Advokat nekadašnjeg predsednika Srpske, Amerikanac Piter Robinson se nada da će Radovan Karadžić imati koristi od oslobađajuće presude hrvatskim generalima.
"Nadam se da će Karadžić imati koristi od te odluke kako u pogledu optužbi za granatiranje, tako i zbog ovakvog postupka Žalbenog veća što su to protumačili u korist optuženog. Nadam se da će to biti i u slučaju Karadžića", rekao je Robinson.
Robinson je za beogradsku TV Prva rekao da su i kod incidenta na sarajevskoj pijaci Markale dokazi posredni, slično kao u slučaju granatiranja Knina, s tim što u Kninu niko nije uzvraćao na granatiranje, a u slučaju Sarajeva i muslimani su granatirali Srbe.
On je ocenio da bi i Karadžić možda trebalo da bude oslobođen, ukoliko bi bilo primenjeno isto pravilo.
Robinson je napomenuo da ne želi da komentariše ovu presudu, već jednostavno želi da obezbedi da se isto to primenjuje na sve ljude pred Haškim sudom, a posebno na Karadžića.
Robinson je rekao da nikada u veću haških sudija nije vidio toliku razliku u mišljenjima onih koji su "za" i koji su "protiv".
"Nisam imao priliku da vidim tako podeljena mišljenja povodom presuda, nikada toliko neslaganje nije bilo jako izraženo", rekao je Robinson.
Govoreći o mogućnosti revizije oslobađajuće presude, Robinson je rekao da haško Tužilaštvo može da podnese zahtev za reviziju presude ukoliko se pronađu novi dokazi, ali da misli da je to malo verovatno.
Žalbeno veće Haškog tribunala oslobodilo je 16. novembra hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača, koji su pred ovim sudom u aprilu 2011. godine prvostepenom presudom osuđeni na 24, odnosno 18 godina zatvora za ratne zločine počinjene nad Srbima 1995. godine tokom vojne akcije "Oluja".
U agresiji hrvatskih oružanih snaga na sjevernu Dalmaciju, Liku, Kordun i Baniju, koja je nazvana "Oluja", sa vekovnih ognjišta proterano je oko 230.000 krajiških Srba.
Prema evidenciji Veritasa, u vojnoj akciji i poslije nje, poginulo je i nestalo 1.922 Srba, od kojih su 1.192 bili civili, a oko polovine je bilo starije od 60 godina.
Zbog presude Žalbenog veća Haškog tribunala predsedavajući Generalnom skupštinom UN Vuk Jeremić inicirao je sednicu na kojoj bi se ocenio rad ad-hok sudova po pokroviteljstvom svetske organizacije.
(Srna/MONDO, foto:Beta/AP)
Robinson je za beogradsku TV Prva rekao da su i kod incidenta na sarajevskoj pijaci Markale dokazi posredni, slično kao u slučaju granatiranja Knina, s tim što u Kninu niko nije uzvraćao na granatiranje, a u slučaju Sarajeva i muslimani su granatirali Srbe.
On je ocenio da bi i Karadžić možda trebalo da bude oslobođen, ukoliko bi bilo primenjeno isto pravilo.
Robinson je napomenuo da ne želi da komentariše ovu presudu, već jednostavno želi da obezbedi da se isto to primenjuje na sve ljude pred Haškim sudom, a posebno na Karadžića.
Robinson je rekao da nikada u veću haških sudija nije vidio toliku razliku u mišljenjima onih koji su "za" i koji su "protiv".
"Nisam imao priliku da vidim tako podeljena mišljenja povodom presuda, nikada toliko neslaganje nije bilo jako izraženo", rekao je Robinson.
Govoreći o mogućnosti revizije oslobađajuće presude, Robinson je rekao da haško Tužilaštvo može da podnese zahtev za reviziju presude ukoliko se pronađu novi dokazi, ali da misli da je to malo verovatno.
Žalbeno veće Haškog tribunala oslobodilo je 16. novembra hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača, koji su pred ovim sudom u aprilu 2011. godine prvostepenom presudom osuđeni na 24, odnosno 18 godina zatvora za ratne zločine počinjene nad Srbima 1995. godine tokom vojne akcije "Oluja".
U agresiji hrvatskih oružanih snaga na sjevernu Dalmaciju, Liku, Kordun i Baniju, koja je nazvana "Oluja", sa vekovnih ognjišta proterano je oko 230.000 krajiških Srba.
Prema evidenciji Veritasa, u vojnoj akciji i poslije nje, poginulo je i nestalo 1.922 Srba, od kojih su 1.192 bili civili, a oko polovine je bilo starije od 60 godina.
Zbog presude Žalbenog veća Haškog tribunala predsedavajući Generalnom skupštinom UN Vuk Jeremić inicirao je sednicu na kojoj bi se ocenio rad ad-hok sudova po pokroviteljstvom svetske organizacije.
(Srna/MONDO, foto:Beta/AP)
