Đilas novi lider DS, Tadić počasni predsednik

Demokratska stranka izabrala je danas, na vanrednoj izbornoj skupštini, novog predsednika Dragana Đilasa, počasnog predsednika Borisa Tadića i kompletno rukovodstvo stranke.

Na početku sednice, sada počasni predsednik DS Boris Tadić, je podneo izveštaj o radu, a posle njega to je učinio i predsednik Političkog saveta Dragoljub Mićunović.



Boris Tadić je danas izjavio da je dao sve što je mogao da očuva integritet DS i podgne njen uticaj u građanstvu.

Čeka nas težak posao u budućnosti. Ukoliko DS nastavi da još više razvija proces diskusije i pokaže snagu da sama sebe menja, imaće legtimitet da ponovo preizme vlast vrlo brzo i nastavi da nosi barjak slobode i demokratije, rekao je Tadić.

Ako ne pokažemo tu snagu, plaćaćemo cenu i to vi koji ćete voditi DS treba da imate na umu, upozorio je Tadić .

DS je, kako je rekao jedini politički činilac koji je u stanju da reformiše društvo u pozitivnom smislu, a to će moći samo ako se bude unutar sebe transformisala

"DS ne sme da se prilagođava okolnostima i dnevnim tokovima, DS je formirana da izgradi mir, stabilnost, pravdu i sprovodi reforme. DS je obavezna da prednjači u tom poslu", istakao je Tadić u svom izveštaju o radu između dve skupštine, dodajući da DS ima misiju koju su kreirali njeni osnivači,a koju je i on sprovodio.

On je istakao da reforme u DS moraju da budu korenite i hrabre i da je zato potrebno da u stranci postoji komunikacija.

"DS treba sama da odluči da li će njome ovladati nomenklatura ili će biti u stanju da se menja i obezbeđuje priliv novih ljudi i ideja. Ako prevlada nomenklatura, stranka neće imati budućnost", kazao je Tadić.

On je ocenio da DS nije odgovorna samo za svoju, već i za budućnost Srbije, regiona i za izgradnju mira i stabilnosti u Evropi.

On je još poručio da DS mora da se bori da politika mira i politika pomirenja budu deo svake politike i institucije u Srbiji, da se poštuje vladavine prava i da je on, dok je vodio Srbiju, kao najvažnije pitanje tretirao pitanje politike mira i nastavak politike pomirenja, bez čega ne bi bilo moguće nastaviti proces reformi.

"Te politike su obaveza svakog političara i institucije u Srbiji, jer oni koji ne razumeju destrukivno dejstvo konflikata rade o glavi svakom stanovniku", kazao je Tadić i dodao da je radio i na pomirenju unutar srpskog društva i na postizanju nacionalnog konsenzusa oko većine najvažnijih pitanja.



Dragoljub Mićunović ocenio je danas da je ta partija u prethodnom periodu izgubila kontakt sa bitnim i vitalnim delovima stanovništva ali da nije dovoljno radila ni na vaspitavanju samih članova stranke.

"Treba živeti za politiku a ne od politike. Dokle god neki misle da je politika lukrativna delatnost a ne posao od šireg društvenog značaja da se unapredi opšte dobro, ne možemo računati na velike uspehe", rekao je Mićunović.

Mićunović, koji je ponovo jedini kandidat za predsednika Političkog saveta, rekao je da je DS u prethodnom periodu zapostavila kontakt sa sindikatima i nezaposlenima ali i sa inteligencijom, koja je "baza srednje klase i bez koje ne može biti demokratije i slobode".

On je dodao da je DS-u okrenuo leđa i jedan deo inteligencije koji stvara javno mnjenje, iako se to desilo "zbog nekih nesporazuma", zbog čega su i oni uvideli da ne postoji alternativa DS-u u procesu reformi države i društva. "Nismo dovoljni radili ni na vaspitavanju samog DS-a. Imamo krizu znanja i u stranci i u društvu a znanje je jedino na čemu možemo da gradimo budućnost zemlje", rekao je on.



Član Glavnog odbora DS, književnik Gojko Tešić izjavio je da je dogovor o povlačenju Borisa Tadića iz izborne trke u stranci "truli kompromis čija će se ružna strana vrlo brzo pokazati" i da to nije zalog za izlazak DS iz krize, već naprotiv.

"Nije Boris Tadić izgubio izbore, već DS, a Tadić samo plaća ceh", rekao je Tešić i istakao da mu je žao što se Tadić povukao iz izborne trke i izrazio uverenje da bi sada bolje radio jer je stekao iskustvo i video gde su počinjene greške.

Tešić je delegatima pokazao list papira za koji je rekao da je lobistički spisak kandidata na kojem nema nekih vrednijih ljudi koji su bili veoma vredni u stranci. "To je primer grotesknosti demokratije", kazao je on. Tešić je rekao i da mu nije jasno zašto se DS nije prvo obračunala sa korupcijom u svojim redovima iako je vrh stranke to obećao pre tri godine.

Izbornoj skupštini su se obratili i kandidati za potpredsednika stranke, među njima i ,b>Bojan Pajtić koji je poručio da DS mora da povrati uticaj i da ne sme da ponovi greške iz prošlosti.

"Ukoliko Srbija želi da bude istinski moderna zajednica, a verujem da hoće, onda će prihvatiti nov dogovor, a mi moramo da povratimo uticaj. Srbijom se ne vlada, Srbiji se služi", poručio je Pajtić ističući da članovi DS nikada neće menjati obraz za džep.

Potpredsednik iz Beograda Miodrag Rakić poručio je da je uveren je da stranka mora da se vrati po stare recepte u 1997. i 1999. godinu i prestane da vodi računa koliko je blizu ili daleko od vlasti, već da edukuje građane i da ih čuje ističući da i da se funkcioneri stranke više ne mogu skrivati iza rejtinga Borisa Tadića.

Delegatima na skupštini obratili su se i Jovan Marković iz Užica koji je rekao da očekuje da će stranka naći snage i mudrosti da ponovi okupi sve demokratske potencijale srpskog društva, kao i Vesna Martinović iz Pančeva koja je insistirala na tome da u DS mora da se uvede red, podeli odgovornost i utvrde kompretencije za funkcije.

Potpredsednik iz Sokobanje rekao je da će DS učiniti jačim to što će njeni članovi biti upućeni jedni na druge i deliti socijalno-demokratske vrednosti, a Goran Ćirić iz Niša da se od DS očekuje da preuzme odgovornost čak i kada je u opoziciji i da stranka od toga ne treba da beži.

Demokrate su se na 15 izbornoj skupštini, na kojoj je izabran četvrti predsednik DS od 2.000 godine, sastale šest meseci nakon poraza na predsedničkim izborima, kasnijeg neuspeha u formiranju vlade i potom previranja između Tadića i Đilasa koja su pretila raspadom stranke.

Rasprad je praktično sprečen dogovorom Tadića i Đilasa i odustajanjem Tadića od izborne trke, čime su kandidati za novog predsednika ostali Djilas i funkcioner DS i predsednik opštine Vračar Branimir Kuzmanović.

Osim novog rukovodstva, delegati izborne skupštine usvojili su i verifikovali izmene Statuta stranke, kojima se obezbeđuje unutrašnja reorganizacija, kao i programsku deklaraciju "Za aktivnu socijaldemokratiju i socijalnu pravdu".

Na 15. izbornoj Skupštini DS-a usvojene su izmene koje će obezbediti da se izborne skupštine održavaju na svake četiri godine, kao i do sada, ali uz odredbu da se taj organ mora sastati najkasnije 180 dana od održavanja izbora za parlament ili predsednika Republike, ukoliko je DS imala svoje kandidate.

Prema tim izmenama, počasni predsednik je član Užeg predsedništva i Političkog saveta koji ima pravo podnošenja inicijativa svakom organu stranke, koji je dužan da tu inicijativu razmotri i obavesti ga o odluci.

Predsednik Statutarne komisije Boris Ranković je delegate obavestio I da će stalni broj članova Glavnog odbora stranke sa sadašnjih 40 biti povećan na 50 članova.

Izmene su omogućile i da uže predsedništvo DS-a vodi kadrovsku politiku stranke i potvrđuje liste kandidata za sve poslanike i za najviše državne funkcije.

Etički odbor biće kontrolno-nadzorni odbor koji nadzire stranačke funkcionere i ostale izabrane i imenovane koje je na funkcije predložila Demokratska stranka.

Osim toga, uvodi se i Savet za saradnju sa sindikatima i Centar za edukaciju Demokratske stranke.

Svečanom delu skupštine prisustvovali su lider LDP Čedomir Jovanović, potpredsednik PUPS-a Milan Krkobabić, potpredsednica LSV Aleksandra Jerkov, predsednik SVM Ištvan Pastor, predsednik Socijalističke narodne partije Crne Gore Srđan Milić, predstavnici više evropskih socijaldemokratskih partija i članova diplomatskog kora.

(agencije/MONDO, foto: Tanjug- Nenad Milošević))