Zbog neverovatnog nemara Goran Pavlović koji je bio najbolji kadet na Vojnoj akademiji izbačen sa ove visokoškolske ustanove.
Goran Pavlović želeo je da bude pilot. Prošao je sve preglede i primljen je na vazduhoplovni smer Vojne akademije, gde je tri godine bio najbolji kadet.
Na kraju treće godine studija otkrili su mu "srčanu specifičnost" zbog koje, prema važećem pravilniku, nije mogao ni da bude primljen na Akademiju. Isključen je sa akademije, ostao bez stipendije, bez mogućnosti da postane pilot i sa pitanjem - kako je moguće da je tuđom greškom uzalud potrošio tri godine.
"Gde sam pogrešio, gde su moje tri godine života i školovanja, ko se igrao sa mojim zdravljem i snovima?" pitao je Goran u otvorenom pismu Ministru odbrane, objavljenom na blogu "Tango-siks".
"Svuda sam bio najbolji, ja nisam mogao više od toga. I nije bilo dovoljno da uspem, jer su drugi pogrešili zbog svoje nesposobnosti i površnosti. Jer su loše odabrani oni koji biraju nas."
Za "Novosti" kaže da je tri godine uzastopno, na redovnim pregledima, Vojna komisija za letače potvrđivala njegovu sposobnost.
"Bio sam najbolji kadet Vojne akademije, sa srednjom ocenom 9,80, za šta sam dobio i medalju Ministarstva odbrane. Bavio sam se, pored toga i fudbalom, plivanjem, trčao polumaraton", priča Goran.
Sanjao sam svoj avion na nebu, a na kraju treće godine školovanja, na istom redovnom godišnjem pregledu, ista lekarska komisija ustanovila je da imam urođenu "srčanu specifičnost".
To su potvrdili kardiolozi sa VMA i doneli ocenu - nesposoban za profesionalnu vojnu službu. Znači da po važećem pravilniku i spisku bolesti za kadete nisam ni mogao da budem primljen na akademiju.
Na sasvim obično ljudsko pitanje "Kako je to moguće? Šta sad?", uz sleganje ramenima, dobio sam još jednostavniji odgovor: "Ništa, idi kući. Mi nemamo obaveza prema tebi."
"Hoće li opet, neko drugo dete koje upiše neku od vojnih škola, jednog dana na isti način - tuđom greškom, biti odbačeno i uzalud izgubiti nekoliko godina života i školovanja", pita se Goran u pismu ministru odbrane.
"Hoće li i dalje ista lekarska komisija procenjivati zdravstvenu sposobnost kandidata za kadete-letače? Posle svega što sam doživeo, uveren sam da će odgovor na svako slično pitanje još dugo biti nažalost - DA.
Samo nekoliko dana nakon odlaska sa Vojne akademije uredno mi je stiglo Rešenje RC MO Beograd o prevođenju u rezervni sastav Vojske. Hvala ti Srbijo, voli te tvoje rezervno srce!"
Sredinom oktobra, Goran je, poražen, posle odbijene žalbe otišao sa Akademije. Njegova generacija upisala je završnu godinu, a on, najbolji među njima, bio je izbačen. Iako ispunjava uslove da bude civilni pilot, nije mogao da upiše pilotsku akademiju u Vršcu, jer nema novca za školovanje. Upisao je Saobraćajni fakultet, vazduhoplovni smer. Primili su ga na drugu godinu pod uslovom da položi diferencijalne ispite.
"Razgovarao sam sa brojnim lekarima koji su mi objasnili da nije reč o srčanoj mani već o specifičnosti kakvu ima, na primer, i Novak Đoković. Tvrde da mogu da se, bez problema, bavim bilo kojim poslom ili sportom, ali sve je to sad uzalud. Razgovarao sam sa advokatima koji su mi rekli da ne mogu čak ni da tražim neku nadoknadu od Ministarstva odbrane i Akademije", kaže Goran.
Inače, kao đak generacije u osnovnoj školi, 2006, Goran je dobio stipendiju Rusije i upisao srednju školu pri Ambasadi Rusije u Beogradu. U trogodišnjoj srednjoj školi na ruskom jeziku bio je najbolji učenik generacije i za postignuti uspeh dobio najveće priznanje, zlatnu medalju Ruske Federacije "za posebne uspehe u školovanju". Mogao je da nastavi školovanje u toj zemlji, ali je on želeo da bude oficir Vojske Srbije, pišu "Novosti".
(MONDO/Foto: Ilustracija, Vojska Srbije)
Na kraju treće godine studija otkrili su mu "srčanu specifičnost" zbog koje, prema važećem pravilniku, nije mogao ni da bude primljen na Akademiju. Isključen je sa akademije, ostao bez stipendije, bez mogućnosti da postane pilot i sa pitanjem - kako je moguće da je tuđom greškom uzalud potrošio tri godine.
"Gde sam pogrešio, gde su moje tri godine života i školovanja, ko se igrao sa mojim zdravljem i snovima?" pitao je Goran u otvorenom pismu Ministru odbrane, objavljenom na blogu "Tango-siks".
"Svuda sam bio najbolji, ja nisam mogao više od toga. I nije bilo dovoljno da uspem, jer su drugi pogrešili zbog svoje nesposobnosti i površnosti. Jer su loše odabrani oni koji biraju nas."
Za "Novosti" kaže da je tri godine uzastopno, na redovnim pregledima, Vojna komisija za letače potvrđivala njegovu sposobnost.
"Bio sam najbolji kadet Vojne akademije, sa srednjom ocenom 9,80, za šta sam dobio i medalju Ministarstva odbrane. Bavio sam se, pored toga i fudbalom, plivanjem, trčao polumaraton", priča Goran.
Sanjao sam svoj avion na nebu, a na kraju treće godine školovanja, na istom redovnom godišnjem pregledu, ista lekarska komisija ustanovila je da imam urođenu "srčanu specifičnost".
To su potvrdili kardiolozi sa VMA i doneli ocenu - nesposoban za profesionalnu vojnu službu. Znači da po važećem pravilniku i spisku bolesti za kadete nisam ni mogao da budem primljen na akademiju.
Na sasvim obično ljudsko pitanje "Kako je to moguće? Šta sad?", uz sleganje ramenima, dobio sam još jednostavniji odgovor: "Ništa, idi kući. Mi nemamo obaveza prema tebi."
"Hoće li opet, neko drugo dete koje upiše neku od vojnih škola, jednog dana na isti način - tuđom greškom, biti odbačeno i uzalud izgubiti nekoliko godina života i školovanja", pita se Goran u pismu ministru odbrane.
"Hoće li i dalje ista lekarska komisija procenjivati zdravstvenu sposobnost kandidata za kadete-letače? Posle svega što sam doživeo, uveren sam da će odgovor na svako slično pitanje još dugo biti nažalost - DA.
Samo nekoliko dana nakon odlaska sa Vojne akademije uredno mi je stiglo Rešenje RC MO Beograd o prevođenju u rezervni sastav Vojske. Hvala ti Srbijo, voli te tvoje rezervno srce!"
Sredinom oktobra, Goran je, poražen, posle odbijene žalbe otišao sa Akademije. Njegova generacija upisala je završnu godinu, a on, najbolji među njima, bio je izbačen. Iako ispunjava uslove da bude civilni pilot, nije mogao da upiše pilotsku akademiju u Vršcu, jer nema novca za školovanje. Upisao je Saobraćajni fakultet, vazduhoplovni smer. Primili su ga na drugu godinu pod uslovom da položi diferencijalne ispite.
"Razgovarao sam sa brojnim lekarima koji su mi objasnili da nije reč o srčanoj mani već o specifičnosti kakvu ima, na primer, i Novak Đoković. Tvrde da mogu da se, bez problema, bavim bilo kojim poslom ili sportom, ali sve je to sad uzalud. Razgovarao sam sa advokatima koji su mi rekli da ne mogu čak ni da tražim neku nadoknadu od Ministarstva odbrane i Akademije", kaže Goran.
Inače, kao đak generacije u osnovnoj školi, 2006, Goran je dobio stipendiju Rusije i upisao srednju školu pri Ambasadi Rusije u Beogradu. U trogodišnjoj srednjoj školi na ruskom jeziku bio je najbolji učenik generacije i za postignuti uspeh dobio najveće priznanje, zlatnu medalju Ruske Federacije "za posebne uspehe u školovanju". Mogao je da nastavi školovanje u toj zemlji, ali je on želeo da bude oficir Vojske Srbije, pišu "Novosti".
(MONDO/Foto: Ilustracija, Vojska Srbije)
