Katolička crkva u Srbiji nezadovoljna je tempom vraćanja njene imovine i očekuje od novih vlasti da će Zakon o restutuciji sprovesti bržim tempom od svojih prethodnika, izjavio je zrenjaninski biskup, monsinjor Ladislav Nemet.
On je, na konferenciji za novinare organizovanoj povodom Međunarodne biskupske konferencije "Svetih Ćirila i Metodija", koja se održava u Petvrovaradinu, istakao da je za šest godina koliko postoji zakon o restituciji crkvene imovine, jako malo imovine vraćeno crkvi.
"U sklopu evrointegracija Srbije jedna od državnih obaveza je vraćanje nacionalizovane imovine prethodnim vlasnicima", rekao je monsinjor Nemet, dodajući da se "ponekad stiče utisak da se traže posebni razlozi kako bi se restitucija odložila".
Govoreći o obeležavanju 1700. godišnjice Milanskog edikta, Nemet je rekao da će i katolička verska zajednica u Nišu organizovati obeležavanje tog datuma, i da je otvorena za saradnju sa drugim verskim zajednicama, posebno sa Srpskom pravoslavnom crkvom, kada je reč o organizaciji obeležavanja.
Što se tiče dolaska pape Benedikta u Srbiju povodom tog velikog praznika, Nemet je rekao da je izvesno da papa neće doći, jer se kalendar njegovih poseta pravi mnogo ranije, a pored toga, trebalo je da dobije poziv od SPC.
Zrenjaninski biskup je ukazao na problem nemigućnosti plaćanja osiguranja za rimokatoličke sveštenike u Srbiji, istakavši da se radi o relativno malom broju ljudi, oko 250, i da bi taj problem uz dobru volju moguće lako rešiti.
Međunarodno biskupskoj konferenciji u Petrovaradinu prisustvovali su i barski nadbiskup Zef Gaši, koji je i njen predsednik, zatim, beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar, subotički biskup Janoš Penzeš, kotorski biskup Ilija Janjić, grkokatolički egzarh za Srbiju i za Crnu Goru Đura Džudžar, skopski biskup Kiro Stojanov i prizrenski apostolski upravitelj Dode Đerđi.
Agenciji za restituciju u Beogradu do sada je podneto preko 9.000 zahteva za povrat oduzete imovine nakon Drugog svetskog rata, izjavio je danas u Subotici predsednik Udruženja za povrat oduzete imovine Milan Uzelac.
Po njegovim rečima, na osnovu podnetih zahteva doneto je preko 700 izvršnih odluka, na osnovu kojih je vraćeno više od 18.000 kvadrata poslovnih prostora, preko 11.500 kvadrata stanova, 1.200 hektara poljoprivrednog zemljišta, 250 hektara neizgrađenog građevinskog zemljišta, pet hektara šuma i šumskog zemljišta.
Ukupna vrednost vraćene imovine iznosi oko 60 miliona evra, a očekuje se da će ukupno biti podneto oko 35.000 zahteva, rekao je on na konferenciji za štampu.
Što se tiče područja koje pokriva ovo udruženje, Uzelac je izneo da je podnet ukupno 721 zahtev vezan za proces restitucije, od čega je u Subotici podneto 207 zahteva.
"Najveći deo zahteva podnetih u Subotici, čak 90 odsto, odnosi se na vraćanje poljoprivrednog zemljišta", naveo je Uzelac.
On je rekao da se oko 500 članova ovog udruženja i dalje ne slaže sa rešenjem po kojem je moguće vraćanje zemlje u obliku u kojem je i oduzeto, a u svim ostalim slučajevima vlasnici će biti obeštećeni kroz obveznice.
"Pošto je u međuvremenu došlo do raznih komasacija, otuđivanja zemljišta i zamene retki će biti srećnici kojima će biti vraćena ona zemlja koja im je i oduzeta. Ostali će biti obeštećeni kroz obveznice, a to je preveliki zalogaj za državu. Stoga zahtevamo da nam se vrati zemlja. Ako ne ona oduzeta, onda bar odgovarajuća zamena", rekao je Uzelac.
U ovom udruženju su zadovoljni saradnjom i brzinom službi koje su uključene u izdavanje dokumenata vezanih za proces restitucije, u prvom redu Istorijskog arhiva, službi lokalne samouprave i jedinice Pošte, a zamerke upućuju na račun Službe za katastar nepokretnosti.
U samom Istorijskom arhivu u Subotici svaki drugi predmet, ukupno oko 1.000, odnosi se na proces restitucije.
(MONDO/Agencije)
"U sklopu evrointegracija Srbije jedna od državnih obaveza je vraćanje nacionalizovane imovine prethodnim vlasnicima", rekao je monsinjor Nemet, dodajući da se "ponekad stiče utisak da se traže posebni razlozi kako bi se restitucija odložila".
Govoreći o obeležavanju 1700. godišnjice Milanskog edikta, Nemet je rekao da će i katolička verska zajednica u Nišu organizovati obeležavanje tog datuma, i da je otvorena za saradnju sa drugim verskim zajednicama, posebno sa Srpskom pravoslavnom crkvom, kada je reč o organizaciji obeležavanja.
Što se tiče dolaska pape Benedikta u Srbiju povodom tog velikog praznika, Nemet je rekao da je izvesno da papa neće doći, jer se kalendar njegovih poseta pravi mnogo ranije, a pored toga, trebalo je da dobije poziv od SPC.
Zrenjaninski biskup je ukazao na problem nemigućnosti plaćanja osiguranja za rimokatoličke sveštenike u Srbiji, istakavši da se radi o relativno malom broju ljudi, oko 250, i da bi taj problem uz dobru volju moguće lako rešiti.
Međunarodno biskupskoj konferenciji u Petrovaradinu prisustvovali su i barski nadbiskup Zef Gaši, koji je i njen predsednik, zatim, beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar, subotički biskup Janoš Penzeš, kotorski biskup Ilija Janjić, grkokatolički egzarh za Srbiju i za Crnu Goru Đura Džudžar, skopski biskup Kiro Stojanov i prizrenski apostolski upravitelj Dode Đerđi.
Agenciji za restituciju u Beogradu do sada je podneto preko 9.000 zahteva za povrat oduzete imovine nakon Drugog svetskog rata, izjavio je danas u Subotici predsednik Udruženja za povrat oduzete imovine Milan Uzelac.
Po njegovim rečima, na osnovu podnetih zahteva doneto je preko 700 izvršnih odluka, na osnovu kojih je vraćeno više od 18.000 kvadrata poslovnih prostora, preko 11.500 kvadrata stanova, 1.200 hektara poljoprivrednog zemljišta, 250 hektara neizgrađenog građevinskog zemljišta, pet hektara šuma i šumskog zemljišta.
Ukupna vrednost vraćene imovine iznosi oko 60 miliona evra, a očekuje se da će ukupno biti podneto oko 35.000 zahteva, rekao je on na konferenciji za štampu.
Što se tiče područja koje pokriva ovo udruženje, Uzelac je izneo da je podnet ukupno 721 zahtev vezan za proces restitucije, od čega je u Subotici podneto 207 zahteva.
"Najveći deo zahteva podnetih u Subotici, čak 90 odsto, odnosi se na vraćanje poljoprivrednog zemljišta", naveo je Uzelac.
On je rekao da se oko 500 članova ovog udruženja i dalje ne slaže sa rešenjem po kojem je moguće vraćanje zemlje u obliku u kojem je i oduzeto, a u svim ostalim slučajevima vlasnici će biti obeštećeni kroz obveznice.
"Pošto je u međuvremenu došlo do raznih komasacija, otuđivanja zemljišta i zamene retki će biti srećnici kojima će biti vraćena ona zemlja koja im je i oduzeta. Ostali će biti obeštećeni kroz obveznice, a to je preveliki zalogaj za državu. Stoga zahtevamo da nam se vrati zemlja. Ako ne ona oduzeta, onda bar odgovarajuća zamena", rekao je Uzelac.
U ovom udruženju su zadovoljni saradnjom i brzinom službi koje su uključene u izdavanje dokumenata vezanih za proces restitucije, u prvom redu Istorijskog arhiva, službi lokalne samouprave i jedinice Pošte, a zamerke upućuju na račun Službe za katastar nepokretnosti.
U samom Istorijskom arhivu u Subotici svaki drugi predmet, ukupno oko 1.000, odnosi se na proces restitucije.
(MONDO/Agencije)
