Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton razgovara je sa predsednikom Vlade Srbije Ivicom Dačićem i kosovskim premijerom Hašimom Tačijem. U toku zajednička večera.
Evropski diplomatski izvori na današnji sastanak gledaju kao na ključni pokazatelj kuda ide proces "normalizacije odnosa", kako to definiše briselska diplomatija.
Srpska strana izgleda želi da se zaštita srpske verske i kulturne baštine nađe što pre na pregovaračkom stolu i nije isključeno da to bude dotaknuto, prenosi nezvanična očekivanja agencija Beta.
Dnevni red sastanka očigledno namerno i nije objavljen jer je ostavljeno da se "sad na visokom političkom nivou otklone nejasnoće oko budućeg toka dijaloga, jer i EU i dve strane žele da se ostvari napredak", dodali su Betiin izvori.
Beti su zvaničnici u EU potvrdili da bi Dačić i Tači, zajedno s visokom predstavnicom EU, trebalo da se sastanu na radnoj večeri s tim što bi predsednik srpske vlade i kosovski premijer najpre odvojeno trebalo da se sastanu s Ketrin Ešton.
Savetnik predsednika Srbije za spoljnu politiku Marko Đurić izjavio je danas da državna platforma za Kosovo i Metohiju nije papir za jednokratnu upotrebu, već dugoročna strategija koja treba da trasira put Srbije i najavio njeno brzo predstavljanje.
"Ne možemo naše ciljeve, a to je očuvanje državne teritorije, nacionalne kohezije i demokratsko jačanje ostvariti jednokratno, ali osnovne principe za njih moramo da iznesemo na javnoj diskusiji i iznećemo", rekao je Đurić za RTS.
Povodom za danas najavljenih razgovora premijera Srbije Ivice Dačića i kosovskog premijera Hašima Tačija Đurić je rekao da Dačić ne bi nikad ni počeo razgovore da nije dogovoreno kakav će država imati odnos prema postignutim sporazumima sa Prištinom iz prethodnog perioda.
"U ovoj fazi razgovori će verovatno još uvek biti vođeni najviše o samim razgovorima i o sprovođenju sporazuma koji su dogovoreni u prethodnom periodu koji se tiču integrisanog upravljanja administrativnom linijom i drugih nerešenih pitanja", rekao je Đurić.
Portparolka visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Maja Kocijančić izjavila je da je smisao dijaloga u Briselu "konkretno uklanjanje prepreka na putu u EU i za Srbiju i za Kosovo.“
Sa iskustvom iz prethodnih godinu i po dana tehničkog dijaloga, znamo da će u pitanju biti teški pregovori za koje je potrebno i političke volje i teških odluka, rekla je Kocijančić za Dojče vele.
Brisel kaže da će teme novog dijaloga biti one koje "do sada nisu bile na pregovaračkom stolu", pri čemu se pominje rešavanje pitanje severa Kosova, ali i poštovanje teritorijalnog integriteta Kosova.
Očekuje se da bi se među "teškim odlukama" mogla naći pitanja srpskih paralelnih struktura, ali i politika Prištine prema Srbima na severu Kosova.
Prema nekim najavama prvo bi moglo da dođe do dogovora o otvaranju tzv kancelarija za vezu u Beogradu i Prištini.
Analitičar Nikolas Vajt, za Dojče vele objašnjava da se traži uspostavljanje „neke vrste odnosa“: „Ne traži se dakle puno diplomatsko priznavanje, već se traži pragmatičan pristanak na dato stanje da Kosovo neće ponovo biti deo Srbije.“
Međutim, iako su i Beograd i Priština na prvom, „pripremnom sastanku“ 19. oktobra potvrdili svoju spremnost i neophodnost dijaloga radi rešavanja otvorenih pitanja, ostalo je otvoreno pitanje šta ko podrazumeva pod temama i ishodom dijaloga.
Srbija naglašava da ne odustaje od svoje državne politike po kojoj je prihvatanje nezavisnosti Kosova apsolutno neprihvatljivo i očekuje da se „ne razgovara samo o severu i tzv paralelnim institucijama“, već i o srpskoj imovini na Kosovu, povratku raseljenih, ratnim zločinima, ali i o "konačnom rešenju".
Sa Kosovske strane unapred stavljaju do znanja da statusa Kosova, podela ili autonomija za sever neće biti teme za razgovor i da je svaki poziv na promenu granica Kosova opasan za ceo region.
(MONDO/agencije, foto:Beta/Vladimir Milovanović)
Srpska strana izgleda želi da se zaštita srpske verske i kulturne baštine nađe što pre na pregovaračkom stolu i nije isključeno da to bude dotaknuto, prenosi nezvanična očekivanja agencija Beta.
Dnevni red sastanka očigledno namerno i nije objavljen jer je ostavljeno da se "sad na visokom političkom nivou otklone nejasnoće oko budućeg toka dijaloga, jer i EU i dve strane žele da se ostvari napredak", dodali su Betiin izvori.
Beti su zvaničnici u EU potvrdili da bi Dačić i Tači, zajedno s visokom predstavnicom EU, trebalo da se sastanu na radnoj večeri s tim što bi predsednik srpske vlade i kosovski premijer najpre odvojeno trebalo da se sastanu s Ketrin Ešton.
Savetnik predsednika Srbije za spoljnu politiku Marko Đurić izjavio je danas da državna platforma za Kosovo i Metohiju nije papir za jednokratnu upotrebu, već dugoročna strategija koja treba da trasira put Srbije i najavio njeno brzo predstavljanje.
"Ne možemo naše ciljeve, a to je očuvanje državne teritorije, nacionalne kohezije i demokratsko jačanje ostvariti jednokratno, ali osnovne principe za njih moramo da iznesemo na javnoj diskusiji i iznećemo", rekao je Đurić za RTS.
Povodom za danas najavljenih razgovora premijera Srbije Ivice Dačića i kosovskog premijera Hašima Tačija Đurić je rekao da Dačić ne bi nikad ni počeo razgovore da nije dogovoreno kakav će država imati odnos prema postignutim sporazumima sa Prištinom iz prethodnog perioda.
"U ovoj fazi razgovori će verovatno još uvek biti vođeni najviše o samim razgovorima i o sprovođenju sporazuma koji su dogovoreni u prethodnom periodu koji se tiču integrisanog upravljanja administrativnom linijom i drugih nerešenih pitanja", rekao je Đurić.
Portparolka visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Maja Kocijančić izjavila je da je smisao dijaloga u Briselu "konkretno uklanjanje prepreka na putu u EU i za Srbiju i za Kosovo.“
Sa iskustvom iz prethodnih godinu i po dana tehničkog dijaloga, znamo da će u pitanju biti teški pregovori za koje je potrebno i političke volje i teških odluka, rekla je Kocijančić za Dojče vele.
Brisel kaže da će teme novog dijaloga biti one koje "do sada nisu bile na pregovaračkom stolu", pri čemu se pominje rešavanje pitanje severa Kosova, ali i poštovanje teritorijalnog integriteta Kosova.
Očekuje se da bi se među "teškim odlukama" mogla naći pitanja srpskih paralelnih struktura, ali i politika Prištine prema Srbima na severu Kosova.
Prema nekim najavama prvo bi moglo da dođe do dogovora o otvaranju tzv kancelarija za vezu u Beogradu i Prištini.
Analitičar Nikolas Vajt, za Dojče vele objašnjava da se traži uspostavljanje „neke vrste odnosa“: „Ne traži se dakle puno diplomatsko priznavanje, već se traži pragmatičan pristanak na dato stanje da Kosovo neće ponovo biti deo Srbije.“
Međutim, iako su i Beograd i Priština na prvom, „pripremnom sastanku“ 19. oktobra potvrdili svoju spremnost i neophodnost dijaloga radi rešavanja otvorenih pitanja, ostalo je otvoreno pitanje šta ko podrazumeva pod temama i ishodom dijaloga.
Srbija naglašava da ne odustaje od svoje državne politike po kojoj je prihvatanje nezavisnosti Kosova apsolutno neprihvatljivo i očekuje da se „ne razgovara samo o severu i tzv paralelnim institucijama“, već i o srpskoj imovini na Kosovu, povratku raseljenih, ratnim zločinima, ali i o "konačnom rešenju".
Sa Kosovske strane unapred stavljaju do znanja da statusa Kosova, podela ili autonomija za sever neće biti teme za razgovor i da je svaki poziv na promenu granica Kosova opasan za ceo region.
(MONDO/agencije, foto:Beta/Vladimir Milovanović)
