Poma evroatlanskim integracijama mali a značajno su se pojačali izazovi Mirovnom sporazumu, uključujući i suverenitetu i teritorijalnom integritetu BiH, raportirao Incko. Diplomatski skandal sa Lagumdžijinim "zabranjenim" pismom.
Visoki predstavnik za BiH Valentin Incko izjavio je danas u Savetu bezbednosti UN da politička dinamika u BiH stagnira i da je političko manevrisanje vladajućih stranaka uzelo prednost nad gorućim potrebama građana i zemlje u celini, a da je Republika Srpska intenzivirala politiku otvorenih napada protiv osnova Dejtonskog sporazuma.
U redovnom izveštaju o BiH, za period od 21. aprila do 26. oktobra, Incko je istakao da je, za razliku od obećavajućih trendova viđenih tokom perioda za prethodni izveštaj, politička dinamika u BiH stagnirala i vratila se u okvire prevladavajućih trendova u poslednjih šest godina.
"Ne samo da je mali napredak zabeležen u smislu pomaka ka evroatlantskim integracijama, nego su se u značajnoj meri intenzivirali i direktni izazovi Mirovnom sporazumu, uključujući i one vezane za suverenitet i teritorijalni integritet BiH", smatra Incko.
Nažalost, obećavajući razvoji događaja s početka 2012. sada su u zastoju, naveo je on.
Nakon što su konačno formirali državnu vladu u februaru i usvojili državni budžet za 2012. u maju, vladajuće stranke nisu se primile posla, već su odmah započele s dugotrajnim nizom borbi i pokušaja prekomponovanja vlade na državnom i nivou FBiH, kao i u nekim kantonima, napisao je Incko.
Incko je posebno kritički govorio o Republiči Srpskoj i njenom rukovodstvu, za koje je rekao da je u poslednjih šest godina intenziviralo svoju politiku otvorenih i direktnih napada protiv osnova Mirovnog sporazuma.
"Izjave koje su dolazile od vodećih političkih ličnosti iz RS, kao i akcije pokrenute od tih istih ljudi kako bi se nastavilo s nagrizanjem nadležnosti same države, produbljuju sumnje u suštinsku predanost političkog vodstva u RS prema najosnovnijim aspektima Dejtonskog mirovnog sporazuma - suvereniteta i teritorijalnog integriteta BiH", rekao je visoki predstavnik.
On se posebno osvrnuo na predsednika RS Milorada Dodika koji, prema njegovim rečima, otvoreno zagovara raspad BiH što, smatra Incko, zaslužuje posebnu pažnju međunarodne zajednice.
Incko je rekao i da su tokom ovog izveštajnog perioda vlasti u BiH učinile malo na sprovođenju posebnih zahteva sačinjenih od pet ciljeva i dva uslova potrebnih za zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika (OHR).
On smatra da obustava supervizije za Brčko Distrikt ipak predstavlja važan korak prema ispunjavanju tog cilja, dok je presuda Ustavnog suda BiH od ključnog značaja, jer je pružila pravni presedan i vodeća načela za rešenje pitanja državne i vojne imovine.
Na ekonomskom planu, ocenio je Incko, BiH je suočena s pogoršanjem fiskalne situacije, slabim izgledima za rast, visokom stopom nezaposlenosti i pratećim socijalnim problemima.
U prilog ovakvoj situaciji ne idu ni stalne turbulencije u vlasti, a prvi talas dešavanja vrti se oko nastojanja SDP da izbaci SDA iz vladajuće koalicije na kantonalnim, federalnim i državnim novoima, što je stvorilo značajne prepreke i prepirke.
Incko je u izvestaju Savetu bezbednosti UN naveo da nije došlo do napretka u sprovođenju presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Sejdić-Finci protiv BiH.
Stranke nisu podnele zajednički predlog za sprovođenje presude do krajnjeg roka, 31. augusta, a na šta su pristali političkih lideri BiH u sklopu EU Mape puta na sastanku u Briselu 27. juna.
Incko je kazao i da je zabrinut i zbog konstantnog negiranja genocida u Srebrenici.
"Zabrinut sam zbog nastavka negiranja genocida u Srebrenici od visokih funkcionera RS, iako je on potvrđen presudama MSP i MKSJ i drugih sudova", rekao je visoki predstavnik, citirajući izjave predsednika Dodika u kampanji uoči lokalnih izbora koji su u BiH održani 7. oktobra.
Svoj polugodišnji izveštaj Savetu bezbednosti uputila je i Republika Srpska, u kojem se, između ostalog, traži ukidanje OHR-a.
Prva javan kritika Izveštaja stiže iz Rusije. Njen stalvni predstavnik u UN Vitalij Čurkim kaže da je raport visokog predstavnika u BiH ponovo napisan na alarmantan način i pati od tendencionozno-kritičke nenaklonjenosti prema rukovodstu Republike Srpske.
Čurkin je još jednom pozvao da se ukine OHR-a u BiH i da Savet bezbednosti UN prizna da se situacija u BiH odavno stabilizovala i da njeni građani sami treba da odrede svoju dalju sudbinu.
"Treba prestati sa ignorisanjem činjenice da je već niz godina situacija u BiH dovoljno stabilna", istakao je Čurkin.
Glavni zadatak međunarodne zajednice u BiH u ovoj fazi, po oceni Čurkina je da odgovornost za sudbinu preda njenim građanima.
Prema njegovim rečima, treba gledati u budućnost i razmisliti o načinu dalje rekonfiguracije međunarodnog prisustva u BiH.
Ambasador Nemačke pri UN Peter Vitig ukazao je na značajan napredak u popravljanju situacije u BiH, istakavši kako je napravljen važan korak između lidera BiH i EU u vezi sa uspostavljanjem "mape puta".
Iako je prihvatio Inckove ocene da je situacija u BiH zabrinjavajuća, Vitig je pomenuo i znakove napretka koji se, kako je naveo, vide kroz uspostavljanje Saveta ministara, usvajanje budžeta, te važnih zakona poput zakona o državnoj pomoći i popisu.
Zamjenik stalnog predstavnika francuske Martin Brines zapazio je da je u BiH u poslednjih nekoliko meseci bilo dosta pozitivnih koraka, uključujući usvajanje evropskih zakona.
Pozdravio je zatvaranje OHR-a u Brčkom i ukazao na potrebu uklanjanja preklapanja između EUSR-a i OHR-a.
Zamenik stalnog američkog predstavnika Rozmeri Dikarlo kaže da je razočarana izjavama koje potkopavaju teritorijalni integritet BiH i poručila da SAD daju punu podršku OHR-u i podržavaju njegov ostanak. Kritikovala je SDP i SNSD u vezi s dogovorom koji su postigli.
Temu Bosne i Hergevoine u Savetu bezbednosti UN obeležio je i jedan diplomatski skandal, koji daje pravu sliku BiH danas.
Naime, posle izlaganja Valentina Incka trebalo je da ambasadorka BiH u UN Mirsada Čolaković pročita pismo ministra spoljnih poslova Zlatka Lagumdžije Savetu bezbednosti.
Međutim, saglasnost na pismo nije dalo Predsedništvo BiH, tako da Čolaković nije ni govorila, prenela je Federalna televizija.
Predsedništvo BiH je odlučilo da ne odbri čitanje pisma o stanju u zemlji "zato što njegov sadržaj ne odgovara stvarnom stanju", samo pola sata pre planiranog obraćanja.
Ministar Lagumdžija tekst pisma Predsedništvu uputio je u petak, poslije isteka radnog vremena, posle 18:00 sati, i u njemu je naveo "brojne uspehe vlasti BiH, dodajući da izveštaj visokog predstavnika, daje znake ohrabrenja ali se ne može nazvati zadovoljavajućim".
(MONDO/agencije, foto: Beta/AP)
U redovnom izveštaju o BiH, za period od 21. aprila do 26. oktobra, Incko je istakao da je, za razliku od obećavajućih trendova viđenih tokom perioda za prethodni izveštaj, politička dinamika u BiH stagnirala i vratila se u okvire prevladavajućih trendova u poslednjih šest godina.
"Ne samo da je mali napredak zabeležen u smislu pomaka ka evroatlantskim integracijama, nego su se u značajnoj meri intenzivirali i direktni izazovi Mirovnom sporazumu, uključujući i one vezane za suverenitet i teritorijalni integritet BiH", smatra Incko.
Nažalost, obećavajući razvoji događaja s početka 2012. sada su u zastoju, naveo je on.
Nakon što su konačno formirali državnu vladu u februaru i usvojili državni budžet za 2012. u maju, vladajuće stranke nisu se primile posla, već su odmah započele s dugotrajnim nizom borbi i pokušaja prekomponovanja vlade na državnom i nivou FBiH, kao i u nekim kantonima, napisao je Incko.
Incko je posebno kritički govorio o Republiči Srpskoj i njenom rukovodstvu, za koje je rekao da je u poslednjih šest godina intenziviralo svoju politiku otvorenih i direktnih napada protiv osnova Mirovnog sporazuma.
"Izjave koje su dolazile od vodećih političkih ličnosti iz RS, kao i akcije pokrenute od tih istih ljudi kako bi se nastavilo s nagrizanjem nadležnosti same države, produbljuju sumnje u suštinsku predanost političkog vodstva u RS prema najosnovnijim aspektima Dejtonskog mirovnog sporazuma - suvereniteta i teritorijalnog integriteta BiH", rekao je visoki predstavnik.
On se posebno osvrnuo na predsednika RS Milorada Dodika koji, prema njegovim rečima, otvoreno zagovara raspad BiH što, smatra Incko, zaslužuje posebnu pažnju međunarodne zajednice.
Incko je rekao i da su tokom ovog izveštajnog perioda vlasti u BiH učinile malo na sprovođenju posebnih zahteva sačinjenih od pet ciljeva i dva uslova potrebnih za zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika (OHR).
On smatra da obustava supervizije za Brčko Distrikt ipak predstavlja važan korak prema ispunjavanju tog cilja, dok je presuda Ustavnog suda BiH od ključnog značaja, jer je pružila pravni presedan i vodeća načela za rešenje pitanja državne i vojne imovine.
Na ekonomskom planu, ocenio je Incko, BiH je suočena s pogoršanjem fiskalne situacije, slabim izgledima za rast, visokom stopom nezaposlenosti i pratećim socijalnim problemima.
U prilog ovakvoj situaciji ne idu ni stalne turbulencije u vlasti, a prvi talas dešavanja vrti se oko nastojanja SDP da izbaci SDA iz vladajuće koalicije na kantonalnim, federalnim i državnim novoima, što je stvorilo značajne prepreke i prepirke.
Incko je u izvestaju Savetu bezbednosti UN naveo da nije došlo do napretka u sprovođenju presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Sejdić-Finci protiv BiH.
Stranke nisu podnele zajednički predlog za sprovođenje presude do krajnjeg roka, 31. augusta, a na šta su pristali političkih lideri BiH u sklopu EU Mape puta na sastanku u Briselu 27. juna.
Incko je kazao i da je zabrinut i zbog konstantnog negiranja genocida u Srebrenici.
"Zabrinut sam zbog nastavka negiranja genocida u Srebrenici od visokih funkcionera RS, iako je on potvrđen presudama MSP i MKSJ i drugih sudova", rekao je visoki predstavnik, citirajući izjave predsednika Dodika u kampanji uoči lokalnih izbora koji su u BiH održani 7. oktobra.
Svoj polugodišnji izveštaj Savetu bezbednosti uputila je i Republika Srpska, u kojem se, između ostalog, traži ukidanje OHR-a.
Prva javan kritika Izveštaja stiže iz Rusije. Njen stalvni predstavnik u UN Vitalij Čurkim kaže da je raport visokog predstavnika u BiH ponovo napisan na alarmantan način i pati od tendencionozno-kritičke nenaklonjenosti prema rukovodstu Republike Srpske.
Čurkin je još jednom pozvao da se ukine OHR-a u BiH i da Savet bezbednosti UN prizna da se situacija u BiH odavno stabilizovala i da njeni građani sami treba da odrede svoju dalju sudbinu.
"Treba prestati sa ignorisanjem činjenice da je već niz godina situacija u BiH dovoljno stabilna", istakao je Čurkin.
Glavni zadatak međunarodne zajednice u BiH u ovoj fazi, po oceni Čurkina je da odgovornost za sudbinu preda njenim građanima.
Prema njegovim rečima, treba gledati u budućnost i razmisliti o načinu dalje rekonfiguracije međunarodnog prisustva u BiH.
Ambasador Nemačke pri UN Peter Vitig ukazao je na značajan napredak u popravljanju situacije u BiH, istakavši kako je napravljen važan korak između lidera BiH i EU u vezi sa uspostavljanjem "mape puta".
Iako je prihvatio Inckove ocene da je situacija u BiH zabrinjavajuća, Vitig je pomenuo i znakove napretka koji se, kako je naveo, vide kroz uspostavljanje Saveta ministara, usvajanje budžeta, te važnih zakona poput zakona o državnoj pomoći i popisu.
Zamjenik stalnog predstavnika francuske Martin Brines zapazio je da je u BiH u poslednjih nekoliko meseci bilo dosta pozitivnih koraka, uključujući usvajanje evropskih zakona.
Pozdravio je zatvaranje OHR-a u Brčkom i ukazao na potrebu uklanjanja preklapanja između EUSR-a i OHR-a.
Zamenik stalnog američkog predstavnika Rozmeri Dikarlo kaže da je razočarana izjavama koje potkopavaju teritorijalni integritet BiH i poručila da SAD daju punu podršku OHR-u i podržavaju njegov ostanak. Kritikovala je SDP i SNSD u vezi s dogovorom koji su postigli.
Temu Bosne i Hergevoine u Savetu bezbednosti UN obeležio je i jedan diplomatski skandal, koji daje pravu sliku BiH danas.
Naime, posle izlaganja Valentina Incka trebalo je da ambasadorka BiH u UN Mirsada Čolaković pročita pismo ministra spoljnih poslova Zlatka Lagumdžije Savetu bezbednosti.
Međutim, saglasnost na pismo nije dalo Predsedništvo BiH, tako da Čolaković nije ni govorila, prenela je Federalna televizija.
Predsedništvo BiH je odlučilo da ne odbri čitanje pisma o stanju u zemlji "zato što njegov sadržaj ne odgovara stvarnom stanju", samo pola sata pre planiranog obraćanja.
Ministar Lagumdžija tekst pisma Predsedništvu uputio je u petak, poslije isteka radnog vremena, posle 18:00 sati, i u njemu je naveo "brojne uspehe vlasti BiH, dodajući da izveštaj visokog predstavnika, daje znake ohrabrenja ali se ne može nazvati zadovoljavajućim".
(MONDO/agencije, foto: Beta/AP)
