U opširnom odgovoru Kolegijuma RTS Siniši Kovačeviću, između ostalog se kaže da Đilas i Šaper imaju tek 38 odsto marketinškog kolača.
Poslanik Siniša Kovačević je u Skupštini Srbije, Pismu i više javnih nastupa, izneo desetine ocena o RTS koje se, "to je svakom dobronamernom građaninu jasno, ne uklapaju u standardnu formulu istine", ukazuje večeras u saopštenju Kolegijum generalnog direktora RTS.
Prema ocenik Kolegijuma, "stvar je ličnog stila, osećaja mere i pristojnosti, da se o RTS, od kojeg sudskim procesom, neopravdano, potražuje 160.000 evra, ne govori ni lepo, ni ružno, ni tačno, ni pogrešno, sve do konačne presude".
"Ali, svaki čovek sam sebi bira sopstvenu bruku", navodi se u saopštenju Kolegijuma i podseća da je RTS odgovor na Kovačevićevo poslaničko pitanje od prošlog meseca uputio na vreme nadležnom Ministarstvu.
Kolegijum naziva neistinom Kovačevićevu tvrdnju da je RTS celokupan raspoloživi fond marketinških sekundi prodao kompanijama čiji su vlasnici "Ðilas i Šaper" i napominje da Zakon zabranjuje monopolsku prodaju marketinškog vremena bilo kojoj agenciji.
Dve najveće agencije po zakupljenom reklamnom prostoru, na Prvom programu RTS imaju jedna 27,7 procenata, a druga 10,8 procenata mogućeg vremena, dodaje se u saopštenju i ističe da su svi ugovori u svakom trenutku dostupni i stavljeni na uvid ovlašćenim institucijama.
Kolegijum naziva neistinom i Kovačevićev navod da je celokupan fond marketinških sekundi prodat "Ðilasovoj i Šaperovoj" kompaniji više godina unapred, napominjući da Zakon striktno zabranjuje ugovore duže od jedne godine.
Kolegijum, pri tome, navodi da RTS nema nijedan višegodišnji ugovor ili avansni zakup preko godinu dana.
Prema oceni Kolegijuma neistina je i tvrdnja da RTS nema više reklamnih sekundi za prodaju, jer celokupnim fondom raspolažu pomenute kompanije.
Mimo agencija, objašnjava se u saopštenju, RTS direktno sarađuje sa desetinama velikih i malih oglašivača koji u ukupnom reklamnom prostoru imaju oko 39 procenata.
Svake godine, zbog privredno-finansijske krize, ostane neutrošen znatan deo vremena, ukazuje se u saopštenju i precizira da je prošle godine ostalo 3.869.006 sekundi na oba programa RTS.
U ovom trenutku, svakom zainteresovanom kupcu na RTS stoji na raspolaganju bar tri miliona slobodnih sekundi, poručuje Kolegijum u saopštenju.
Ukazujući da je neistina i navod da RTS marketinške sekunde prodaje u bescenje za "tepsiju", Kolegijum ističe da je cenovnik je javan, da važi za sve klijente, kao i da se donosi jednom godišnje na Upravnom odboru RTS.
Visina popusta zavisi isključivo od načina plaćanja i veličine godišnjeg budžeta koji kompanija troši na RTS, objašnjava se u saopštenju i napominje da se prihod od marketinga u najboljim godinama kretao oko 34 miliona evra.
U 2012. godini iznosi oko 23 miliona evra plus četiri miliona od izbornog političkog marketinga, dodaje se u saopštenju Kolegijuma, koji napominje da je "država od RTS na ime poreza, doprinosa i PDV uzima neizdrživih 21 milion evra godišnje, što je trećina ukupnog budžeta RTS".
Reagujući na Kovačevićevu izjavu da RTS uskoro neće moći ni da naplati pretplatu, čiji je procenat naplate ovde jedva 30 procenata, dok je kod Hrvata preko 90 posto, koju takođe naziva neistinom, RTS podseća da Javni servis nije uveo pretplatu, da je ne naplaćuje, niti propisuje njenu visinu.
"Srpska skupština je, na predlog tadašnje Vlade, još 2002. godine propisala obavezu plaćanja. RTS ne naplaćuje pretplatu već, po zakonu, to radi EPS. Pošto je zakon loš, nedelotvoran i neefikasan, a kriza postaje sve jača, novac koji pristiže iz EPS sve je manji", ukazuje Kolegijum.
"U Hrvatskoj je država, i pored krize, veoma efikasna, zakon je delotvoran i oni prošlog meseca imaju 98 posto naplaćene pretplate. Njihov je budžet za Javni servis oko 240 miliona evra godišnje, a naš ukupni prihod, pretplata plus marketing, manji je od 70 miliona", obrazlaže Kolegijum.
Kao svuda u svetu, ne plaća se gledanje programa javnih servisa već, kao za zdravstvo ili puteve, plaća se postojanje nezavisnog medijskog servisa, ukazuje Kolegijum, koji napomninje da je Beograd, već treći mesec zaredom, prikupio neverovatnih 68,8 procenata.
Kolegijum tvrdi da je neistinita i netačna Kovačevićeva izjava da je nekada RTS snimao 25 drama godišnje, dok su za osam godina snimljene samo dve, i podseća da su u vreme jugoslovenskog televizijskog sistema sva republička televizijska studija snimala ukupno 15 drama.
Televizija Beograd je snimala do sedam drama godišnje. Od 2004. do 2012. godine snimljeno je 38 serija, od toga devet u produkciji RTS i 15 drama i TV filmova, sve u produkciji RTS, ilustruje Kolegijum.
U poslednjih osam godina RTS ima veću produkciju nego za četiri ranije decenije ukupno, ističe Kolegijum i, kao neistinu, odbacuje i Kovačevićev stav da je RTS loše vođen i da apsolutno nema nikakav program.
"Ovo rukovodstvo nasledilo je RTS koji u vreme pogroma Srba na Kosmetu nije imao sliku nekoliko dana, a kad je ubijen premijer Ðinđić vest nije objavljena više sati", podseća Kolegijum i dodaje da je RTS, od tog doba, praktično šampion gledanosti i poverenja gledalaca.
Od 20 najgledanijih emisija na svim srpskim televizijama, naših je 17 naslova, ističe Kolegijum i konstatuje da je za RTS i 2012. godina već trijumfalno završena.
"U skladu sa pravilom javnih servisa da informiše, obrazuje i zabavi, mi smo pored Prvog programa, doradili Drugi koji je posvećen kulturi, sportu i prenosima Skupštine, zatim smo jedini u ovom delu Evrope započeli 24-časovni Digital program isključivo elitne kulture, tome dodali i eksperimentalni, tehnološki najnapredniji signal", navodi Kolegijum.
Radio ima četiri specijalizovana programa, dodaje se u saopštenju i ocenjuje da je, uz satelitski program i moćni sajt, Galeriju, Simfonijski orkestar, tri hora, narodne ansamble i Džez orkestar, RTS danas najveći centar kulture u Srbiji.
"U anketama gledalaca i po svim zvaničnim merenjima, RTS kao program od najšireg poverenja, pobeđuje u osam od 10 merenih kategorija", naglašava Kolegijum.
U saopštenju se neistinom naziva i tvrdnja da na RTS nije moguće videti Mocartov Rekvijem, Novogodišnji bečki koncert, dobar film, dobar tokšou, dobru školsku i dobru dokumentarnu emisiju.
"Više puta smo prikazali Mocartov Rekvijem, svake godine imamo direktan prenos iz Beča, a naš Kulturno-obrazovni program za osam meseci ove godine prikazao je 4.845 emisija", uzvraća Kolegijum.
"Naš program rade Timoti Bajford, Neda Valčić Lazović, nosilac Legije časti, Maja Skovran, nosilac italijanskog Ordena viteza, desetine drugih istaknutih stvaralaca i dobitnika gotovo svih priznanja dostupnim televizijskim stvaraocima", podseća Kolegijum.
"Izgradili smo Avalski toranj, organizovali najbolji Evrosong, po priznanju evropskih institucija, desetine akcija pomoći nevoljnicima, pomoć crkvenim akcijama na Kosmetu, narodnim kuhinjama, izgradili smo Sigurnu kuću za majke i decu, izbacili turbomuziku, latinske novele, komentare", dodaje se u saopštenju.
Kolegijum naziva neistinitom i ocenu da na RTS nema sporta i precizira da je samo u 2011. godini RTS emitovao 2.773 sata sportskog programa.
Olimpijske igre, evropska prvenstva u fudbalu, rukometu, vaterpolu, plivanju, atletici, Tur d Frans, Dejvis kup, Federejšn kup, Svetska odbojkaška liga, Evroliga košarka, kvalifikacije za EP u košarci, Liga šampiona u fudbalu, Liga Evrope u fudbalu, prvenstvo Srbije u fudbalu, dodaje se u saopštenju i ističe da je RTS kupio Olimpijske igre i Svetska fudbalska prvenstva do kraja decenije....
Pošto je država, ne vodeći računa o krizi i malom marketinškom tržištu, prema oceni Kolegijuma, nepametno dala pet nacionalnih frekvencija komercijalnim stanicama, njihovi vlasnici ulažu novac u sport, serijski program, rijaliti programe, jevtinu zabavu, turske, indijske i grčke serije i sopstveni informativni program.
Sa opadajućim prihodom RTS ne može da izdrži trku sa pet komercijalnih konkurenata, ukazuje se u saopštenju Kolegijuma, koji predviđa da će za otprilike dve godine komercijalne stanice udruženim snagama nadmašiti u gledanosti RTS.
Od tog trenutka, njihov informativni program, njihova muzika, jezik i njihovi idealno-tipski modeli ličnosti formiraće javno mnjenje Srbije, ukus mladih, društvene vrednosti, pismenost, kulturu, obrazovanje, tradiciju, demokratske vrednosti, upozorava Kolegijum.
Ko danas ruši RTS, i pored svih naših slabosti, taj radi za interes takvih dolazećih vremena, smatra Kolegijum.
U saopštenju se neistinom naziva i izjava da je "nekad na RTS sedeo pisac Slobodan Selenić a danas..." i napominje da "književnik Selenić nikada nije bio zaposlen na RTS", mada se Kolegijum slaže "da je sve nekad, reklo bi se, bilo bolje".
"U ona vremena, dramske komade pisali su Sterija i Nušić, danas poslanik Siniša Kovačević. Teško bismo, i pored najbolje volje, taj proces nazvali progresivnim", smatra Kolegijum.
Nazivajući neistinom i tvrdnju da menadžmentu RTS niko nije rekao da su se u Srbiji dogodile određene političke promene, Kolegijum podseća da Javni servis ne pripada državi, već javnom prostoru između države i društva.
"Da je bilo drugačije, zar bi Siniša Kovačević na RTS, u vreme 'nenarodnog režima', mogao da snimi svoju seriju koja je RTS koštala dva miliona evra? Zar bismo mogli, u tom istom režimu, da odbijemo haški predlog da se sa programa skine serija 'Moj rođak sa sela'? Zar bismo, sa drugačijim držanjem, zaslužili da predsednik Tomislav Nikolić, u svom prvom televizijskom nastupu, kaže da je RTS bio najbolji i najprofesionalniji srpski medij na izborima?", pita Kolegijum
"Poslanik Siniša dramatično vidi RTS kao deo plena i pobedničkog lanč-paketa. Pogrešno. Štetno. Komično, čak", smatra Kolegijum.
"Ali, njegovu rečenicu vidimo kao propust što mu niko nije rekao da su neka vremena zauvek ostala iza nas. Ako misli da nisu, neka poslanik to glasno kaže građanima. Da znamo šta sve nas čeka. Pogotovu RTS", navodi se na kraju saopštenja Kolegijuma generalnog direktora RTS.
(Fonet)
Prema ocenik Kolegijuma, "stvar je ličnog stila, osećaja mere i pristojnosti, da se o RTS, od kojeg sudskim procesom, neopravdano, potražuje 160.000 evra, ne govori ni lepo, ni ružno, ni tačno, ni pogrešno, sve do konačne presude".
"Ali, svaki čovek sam sebi bira sopstvenu bruku", navodi se u saopštenju Kolegijuma i podseća da je RTS odgovor na Kovačevićevo poslaničko pitanje od prošlog meseca uputio na vreme nadležnom Ministarstvu.
Kolegijum naziva neistinom Kovačevićevu tvrdnju da je RTS celokupan raspoloživi fond marketinških sekundi prodao kompanijama čiji su vlasnici "Ðilas i Šaper" i napominje da Zakon zabranjuje monopolsku prodaju marketinškog vremena bilo kojoj agenciji.
Dve najveće agencije po zakupljenom reklamnom prostoru, na Prvom programu RTS imaju jedna 27,7 procenata, a druga 10,8 procenata mogućeg vremena, dodaje se u saopštenju i ističe da su svi ugovori u svakom trenutku dostupni i stavljeni na uvid ovlašćenim institucijama.
Kolegijum naziva neistinom i Kovačevićev navod da je celokupan fond marketinških sekundi prodat "Ðilasovoj i Šaperovoj" kompaniji više godina unapred, napominjući da Zakon striktno zabranjuje ugovore duže od jedne godine.
Kolegijum, pri tome, navodi da RTS nema nijedan višegodišnji ugovor ili avansni zakup preko godinu dana.
Prema oceni Kolegijuma neistina je i tvrdnja da RTS nema više reklamnih sekundi za prodaju, jer celokupnim fondom raspolažu pomenute kompanije.
Mimo agencija, objašnjava se u saopštenju, RTS direktno sarađuje sa desetinama velikih i malih oglašivača koji u ukupnom reklamnom prostoru imaju oko 39 procenata.
Svake godine, zbog privredno-finansijske krize, ostane neutrošen znatan deo vremena, ukazuje se u saopštenju i precizira da je prošle godine ostalo 3.869.006 sekundi na oba programa RTS.
U ovom trenutku, svakom zainteresovanom kupcu na RTS stoji na raspolaganju bar tri miliona slobodnih sekundi, poručuje Kolegijum u saopštenju.
Ukazujući da je neistina i navod da RTS marketinške sekunde prodaje u bescenje za "tepsiju", Kolegijum ističe da je cenovnik je javan, da važi za sve klijente, kao i da se donosi jednom godišnje na Upravnom odboru RTS.
Visina popusta zavisi isključivo od načina plaćanja i veličine godišnjeg budžeta koji kompanija troši na RTS, objašnjava se u saopštenju i napominje da se prihod od marketinga u najboljim godinama kretao oko 34 miliona evra.
U 2012. godini iznosi oko 23 miliona evra plus četiri miliona od izbornog političkog marketinga, dodaje se u saopštenju Kolegijuma, koji napominje da je "država od RTS na ime poreza, doprinosa i PDV uzima neizdrživih 21 milion evra godišnje, što je trećina ukupnog budžeta RTS".
Reagujući na Kovačevićevu izjavu da RTS uskoro neće moći ni da naplati pretplatu, čiji je procenat naplate ovde jedva 30 procenata, dok je kod Hrvata preko 90 posto, koju takođe naziva neistinom, RTS podseća da Javni servis nije uveo pretplatu, da je ne naplaćuje, niti propisuje njenu visinu.
"Srpska skupština je, na predlog tadašnje Vlade, još 2002. godine propisala obavezu plaćanja. RTS ne naplaćuje pretplatu već, po zakonu, to radi EPS. Pošto je zakon loš, nedelotvoran i neefikasan, a kriza postaje sve jača, novac koji pristiže iz EPS sve je manji", ukazuje Kolegijum.
"U Hrvatskoj je država, i pored krize, veoma efikasna, zakon je delotvoran i oni prošlog meseca imaju 98 posto naplaćene pretplate. Njihov je budžet za Javni servis oko 240 miliona evra godišnje, a naš ukupni prihod, pretplata plus marketing, manji je od 70 miliona", obrazlaže Kolegijum.
Kao svuda u svetu, ne plaća se gledanje programa javnih servisa već, kao za zdravstvo ili puteve, plaća se postojanje nezavisnog medijskog servisa, ukazuje Kolegijum, koji napomninje da je Beograd, već treći mesec zaredom, prikupio neverovatnih 68,8 procenata.
Kolegijum tvrdi da je neistinita i netačna Kovačevićeva izjava da je nekada RTS snimao 25 drama godišnje, dok su za osam godina snimljene samo dve, i podseća da su u vreme jugoslovenskog televizijskog sistema sva republička televizijska studija snimala ukupno 15 drama.
Televizija Beograd je snimala do sedam drama godišnje. Od 2004. do 2012. godine snimljeno je 38 serija, od toga devet u produkciji RTS i 15 drama i TV filmova, sve u produkciji RTS, ilustruje Kolegijum.
U poslednjih osam godina RTS ima veću produkciju nego za četiri ranije decenije ukupno, ističe Kolegijum i, kao neistinu, odbacuje i Kovačevićev stav da je RTS loše vođen i da apsolutno nema nikakav program.
"Ovo rukovodstvo nasledilo je RTS koji u vreme pogroma Srba na Kosmetu nije imao sliku nekoliko dana, a kad je ubijen premijer Ðinđić vest nije objavljena više sati", podseća Kolegijum i dodaje da je RTS, od tog doba, praktično šampion gledanosti i poverenja gledalaca.
Od 20 najgledanijih emisija na svim srpskim televizijama, naših je 17 naslova, ističe Kolegijum i konstatuje da je za RTS i 2012. godina već trijumfalno završena.
"U skladu sa pravilom javnih servisa da informiše, obrazuje i zabavi, mi smo pored Prvog programa, doradili Drugi koji je posvećen kulturi, sportu i prenosima Skupštine, zatim smo jedini u ovom delu Evrope započeli 24-časovni Digital program isključivo elitne kulture, tome dodali i eksperimentalni, tehnološki najnapredniji signal", navodi Kolegijum.
Radio ima četiri specijalizovana programa, dodaje se u saopštenju i ocenjuje da je, uz satelitski program i moćni sajt, Galeriju, Simfonijski orkestar, tri hora, narodne ansamble i Džez orkestar, RTS danas najveći centar kulture u Srbiji.
"U anketama gledalaca i po svim zvaničnim merenjima, RTS kao program od najšireg poverenja, pobeđuje u osam od 10 merenih kategorija", naglašava Kolegijum.
U saopštenju se neistinom naziva i tvrdnja da na RTS nije moguće videti Mocartov Rekvijem, Novogodišnji bečki koncert, dobar film, dobar tokšou, dobru školsku i dobru dokumentarnu emisiju.
"Više puta smo prikazali Mocartov Rekvijem, svake godine imamo direktan prenos iz Beča, a naš Kulturno-obrazovni program za osam meseci ove godine prikazao je 4.845 emisija", uzvraća Kolegijum.
"Naš program rade Timoti Bajford, Neda Valčić Lazović, nosilac Legije časti, Maja Skovran, nosilac italijanskog Ordena viteza, desetine drugih istaknutih stvaralaca i dobitnika gotovo svih priznanja dostupnim televizijskim stvaraocima", podseća Kolegijum.
"Izgradili smo Avalski toranj, organizovali najbolji Evrosong, po priznanju evropskih institucija, desetine akcija pomoći nevoljnicima, pomoć crkvenim akcijama na Kosmetu, narodnim kuhinjama, izgradili smo Sigurnu kuću za majke i decu, izbacili turbomuziku, latinske novele, komentare", dodaje se u saopštenju.
Kolegijum naziva neistinitom i ocenu da na RTS nema sporta i precizira da je samo u 2011. godini RTS emitovao 2.773 sata sportskog programa.
Olimpijske igre, evropska prvenstva u fudbalu, rukometu, vaterpolu, plivanju, atletici, Tur d Frans, Dejvis kup, Federejšn kup, Svetska odbojkaška liga, Evroliga košarka, kvalifikacije za EP u košarci, Liga šampiona u fudbalu, Liga Evrope u fudbalu, prvenstvo Srbije u fudbalu, dodaje se u saopštenju i ističe da je RTS kupio Olimpijske igre i Svetska fudbalska prvenstva do kraja decenije....
Pošto je država, ne vodeći računa o krizi i malom marketinškom tržištu, prema oceni Kolegijuma, nepametno dala pet nacionalnih frekvencija komercijalnim stanicama, njihovi vlasnici ulažu novac u sport, serijski program, rijaliti programe, jevtinu zabavu, turske, indijske i grčke serije i sopstveni informativni program.
Sa opadajućim prihodom RTS ne može da izdrži trku sa pet komercijalnih konkurenata, ukazuje se u saopštenju Kolegijuma, koji predviđa da će za otprilike dve godine komercijalne stanice udruženim snagama nadmašiti u gledanosti RTS.
Od tog trenutka, njihov informativni program, njihova muzika, jezik i njihovi idealno-tipski modeli ličnosti formiraće javno mnjenje Srbije, ukus mladih, društvene vrednosti, pismenost, kulturu, obrazovanje, tradiciju, demokratske vrednosti, upozorava Kolegijum.
Ko danas ruši RTS, i pored svih naših slabosti, taj radi za interes takvih dolazećih vremena, smatra Kolegijum.
U saopštenju se neistinom naziva i izjava da je "nekad na RTS sedeo pisac Slobodan Selenić a danas..." i napominje da "književnik Selenić nikada nije bio zaposlen na RTS", mada se Kolegijum slaže "da je sve nekad, reklo bi se, bilo bolje".
"U ona vremena, dramske komade pisali su Sterija i Nušić, danas poslanik Siniša Kovačević. Teško bismo, i pored najbolje volje, taj proces nazvali progresivnim", smatra Kolegijum.
Nazivajući neistinom i tvrdnju da menadžmentu RTS niko nije rekao da su se u Srbiji dogodile određene političke promene, Kolegijum podseća da Javni servis ne pripada državi, već javnom prostoru između države i društva.
"Da je bilo drugačije, zar bi Siniša Kovačević na RTS, u vreme 'nenarodnog režima', mogao da snimi svoju seriju koja je RTS koštala dva miliona evra? Zar bismo mogli, u tom istom režimu, da odbijemo haški predlog da se sa programa skine serija 'Moj rođak sa sela'? Zar bismo, sa drugačijim držanjem, zaslužili da predsednik Tomislav Nikolić, u svom prvom televizijskom nastupu, kaže da je RTS bio najbolji i najprofesionalniji srpski medij na izborima?", pita Kolegijum
"Poslanik Siniša dramatično vidi RTS kao deo plena i pobedničkog lanč-paketa. Pogrešno. Štetno. Komično, čak", smatra Kolegijum.
"Ali, njegovu rečenicu vidimo kao propust što mu niko nije rekao da su neka vremena zauvek ostala iza nas. Ako misli da nisu, neka poslanik to glasno kaže građanima. Da znamo šta sve nas čeka. Pogotovu RTS", navodi se na kraju saopštenja Kolegijuma generalnog direktora RTS.
(Fonet)
