Podrška predogu Vojvođana kojim bi budžet pokrajine bio puniji ograničena na opoziciju. Ministartsvo finansija tvrdi da pokrajina dobija dovoljno.
Podršku vojvođanskom predlogu dopuna Zakona o budžetskom sistemu u današnjoj raspravi u republičkom parlamentu najavili su poslanici LSV, LDP i DS, dok će SNS, URS, SPS, ali i DS S biti protiv njihovog usvajanja.
Vojvođanski parlament traži da se osnovica za izračunavanje sredstava koje će dobiti iz republičkog budžeta obračunava po metodologiji koja je bila utvrđena Zakonom o budžetskom sistemu, odnosno pre izmena tog zakona u septembaru.
Skupština Vojvodine traži da se sedam odsto sredstava, koliko joj po Ustavu pripada, obračunava i na osnovu prihoda i primanja nefinansijske imovine, što je samo jedna stavka u budžetu.
Skupština Vojvodine smatra da je septembarskim izmenama Zakona o budžetskom sistemu sužena osnovica za utvrđivanje obima budžeta Vojvodine "na rashode koji se finansiraju iz poreskih prihoda", čime se znatno smanjuje obim budžeta te pokrajine. Sužavanje osnovice za utvrđivanje obima budžeta Vojvodine, kako navodi, suprotno je članu 184. Ustava Srbije.
SNS neće podržati predložene dopune, s obrazloženjem da kontrola sredstava koja se troše u Vojvodini mora biti bolja, jer je u poslednje četiri godine, pa i više, vojvođanska vlada sredstva kojima je pomagala pojedine opštine neravnomerno raspoređivala.
SPS nema dovoljno ubedljivih argumenata da glasaju za predložene dopune i podržaće stav Vlade Srbije, a taj stav deli I URS, čiji su poslanici naveli da će budžet Vojvodine u sledećoj godini biti veći za šest milijardi dinara, a ne manji za devet milijardi dinara.
LSV je u raspravi upozorila da će budžet Vojvodine, ukoliko predložene dopune ne budu usvojene, biti oštećen za 9,6 milijardi dinara, a LDP poručio da je predlog vojvođanske skupštine opravdan i utemeljen u Ustavu i da ima razumevanja za tu inicijativu.
I DS je najavila podršku predloženim dopunama, ali i da će i sama inicirati donošenje posebnog zakona o finansiranju Vojvodine i pokrajinskim nadležnostima.
Predložene dopune Zakona o budžteskom sistemu republičkim posalnicima je obrazložio predsednik vojvođanskog parlamenta Ištvan Pastor.
On je naglasio da raspravu ne vidi kao poraz i neuspeh, bez obzira što predložene dopune neće biti usvojene, već kao pokretanje krupnog političkog pitanja. Pastor je objasnio da su dopune predložene kako bi Vojvodina mogla da dobije sedam odsto republičkog budžeta koji joj je garantovan Ustavom Srbije.
"Ne tražimo ništa što nije ustavna garancija. Šest godina od usvajanja Ustava nalazimo se u situaciji da imamo ustavnu garanciju koja je nedorečena. Iz tog razloga smo predložili dopune", rekao je Pastor.
Pošto su poslanici URS tokom debate pomenuli pitanje funkcionisanja Fonda za kapitalna ulaganja i Razvojne banke Vojvodine, Pastor je pozvao na "prestanak satanizacije" vojvođanske vlasti i insitucija u toj pokrajini.
"Bilo bi zgodno da se prestane sa procesom satanizacije izvršne vlasti u Vojvodini, rukovodstva i Razvojne banke i ostalih institucija. Želim odavde da pozovem sve organe države da rade svoj posao. Ako se utvrdi da se bilo ko ogrešio o zakon nek se povuče potez i neka to ima za posledice. To je jedini put", rekao je Pastor.
Vlada Srbije je u obrazloženju, pored ostalog, navela da ključne mere fiskalne konsolidacije na prihodnoj strani predstavljaju povećanje poreskih prihoda kroz povećanje poreskih stopa, pa na taj način ukupni transfer Vojvodini, ali i ostali deo budžeta te pokrajine, prati I ključne promene u fiskalnoj politici.
Vojvodina će na osnovu Zakona o budžetskom sistemu godišnje dobijati šest milijardi dinara više nego što je omogućavao propis prethodne republičke vlade, saopštilo je danas Ministarstvo finansija i privrede Srbije.
"Stabilno finansiranje Vojvodine cilj je i republičke i pokrajinske vlade i u tome ne bi trebalo da bude nedoumica u javnosti", ističe se u saopštenju Ministarstva i dodaje da su netačni navodi da će Vojvodina biti uskraćena za 9,6 milijardi dinara.
Kako je objašnjeno, osnovica za obračun budžeta Vojvodine, prema starom Zakonu o budžetskom sistemu, koji je primenila prethodna vlada, kada je usvojila budžet za 2012, bila je 750 milijardi dinara, dok je prema novom Zakonu, koji je dosledno primenjen u Predlogu zakona o budžetu za 2013, ta osnovica 837,2 milijarde dinara.
To znači da je minimum od sedam odsto budžeta Srbije, koji pripada Vojvodini, po starom zakonu iznosio 52,5 milijardi dinara, a po novom Zakonu o budžetskom sistemu je 58,6 milijardi dinara, odnosno šest milijardi dinara više.
Ministarstvo finansija i privrede stoga smatra, kako je saopšteno, "teško objašnjivom promenu odnosa pokrajinske vlade po pitanju Zakona o budžetskom sistemu, pogotovo što se amandmani za budžet, a po ovom osnovu, nisu podnosili za vreme prethodne republičke vlade".
"S obzirom da se politika i praksa republičke vlasti u ovom pogledu nije promenila, nejasno je šta se i zašto dogodilo da bi čak i Skupština Vojvodine bila angažovana da amandmanima od nove vlade traži ono što nije traženo za vreme mandata Mirka Cvetkovića", piše u saopštenju Ministarstva.
Istaknuto je da "matematiku raspodele između Republike i Pokrajine nije svrsishodno koristiti za dnevno-političke svrhe, koje toj temi ni po čemu ne pristaju".
Predlog Ministarstva je da se nesuglasice oko načina finansiranja Vojvodine rešavaju donošenjem zakona o finansiranju Pokrajine, što je ministar finansija Mlađan Dinkić predložio predsedniku Vlade Vojvodine Bojanu Pajtiću pre više od mesec dana.
Najavljeno je da će Vlada Srbije formirati radnu grupu za pripremu zakona o finansiranju Vojvodine, u koju će biti uključeni i predstavnici pokrajinske vlade, a na čijem čelu će biti Dinkić.
Pred zasedanje Skupštine njen Odbor Srbije za finansije, republički budžeti i kontrolu trošenja javnih sredstava nije prihvatio dopune Zakona o budžetskom sistemu, koji je republičkom parlamentu na usvajanje predložila Skupština Vojvodine.
O tom zakonskom predlogu danas raspravlja parlament, a juče je i Vlada Srbije parlamentu dostavila mišljenje u kome mu predlaže da ne prihvati taj zakonski predlog.
Na sednici Odbora protiv usvajanja tog zakona glasali su poslanici SPS I SNS, uzdržani su bili URS i PUPS, a za usvajanje poslanici SVM I LSV.
Od usvajanja Ustava 2006. pred skoro svaku skupštinsku raspravu o budžetu postavljalo se pitanje budžeta Vojvodine.
Tako je 2009. godine zbog nezadovoljstva sredstvima namenjenim Vojvodini, Savez vojvođanskih Mađara koji je tada bio deo vladajuće koalicije, glasao protiv državnog budžeta za 2010. godinu uz ocenu da je protivustavan.
Skupština Srbije je pre rasprave o dopunama Zakona o budžetskom sistemu usvojila izmene Carinskog zakona i ratifikovala nekoliko međudržavnih sporazuma.
Skupština je usvojila izmene i dopune Carinskog zakona, čiji je cilj olakšavanje poslovanja privrednih subjekata i poboljšanja klime poslovanja u Srbiji, kao i usklađivanje sa drugim propisima u zemlji, ali i u EU.
Za izmene tog zakona glasalo je 126 poslanika, niko nije bio protiv niti uzdržan, a sedam poslanika nije glasalo.
Izmene Carinskog zakona predviđaju ukidanje obračunavanja zatezne kamate konformnim metodom na carinski dug koji nije plaćen u propisanom roku, a povod za to je odluka Ustavnog suda Srbije iz jula 2012. godine, kojom je utvrđeno da obračun kamata primenom konformne metode nije u saglasnosti sa Ustavom Srbije.
Kako je objasnila ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave Verica Kalanović, njihovo usvajanje je potrebno radi usaglašavanja sa odlukom Ustavnog suda Srbije, ali i sa Zakonom o budžetskom sistemu koji predviđa da su svi prihodi budžetski, pa tako ni Uprava carina ne može da ima svoje prihode.
Zato su, kako je istakla, osnovni ciljevi izmena Zakona efikasnije planiranje i upravljanje javnim finansijama i bolja kontrola trošenja novčanih sredstava.
Usvojene izmene Carinskog zakona omogućiće usaglašavanja sa propisima EU u oblastima smanjenja rokova čuvanja carinskih isprava i rokova za obaveštavanje dužnika, koji se smanjuju sa pet na tri godine.
(MONDO/agencije, foto: Beta/Nenad Petrović)
Vojvođanski parlament traži da se osnovica za izračunavanje sredstava koje će dobiti iz republičkog budžeta obračunava po metodologiji koja je bila utvrđena Zakonom o budžetskom sistemu, odnosno pre izmena tog zakona u septembaru.
Skupština Vojvodine traži da se sedam odsto sredstava, koliko joj po Ustavu pripada, obračunava i na osnovu prihoda i primanja nefinansijske imovine, što je samo jedna stavka u budžetu.
Skupština Vojvodine smatra da je septembarskim izmenama Zakona o budžetskom sistemu sužena osnovica za utvrđivanje obima budžeta Vojvodine "na rashode koji se finansiraju iz poreskih prihoda", čime se znatno smanjuje obim budžeta te pokrajine. Sužavanje osnovice za utvrđivanje obima budžeta Vojvodine, kako navodi, suprotno je članu 184. Ustava Srbije.
SNS neće podržati predložene dopune, s obrazloženjem da kontrola sredstava koja se troše u Vojvodini mora biti bolja, jer je u poslednje četiri godine, pa i više, vojvođanska vlada sredstva kojima je pomagala pojedine opštine neravnomerno raspoređivala.
SPS nema dovoljno ubedljivih argumenata da glasaju za predložene dopune i podržaće stav Vlade Srbije, a taj stav deli I URS, čiji su poslanici naveli da će budžet Vojvodine u sledećoj godini biti veći za šest milijardi dinara, a ne manji za devet milijardi dinara.
LSV je u raspravi upozorila da će budžet Vojvodine, ukoliko predložene dopune ne budu usvojene, biti oštećen za 9,6 milijardi dinara, a LDP poručio da je predlog vojvođanske skupštine opravdan i utemeljen u Ustavu i da ima razumevanja za tu inicijativu.
I DS je najavila podršku predloženim dopunama, ali i da će i sama inicirati donošenje posebnog zakona o finansiranju Vojvodine i pokrajinskim nadležnostima.
Predložene dopune Zakona o budžteskom sistemu republičkim posalnicima je obrazložio predsednik vojvođanskog parlamenta Ištvan Pastor.
On je naglasio da raspravu ne vidi kao poraz i neuspeh, bez obzira što predložene dopune neće biti usvojene, već kao pokretanje krupnog političkog pitanja. Pastor je objasnio da su dopune predložene kako bi Vojvodina mogla da dobije sedam odsto republičkog budžeta koji joj je garantovan Ustavom Srbije.
"Ne tražimo ništa što nije ustavna garancija. Šest godina od usvajanja Ustava nalazimo se u situaciji da imamo ustavnu garanciju koja je nedorečena. Iz tog razloga smo predložili dopune", rekao je Pastor.
Pošto su poslanici URS tokom debate pomenuli pitanje funkcionisanja Fonda za kapitalna ulaganja i Razvojne banke Vojvodine, Pastor je pozvao na "prestanak satanizacije" vojvođanske vlasti i insitucija u toj pokrajini.
"Bilo bi zgodno da se prestane sa procesom satanizacije izvršne vlasti u Vojvodini, rukovodstva i Razvojne banke i ostalih institucija. Želim odavde da pozovem sve organe države da rade svoj posao. Ako se utvrdi da se bilo ko ogrešio o zakon nek se povuče potez i neka to ima za posledice. To je jedini put", rekao je Pastor.
Vlada Srbije je u obrazloženju, pored ostalog, navela da ključne mere fiskalne konsolidacije na prihodnoj strani predstavljaju povećanje poreskih prihoda kroz povećanje poreskih stopa, pa na taj način ukupni transfer Vojvodini, ali i ostali deo budžeta te pokrajine, prati I ključne promene u fiskalnoj politici.
Vojvodina će na osnovu Zakona o budžetskom sistemu godišnje dobijati šest milijardi dinara više nego što je omogućavao propis prethodne republičke vlade, saopštilo je danas Ministarstvo finansija i privrede Srbije.
"Stabilno finansiranje Vojvodine cilj je i republičke i pokrajinske vlade i u tome ne bi trebalo da bude nedoumica u javnosti", ističe se u saopštenju Ministarstva i dodaje da su netačni navodi da će Vojvodina biti uskraćena za 9,6 milijardi dinara.
Kako je objašnjeno, osnovica za obračun budžeta Vojvodine, prema starom Zakonu o budžetskom sistemu, koji je primenila prethodna vlada, kada je usvojila budžet za 2012, bila je 750 milijardi dinara, dok je prema novom Zakonu, koji je dosledno primenjen u Predlogu zakona o budžetu za 2013, ta osnovica 837,2 milijarde dinara.
To znači da je minimum od sedam odsto budžeta Srbije, koji pripada Vojvodini, po starom zakonu iznosio 52,5 milijardi dinara, a po novom Zakonu o budžetskom sistemu je 58,6 milijardi dinara, odnosno šest milijardi dinara više.
Ministarstvo finansija i privrede stoga smatra, kako je saopšteno, "teško objašnjivom promenu odnosa pokrajinske vlade po pitanju Zakona o budžetskom sistemu, pogotovo što se amandmani za budžet, a po ovom osnovu, nisu podnosili za vreme prethodne republičke vlade".
"S obzirom da se politika i praksa republičke vlasti u ovom pogledu nije promenila, nejasno je šta se i zašto dogodilo da bi čak i Skupština Vojvodine bila angažovana da amandmanima od nove vlade traži ono što nije traženo za vreme mandata Mirka Cvetkovića", piše u saopštenju Ministarstva.
Istaknuto je da "matematiku raspodele između Republike i Pokrajine nije svrsishodno koristiti za dnevno-političke svrhe, koje toj temi ni po čemu ne pristaju".
Predlog Ministarstva je da se nesuglasice oko načina finansiranja Vojvodine rešavaju donošenjem zakona o finansiranju Pokrajine, što je ministar finansija Mlađan Dinkić predložio predsedniku Vlade Vojvodine Bojanu Pajtiću pre više od mesec dana.
Najavljeno je da će Vlada Srbije formirati radnu grupu za pripremu zakona o finansiranju Vojvodine, u koju će biti uključeni i predstavnici pokrajinske vlade, a na čijem čelu će biti Dinkić.
Pred zasedanje Skupštine njen Odbor Srbije za finansije, republički budžeti i kontrolu trošenja javnih sredstava nije prihvatio dopune Zakona o budžetskom sistemu, koji je republičkom parlamentu na usvajanje predložila Skupština Vojvodine.
O tom zakonskom predlogu danas raspravlja parlament, a juče je i Vlada Srbije parlamentu dostavila mišljenje u kome mu predlaže da ne prihvati taj zakonski predlog.
Na sednici Odbora protiv usvajanja tog zakona glasali su poslanici SPS I SNS, uzdržani su bili URS i PUPS, a za usvajanje poslanici SVM I LSV.
Od usvajanja Ustava 2006. pred skoro svaku skupštinsku raspravu o budžetu postavljalo se pitanje budžeta Vojvodine.
Tako je 2009. godine zbog nezadovoljstva sredstvima namenjenim Vojvodini, Savez vojvođanskih Mađara koji je tada bio deo vladajuće koalicije, glasao protiv državnog budžeta za 2010. godinu uz ocenu da je protivustavan.
Skupština Srbije je pre rasprave o dopunama Zakona o budžetskom sistemu usvojila izmene Carinskog zakona i ratifikovala nekoliko međudržavnih sporazuma.
Skupština je usvojila izmene i dopune Carinskog zakona, čiji je cilj olakšavanje poslovanja privrednih subjekata i poboljšanja klime poslovanja u Srbiji, kao i usklađivanje sa drugim propisima u zemlji, ali i u EU.
Za izmene tog zakona glasalo je 126 poslanika, niko nije bio protiv niti uzdržan, a sedam poslanika nije glasalo.
Izmene Carinskog zakona predviđaju ukidanje obračunavanja zatezne kamate konformnim metodom na carinski dug koji nije plaćen u propisanom roku, a povod za to je odluka Ustavnog suda Srbije iz jula 2012. godine, kojom je utvrđeno da obračun kamata primenom konformne metode nije u saglasnosti sa Ustavom Srbije.
Kako je objasnila ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave Verica Kalanović, njihovo usvajanje je potrebno radi usaglašavanja sa odlukom Ustavnog suda Srbije, ali i sa Zakonom o budžetskom sistemu koji predviđa da su svi prihodi budžetski, pa tako ni Uprava carina ne može da ima svoje prihode.
Zato su, kako je istakla, osnovni ciljevi izmena Zakona efikasnije planiranje i upravljanje javnim finansijama i bolja kontrola trošenja novčanih sredstava.
Usvojene izmene Carinskog zakona omogućiće usaglašavanja sa propisima EU u oblastima smanjenja rokova čuvanja carinskih isprava i rokova za obaveštavanje dužnika, koji se smanjuju sa pet na tri godine.
(MONDO/agencije, foto: Beta/Nenad Petrović)
