Vojnu akciju "Oluja" u leto 1995. godine general Ante Gotovina je pripremao u vojnoj bazi Šepurine kod Zadra sa tadašnjim zamenikom šefa CIA Džordžom Tenetom, piše zagrebački "Jutarni list".
Prethodnih dana tema broj jedan u svim medijima i u Srbiji i u Hrvatskoj je oslobođajuća presuda Anti Gotovini i Mladenu Markaču za zločine u "vojnoj akciji "oluja", reakcija srpske, hrvatske, ali i svetske javnosti, a danas je "Jutarnji list" izneo i detalje o pripremanju vojne akcije.
List iznosi detalje kako je uopšte došlo do toga da Tenet s Gotovinom u Šepurinama priprema vojnu akciju, kao i kako se o tome ništa nije znalo punih 10 godina.
Priču je, kako se navodi, pre nekoliko godina otkrio izvor blizak advokatskom timu Gotovine koji je rekao da je Kancelarija za odnose s javnošću krovne američke tajne službe informaciju o svojoj bazi u Šepurinama još 2001. potvrdila novinaru Roju Gutmanu.
Gutman je, dodaje se, tada o tome objavio veliki članak u "Njusviku" o američkoj ulozi u akciji "Oluja", koju Kancelarija za odnose sa javnošću CIA nije ni potvrdila, ali ni demantovala.
"Nakon što su 11. jula 1995. Srbi ušli u Srebrenicu, tadašnji američki predsednik Bil Klinton odlucio je da vojno interveniše i reši probleme na prostoru bivše Jugoslavije. No, Klinton je tada verovatno mnogo više brinuo o nadolazećim predsedničkim izborima i opasnom protivkandidatu Bobu Dolu, čije je jedno od važnih predizbornih obećanja bilo rešavanje krize na prostoru bivše SFRJ", navodi "Jutarnji list."
Napominje se i da je Klintovnov vojno-obaveštajni vrh znao da rat na Balkanu ne mogu dobiti samo snažnim vazdušnim udarima na položaje Srba u BiH, pa su savezništvo ponudili hrvatskom vojnom vrhu.
"To je, zapravo, bila Klintonova polutajna misija, jer takvu akciju nije odobrila zvanična američka politika, pa Stejt Department i danas tvrdi kako oni nisu odobrili akciju "Oluja." Naime, zeleno svetlo za "Oluju" Hrvatska od SAD nije dobila preko uobičajenog diplomatskog, već preko vojno-obaveštajnog sistema", navodi list.
O američkoj vojnoj intervenciji na Balkanu Klinton je odlučio zajedno sa svojim najpoverljivijim saradnicima iz Saveta za nacionalnu bezbednost, a njihovu poruku hrvatskom ministru odbrane Gojku Šušku preneo je vojni atase američke ambasade u Zagrebu Ričard Herik ( tadašnji glavni operativac CIA u Hrvatskoj, koji je bio potpuno nezavisan od tadašnjeg ambasadora Pitera Galbrajta).
Sve se radilo u najstrožoj tajnosti iz političkih razloga, ali i bezbednosnih, zato što je nekoliko meseci pre, početkom 1995, razotkrivena američka baza za bespilotne letilice na aerodromu na Braču.
Tada je, navodno, američku bazu fotoaparatom snimio nemački vojni ataše, a te fotografije nekako su došle do splitskog "Feral Tribjuna", koji ih je objavio.
(Tanjug, foto Beta/AP, Nikola Solić)
List iznosi detalje kako je uopšte došlo do toga da Tenet s Gotovinom u Šepurinama priprema vojnu akciju, kao i kako se o tome ništa nije znalo punih 10 godina.
Priču je, kako se navodi, pre nekoliko godina otkrio izvor blizak advokatskom timu Gotovine koji je rekao da je Kancelarija za odnose s javnošću krovne američke tajne službe informaciju o svojoj bazi u Šepurinama još 2001. potvrdila novinaru Roju Gutmanu.
Gutman je, dodaje se, tada o tome objavio veliki članak u "Njusviku" o američkoj ulozi u akciji "Oluja", koju Kancelarija za odnose sa javnošću CIA nije ni potvrdila, ali ni demantovala.
"Nakon što su 11. jula 1995. Srbi ušli u Srebrenicu, tadašnji američki predsednik Bil Klinton odlucio je da vojno interveniše i reši probleme na prostoru bivše Jugoslavije. No, Klinton je tada verovatno mnogo više brinuo o nadolazećim predsedničkim izborima i opasnom protivkandidatu Bobu Dolu, čije je jedno od važnih predizbornih obećanja bilo rešavanje krize na prostoru bivše SFRJ", navodi "Jutarnji list."
Napominje se i da je Klintovnov vojno-obaveštajni vrh znao da rat na Balkanu ne mogu dobiti samo snažnim vazdušnim udarima na položaje Srba u BiH, pa su savezništvo ponudili hrvatskom vojnom vrhu.
"To je, zapravo, bila Klintonova polutajna misija, jer takvu akciju nije odobrila zvanična američka politika, pa Stejt Department i danas tvrdi kako oni nisu odobrili akciju "Oluja." Naime, zeleno svetlo za "Oluju" Hrvatska od SAD nije dobila preko uobičajenog diplomatskog, već preko vojno-obaveštajnog sistema", navodi list.
O američkoj vojnoj intervenciji na Balkanu Klinton je odlučio zajedno sa svojim najpoverljivijim saradnicima iz Saveta za nacionalnu bezbednost, a njihovu poruku hrvatskom ministru odbrane Gojku Šušku preneo je vojni atase američke ambasade u Zagrebu Ričard Herik ( tadašnji glavni operativac CIA u Hrvatskoj, koji je bio potpuno nezavisan od tadašnjeg ambasadora Pitera Galbrajta).
Sve se radilo u najstrožoj tajnosti iz političkih razloga, ali i bezbednosnih, zato što je nekoliko meseci pre, početkom 1995, razotkrivena američka baza za bespilotne letilice na aerodromu na Braču.
Tada je, navodno, američku bazu fotoaparatom snimio nemački vojni ataše, a te fotografije nekako su došle do splitskog "Feral Tribjuna", koji ih je objavio.
(Tanjug, foto Beta/AP, Nikola Solić)
