Hrvatski generali Ante Gotovina i Mladen Markač којi su prvostepeno osuđeni na 24 i 18 godina zatvora zbog ratnih zločina nad Srbima tokom i posle akcije "Oluja", oslobođeni su u Hagu svih tačaka optužbe. Gotovina i Markač će biti oslobođen iz pritvora čim to bude praktično moguće.
Žalbeno veće Haškog tribunala oslobodilo je danas hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača za zločine protiv srpskih civila u Oluji, a nijednu odluku nije donelo jednoglasno.
Predsednik Tribunala Teodor Meron je saopštio da Žalbeno veće smatra da Gotovina i Markač nisu učestvovali u zajedničkom zločinačkom poduhvatu tokom operacija u Obrovcu, Kninu, Gračacu i Benkovcu.
Takođe je odlučilo da se ne može smatrati da su artiljeriski napadi na te gradove imali za cilj nasilno proterivanje srpskog stanovništva.
Meron je naredio da se Gotovina i Markač odmah puste na slobodu.
Gotovina i Markač u žalbenom postupku, oslobođeni su po svim tačkama optužnice osim po tački tri u kojoj su generali bili optuženi da su znali za zločine ali nisu ništa uradili da ih spreči.
Meron je rekao da Žalbeno veće smatra da je Gotovina preduzeo sve razumne mere u pogledu sprečavanja zločina.
Gotovina je u prvostepenom postupku pred Haškim sudom 15. aprila 2011. godine osuđen na 24 godine zatvora, Markač na 18 godina, a preostali član hrvatske "trojke", general Ivan Čermak, oslobođen je krivice i Tužilaštvo na tu odluku nije uložilo žalbu.
Gotovina i Markač su optuženi za progon, deportaciju, ubistva, ne sprečavanje zločina, zločine protiv čovečnosti, pljačku javne i privatne imovine i kršenje zakona i običaja ratovanja u okviru zajedničkog zločinačkog poduhvata kojim je rukovodio pokojni predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, sa ciljem da se protera srpsko stanovništvo.
Gotovina je u vreme "Oluje" bio komandant Zbornog područja Split, a Markač Specijalne policije.
Govoreći o delu presudu za proterivanje srpskog stanovništva, Meron je rekao da veće smatra da se odlazak civila istovremeno sa zakonitim artiljerijskim napadim ne može okarakterisati kao deportacija, dodajući da Žalbeno veće smatra da na suđenju nije dokazano da je granatiranje bilo protivzakonito.
"Pošto je odbačen zaključak sudskog veća da je granatiranje bilo protivpravno, Žalbeno veće smatra da nema dokaza da je postojao udruženi zločinački poduhvat s ciljem uklanjanja srpskog civilnog stanovništva iz Krajine silom ili pretnjom sile", rekao je Meron.
"Smatramo da su greške sudskog veća dovoljno ozbiljne da se zaključci o analizi pogodaka ne bi mogli održati", rekao je Meron.
Žalbeno veće je zaključilo da je Markač propustio da istraži zločine specijalne policije i tako stvorio atmosferu nekažnjivosti, što je pripadnike specijalne policije potaknulo na ratne zločine.
Žalbeno veće smatra da su svi zaključci raspravnog veća o odgovornosti Markača dovedeni u kontekstu zaključaka o protivpravnom granatiranju četiri grada. Shodno tome, Žalbeno veće smatra da nema dovoljno dokaza za osuđujuću presudu protiv Markača na osnovu komandne odgovornosti, rekao je na pretresu Meron.
Žalbeno veće smatra da je pogrešan zaključak sudskog veća da u Kninu nisu postojale pokretne mete i zbog toga smatra da je sudskog veće pogrešno zaključilo i da napad na Knin nije bio usmeren samo na vojne ciljeve, rekao je Meron.
Žalbeno veće Haškog tribunala nijednu odluku nije donelo jednoglasno.
Suđenje za "Oluju" počelo je 11. marta 2008. zbog ratnih zločina iz avgusta 1995. godine.
(MONDO/FoNet, foto: Beta/AP)
Predsednik Tribunala Teodor Meron je saopštio da Žalbeno veće smatra da Gotovina i Markač nisu učestvovali u zajedničkom zločinačkom poduhvatu tokom operacija u Obrovcu, Kninu, Gračacu i Benkovcu.
Takođe je odlučilo da se ne može smatrati da su artiljeriski napadi na te gradove imali za cilj nasilno proterivanje srpskog stanovništva.
Meron je naredio da se Gotovina i Markač odmah puste na slobodu.
Gotovina i Markač u žalbenom postupku, oslobođeni su po svim tačkama optužnice osim po tački tri u kojoj su generali bili optuženi da su znali za zločine ali nisu ništa uradili da ih spreči.
Meron je rekao da Žalbeno veće smatra da je Gotovina preduzeo sve razumne mere u pogledu sprečavanja zločina.
Gotovina je u prvostepenom postupku pred Haškim sudom 15. aprila 2011. godine osuđen na 24 godine zatvora, Markač na 18 godina, a preostali član hrvatske "trojke", general Ivan Čermak, oslobođen je krivice i Tužilaštvo na tu odluku nije uložilo žalbu.
Gotovina i Markač su optuženi za progon, deportaciju, ubistva, ne sprečavanje zločina, zločine protiv čovečnosti, pljačku javne i privatne imovine i kršenje zakona i običaja ratovanja u okviru zajedničkog zločinačkog poduhvata kojim je rukovodio pokojni predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, sa ciljem da se protera srpsko stanovništvo.
Gotovina je u vreme "Oluje" bio komandant Zbornog područja Split, a Markač Specijalne policije.
Govoreći o delu presudu za proterivanje srpskog stanovništva, Meron je rekao da veće smatra da se odlazak civila istovremeno sa zakonitim artiljerijskim napadim ne može okarakterisati kao deportacija, dodajući da Žalbeno veće smatra da na suđenju nije dokazano da je granatiranje bilo protivzakonito.
"Pošto je odbačen zaključak sudskog veća da je granatiranje bilo protivpravno, Žalbeno veće smatra da nema dokaza da je postojao udruženi zločinački poduhvat s ciljem uklanjanja srpskog civilnog stanovništva iz Krajine silom ili pretnjom sile", rekao je Meron.
"Smatramo da su greške sudskog veća dovoljno ozbiljne da se zaključci o analizi pogodaka ne bi mogli održati", rekao je Meron.
Žalbeno veće je zaključilo da je Markač propustio da istraži zločine specijalne policije i tako stvorio atmosferu nekažnjivosti, što je pripadnike specijalne policije potaknulo na ratne zločine.
Žalbeno veće smatra da su svi zaključci raspravnog veća o odgovornosti Markača dovedeni u kontekstu zaključaka o protivpravnom granatiranju četiri grada. Shodno tome, Žalbeno veće smatra da nema dovoljno dokaza za osuđujuću presudu protiv Markača na osnovu komandne odgovornosti, rekao je na pretresu Meron.
Žalbeno veće smatra da je pogrešan zaključak sudskog veća da u Kninu nisu postojale pokretne mete i zbog toga smatra da je sudskog veće pogrešno zaključilo i da napad na Knin nije bio usmeren samo na vojne ciljeve, rekao je Meron.
Žalbeno veće Haškog tribunala nijednu odluku nije donelo jednoglasno.
Suđenje za "Oluju" počelo je 11. marta 2008. zbog ratnih zločina iz avgusta 1995. godine.
(MONDO/FoNet, foto: Beta/AP)
