju zaista teška vremena", upozorila je Armitidž.
"One moraju da nastave put fiskalne konsolidacije i da počnu da snižavaju nivoe duga, ali je istovremeno njihov rast veoma nizak i potrebna su ivestiranja u infrastrukturu", ukazala je ona.
Centralna banka Srbije je prošlog meseca saopštila da će nacionalni ekonomski proizvod ove godine verovatno opasti 1,5 odsto. Nezaposlenost u Srbiji je na veoma visokom nivou od 25 odsto.
Socijalistička vlada Srbije je postavila cilj rasta u idućoj godini od dva odsto i takođe obećala da će skresati budžetski deficit sa projektovanih 6,2 odsto BDP u 2012, na 3,6 odsto u 2013.
Srbiji je neophodno da smanji deficit kako bi osigurala novi kreditni sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) čija će misija stići u Beograd 13. novembra.
Armitidž je naglasila da Srbija mora da postigne sporazum sa MMF-om pre nego što Svetska banka da zeleno svetlo za zajam od 400 miliona dolara za podršku budžetu.
Bosna i Hercegovina, pak, mora da sprovede dugo odlagane strukturne reforme pre nego što joj Svetska banka pusti zajam od 200 miliona dolara, ukazala je koordinatorka te banke za zapadni Balkan.
(Tanjug)
"Rekla bih da je dug u Crnoj Gori, Srbiji i Albaniji na veoma opasnom nivou, naročito u Albaniji od 60 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), mada se ubrzano povećava u Srbiji i Crnoj Gori", rekla je ona u intervjuu za agenciju Rojters.
Prognoza Svetske banke za Srbiju, najveću ekonomiju u tom regionu, je najpesimističnija jer ta zemlja ima teškoće u stimulisanju rasta u vreme kada nastoji da skreše svoj narastajući budžetski deficit.
"Dugotrajna neizvesnost u evrozoni znači da se suočavamo sa ponovnom recesijom", rekla je Armitidž i dodala da banka u ovom trenutku procenjuje "da je zapadni Balkan u recesiji".
Albanija i bivše jugoslovenske republike suočene su s padom izvoza i presušenjem direktnih stranih investicija usled dužničke krize u zoni evra koja je glavni izvor trgovine i investicija za region Balkana.
Novčane doznake građana koji rade u inostranstvu su takođe u padu, dok su oštra zima i dugotrajan letnji period suše pogodili poljoprivredni sektor i proizvodnju električne struje u regionu, ukazala je Armitidž.
Jedino će Kosovo verovatno nastaviti s rastom zahvaljujući niskom nivou integracije sa evropskim tržištem, malom dugu i obilnim investicijama u infrastrukturu, rekla je ona.
"Iduće godine će doći do veoma usporenog rasta u tom regionu. Deficiti su svuda u porastu tako da te zemlje očekuju zaista teška vremena", upozorila je Armitidž.
"One moraju da nastave put fiskalne konsolidacije i da počnu da snižavaju nivoe duga, ali je istovremeno njihov rast veoma nizak i potrebna su ivestiranja u infrastrukturu", ukazala je ona.
Centralna banka Srbije je prošlog meseca saopštila da će nacionalni ekonomski proizvod ove godine verovatno opasti 1,5 odsto. Nezaposlenost u Srbiji je na veoma visokom nivou od 25 odsto.
Socijalistička vlada Srbije je postavila cilj rasta u idućoj godini od dva odsto i takođe obećala da će skresati budžetski deficit sa projektovanih 6,2 odsto BDP u 2012, na 3,6 odsto u 2013.
Srbiji je neophodno da smanji deficit kako bi osigurala novi kreditni sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) čija će misija stići u Beograd 13. novembra.
Armitidž je naglasila da Srbija mora da postigne sporazum sa MMF-om pre nego što Svetska banka da zeleno svetlo za zajam od 400 miliona dolara za podršku budžetu.
Bosna i Hercegovina, pak, mora da sprovede dugo odlagane strukturne reforme pre nego što joj Svetska banka pusti zajam od 200 miliona dolara, ukazala je koordinatorka te banke za zapadni Balkan.
(Tanjug)
