Srbija je otvorena je za razgovor o svim pitanjima, osim o ukidanju srpskih institucija na Kosovu i Metohiji, rekao je danas šef srpske diplomatije Ivan Mrkić u Savetu bezbednosti UN na sednici o Kosovu.
U Nujorku je večeras održana sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o redovnom tromesečnom izveštaju generalnog sekretara UN Ban Ki-muna o situaciji na Kosovu.
Ministar inostranih poslova Srbije Ivan Mrkić je u govoru na sednici istakao da je uloga UN u stabilizaciji situacije u tom regionu "nezamenjiva", i da u tom smislu "mandat UNMIK mora da ostane nepromenjen".
"Želeli bismo da vidimo efikasniju saradnju UNMIK-a, Kfora i Euleksa. I UNMIK i Euleks bi trebalo da ostanu aktivni na terenu i postupaju u skladu sa svojim mandatima, na statusno neutralni način, pod okriljem UN", ukazao je Mrkić.
On je dodao da ni uloga Euleksa ne sme biti promenjena, odnosno da njegova izvršna uloga ostaje ključna, posebno imajući u vidu primenu sporazuma postignutih u dijalogu Beograda i Prištine, s naglaskom na sporazum o zajedničkom upravljanju granicom.
"Republika Srbija će insistirati na primeni dogovorenih rešenja o zajedničkom upravljanju granicom kroz prisustvo i izvršnu ulogu Euleksa na administrativnoj graničnoj liniji", rekao je šef srpske diplomatije.
On je istakao da Srbija smatra dijalog sa Prištinom "jedinim načinom za prevazilaženje tekuće krize i za nalaženje održivih rešenja za probleme s kojima se svakodnevno suočavaju stanovnici na Kosovu i Metohiji".
Mrkić je podsetio da je nova srpska vlada nedavno uzela učešća u nastavku dijaloga u želji da se postigne konkretan napredak, a da su premijeri Srbije i Kosova, Ivica Dačić i Hašim Tači u Briselu 7. novembra razgovarali o širokom spektru tema.
"Srbija želi da napreduje ka evropskoj budućnosti i u potpunosti je posvećena procesu koji bi trebalo da rezultira trajnim mirom između Srba i Albanaca", istakao je Mrkić.
Srpski ministar je ocenio da uprkos dugotrajnom međunarodnom prisustvu na Kosovu, nema značajnog poboljšanja na terenu.
"Životi i imovina Srba i drugih nealbanaca i dalje su ugroženi; ne postoje osnovni bezbednosni uslovi niti sloboda kretanja i zapošljavanja; siguran povratak u svoje kuće na Kosovu i Metohiji nije obezbeđen za srpske izbeglice i raseljena lica", istakao je Mrkić.
On je dodao da nisu obnovljena glavna infrastrukturna postrojenja, dok se nastavlja nasilje albanskih separatista protiv Srba i njihovih kulturnih i verskih mesta, a ljudska prava na Kosovu, posebno Srba i drugih nealbanaca "i dalje su za žaljenje".
Mrkić je, takođe, rekao da opadanje broja slučajeva međuetničkog nasilja nije rezultat poboljšanih međuetničkih odnosa, već posledica sve veće izolacije srpske populacije, proistekle iz njihovog povlačenja u enklave ili izolovana sela.
"Prema informacijama koje su nam dostupne, u periodu od jula do oktobra 2012, više od 70 napada moglo bi da bude opisano kao etnički motivisano. Rezultat je da sve manje i manje Srba živi na teritoriji Kosova i Metohije", naveo je Mrkić.
On je dodao da je nestabilnosti doprinelo i više hapšenja Srba bez ikakvog objašnjenja, kao i u pravnom smislu, zbog izdavanja kontroverznih naloga za njihovo hapšenje.
Mrkić je, takođe, rekao da se nastavlja sistematsko uništavanje kuća koje su napustili Srbi i drugi nealbanci, ukazujući da je "očigledni cilj da se nateraju preostali Srbi da odu i spreči se povratak" izbeglih.
U tom smislu, šef srpske diplomatije je dodao da je proces povratka interno raseljenih lica na Kosovo i Metohiju "spor proces, koji karakteriše nizak nivo održivosti", navodeći da se, prema poslednjim ciframa za 2012, samo 285 Srba vratilo na Kosovo, što potvrđuje stalni trend opadanja u broju povratnika.
Mrkić je rekao i da je način na koji Kosovska agencija za privatizaciju privatizuje preduzeća na Kosovu "alarmantan", posebno posle januara 2012.
"Posebnu zabrinutost bude privatizacije javnih i društvenih preduzeća u srpskim zajednicama. Posledica prodaje tih preduzeća Albancima predstavlja dodatan faktor primoravanja Srba da odu", ukazao je Mrkić.
On je dodao da je poseban problem i stalno sprečavanje poseta i slobodnog kretanja po Kosovu zvaničnika Srbije, uprkos tome što oni propisno o tome obaveštavaju Euleks, navodeći da je čak i humanitarnoj pomoći onemogućen ulaz na Kosovo.
Osvrnuvši se na nedavnu oslobađajuću presudu Haškog tribunala za hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača, šef srpske diplomatije je ukazao na njene negativne posledice na proces pomirenja u regionu, istakavši da je ona "zapanjila kako celu Srbiju, tako i mnoge pravne stručnjake širom sveta".
Sednica je, inače, počela obraćanjem šefa UNMIK-a Farida Zarifa putem video-linka iz Prištine.
Šef UNMIK-a Farid Zarif pohvalio je večeras srpske i kosovske lidere koji su pokazali volju da poprave odnose Beograda i Prištine i izrazio nadu da će SB UN podržati dijalog.
On je u obraćanju SB UN putem video linka iz Prištine istakao da ne treba očekivati da će nastavak dilajoga ići brzo i lako, izrazivši nadu da tu inicijativu SB neće samo pohvaliti nego i podržati.
"Zadovoljan sam razvojem situacije, ali pogotovo liderima koji su pokazali volju da poprave odnos Beograda i Prištine. Obojica su pokazal da gledaju u budućnost, a ne u prošlost", rekao je Zarif, govoreći o dva direktna susreta premijera Srbije Ivice Dačića i kosovskog premijera Hašima Tačija.
Kao i svakom procesu u kojem se prevazilaze nasleđa iz prošlosti, dodao je, lideri će se naći suočeni sa brojnim preprekama, uključujući i poteškoće sa njihovim biračima.
"Situacija na terenu je ponekad van konteksta mirnih rešenja i otežava situaciju", rekao je on i dodao da danas postoji veće jedinstvo svih strana na terenu.
Šef UNMIK-a je još rekao da protesti protiv hapšenja nekadašnjih lidera OVK osumnjičenih za ratne zločine pokazuje da je situacija na Kosovu još krhka.
Zarif je izrazio zabrinutost zbog povremenih incidenata, vandalizama i krađa uperenih protiv pripadnika manjinskih zajednica.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun pozdravio je u svom redovnom tromesečnom izveštaju o situaciji na Kosovu "konstruktivne korake" u okviru nastavka dijaloga Beograda i Prištine, izražavajući nadu da će on postepeno dovesti do normalizacije odnosa i uspostavljanja trajnog mira u regionu.
Ban Ki -mun je u izveštaju naveo da su u prethodnom periodu, od 16. jula do 15. oktobra, načinjeni pozitivni pomaci u nastojanjima da se sprovedu dogovori postignuti u dijalogu uz posredovanje Evropske unije.
"Poslednjih nekoliko meseci pokazali su da su strane sposobne da prevaziđu prepreke nastale zbog različitih interpretacija dogovora i da su voljne da krenu napred", istakao je Ban.
On je ocenio da "konstruktivni koraci preduzeti tokom ovog perioda u pogledu zajedničkog upravljanja administrativnim prelazima i regionalne saradnje daju osnova za optimizam".
Šef UN je ukazao da nakon ovih koraka sada treba da usledi potpuno sprovođenje ovih i drugih sporazuma, postignutih tokom prošlih sastanaka u okviru dijaloga.
U delu koji se odnosi na bezbednosnu situaciju kaže se da je ona, uglavnom, bila mirna i da je u tom periodu kosovska policija imala nekoliko uspešnih akcija u borbi protiv organizovanog kriminala, uključujući sprečavanje trgovine ljudima, krijumčarenja imigranata, trgovine drogom i prevara.
Ban navodi i da su tenzije na severu Kosova ostale, iako se ređe javljaju. U incidentima su povređena dva kosovska Albanca, a uništena su i dva vozila KPS koje su koristili Srbi.
Generalni sekretar UN pominje primer jednog 80-godišnjeg Srbina koga su pretukli albanski dečaci, ali zbog godina nisu mogli da odgovaraju.
UNHCR je u periodu od jula do septembra ove godine zabeležio 287 individualnih povratnika iz manjinskih zajednica, dok je 559 ljudi vraćeno repatrijacijom.
Kada su u pitanju verski objekti, zabeleženo je deset slučajeva krađa i vandalizma, kao i četiri požara u blizini pravoslavnih crkava ili groblja.
Kosovski ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj optužio je večeras Srbiju na sednici Saveta bezbednosti UN da nastavlja da finansira i održava ilegalne bezbednosne i policijske strukture na severu Kosova.
On je u govoru pred najvišim telom svetske organizacije ocenio da je Kosovo faktor mira i stabilnosti u regionu, a da situacija na severu ostaje napeta i puna izazova zbog ilegalnih stuktura koje se tamo nalaze.
"Srbija vodi, kontroliše i finansira ilegalnu policiju i paravojne strukture na tom području", rekao je Hodžaj, dodavši da je cilj toga "destabilizacija Kosova".
On se založio za nastavak dijaloga sa Beogradom, ocenivši da je u zajedničkom interesu da se zatvori mračno poglavlje istorije, u kome su, prema njegovom mišljenju, Albanci proživeli težak period i aparthejd.
Prema njegovim rečima u poslednja tri meseca je načinjen "neverovatan napredak na Kosovu", posebno apostrofirajući završetak nadgledane nezavisnosti Kosova.
"Mi smo funkcionalna multietnička i nezavisna država, koja je zadržala multietnički karakter, kakav je imalo uvek tokom svoje istorije", dodao je kosovski ministar.
Hodžaj je zaključio da se broj međunarodnih priznanja Kosova nastavlja i da je u poslednja tri meseca još četiri države priznalo nezavisnost.
(Tanjug, foto: Fonet)
Ministar inostranih poslova Srbije Ivan Mrkić je u govoru na sednici istakao da je uloga UN u stabilizaciji situacije u tom regionu "nezamenjiva", i da u tom smislu "mandat UNMIK mora da ostane nepromenjen".
"Želeli bismo da vidimo efikasniju saradnju UNMIK-a, Kfora i Euleksa. I UNMIK i Euleks bi trebalo da ostanu aktivni na terenu i postupaju u skladu sa svojim mandatima, na statusno neutralni način, pod okriljem UN", ukazao je Mrkić.
On je dodao da ni uloga Euleksa ne sme biti promenjena, odnosno da njegova izvršna uloga ostaje ključna, posebno imajući u vidu primenu sporazuma postignutih u dijalogu Beograda i Prištine, s naglaskom na sporazum o zajedničkom upravljanju granicom.
"Republika Srbija će insistirati na primeni dogovorenih rešenja o zajedničkom upravljanju granicom kroz prisustvo i izvršnu ulogu Euleksa na administrativnoj graničnoj liniji", rekao je šef srpske diplomatije.
On je istakao da Srbija smatra dijalog sa Prištinom "jedinim načinom za prevazilaženje tekuće krize i za nalaženje održivih rešenja za probleme s kojima se svakodnevno suočavaju stanovnici na Kosovu i Metohiji".
Mrkić je podsetio da je nova srpska vlada nedavno uzela učešća u nastavku dijaloga u želji da se postigne konkretan napredak, a da su premijeri Srbije i Kosova, Ivica Dačić i Hašim Tači u Briselu 7. novembra razgovarali o širokom spektru tema.
"Srbija želi da napreduje ka evropskoj budućnosti i u potpunosti je posvećena procesu koji bi trebalo da rezultira trajnim mirom između Srba i Albanaca", istakao je Mrkić.
Srpski ministar je ocenio da uprkos dugotrajnom međunarodnom prisustvu na Kosovu, nema značajnog poboljšanja na terenu.
"Životi i imovina Srba i drugih nealbanaca i dalje su ugroženi; ne postoje osnovni bezbednosni uslovi niti sloboda kretanja i zapošljavanja; siguran povratak u svoje kuće na Kosovu i Metohiji nije obezbeđen za srpske izbeglice i raseljena lica", istakao je Mrkić.
On je dodao da nisu obnovljena glavna infrastrukturna postrojenja, dok se nastavlja nasilje albanskih separatista protiv Srba i njihovih kulturnih i verskih mesta, a ljudska prava na Kosovu, posebno Srba i drugih nealbanaca "i dalje su za žaljenje".
Mrkić je, takođe, rekao da opadanje broja slučajeva međuetničkog nasilja nije rezultat poboljšanih međuetničkih odnosa, već posledica sve veće izolacije srpske populacije, proistekle iz njihovog povlačenja u enklave ili izolovana sela.
"Prema informacijama koje su nam dostupne, u periodu od jula do oktobra 2012, više od 70 napada moglo bi da bude opisano kao etnički motivisano. Rezultat je da sve manje i manje Srba živi na teritoriji Kosova i Metohije", naveo je Mrkić.
On je dodao da je nestabilnosti doprinelo i više hapšenja Srba bez ikakvog objašnjenja, kao i u pravnom smislu, zbog izdavanja kontroverznih naloga za njihovo hapšenje.
Mrkić je, takođe, rekao da se nastavlja sistematsko uništavanje kuća koje su napustili Srbi i drugi nealbanci, ukazujući da je "očigledni cilj da se nateraju preostali Srbi da odu i spreči se povratak" izbeglih.
U tom smislu, šef srpske diplomatije je dodao da je proces povratka interno raseljenih lica na Kosovo i Metohiju "spor proces, koji karakteriše nizak nivo održivosti", navodeći da se, prema poslednjim ciframa za 2012, samo 285 Srba vratilo na Kosovo, što potvrđuje stalni trend opadanja u broju povratnika.
Mrkić je rekao i da je način na koji Kosovska agencija za privatizaciju privatizuje preduzeća na Kosovu "alarmantan", posebno posle januara 2012.
"Posebnu zabrinutost bude privatizacije javnih i društvenih preduzeća u srpskim zajednicama. Posledica prodaje tih preduzeća Albancima predstavlja dodatan faktor primoravanja Srba da odu", ukazao je Mrkić.
On je dodao da je poseban problem i stalno sprečavanje poseta i slobodnog kretanja po Kosovu zvaničnika Srbije, uprkos tome što oni propisno o tome obaveštavaju Euleks, navodeći da je čak i humanitarnoj pomoći onemogućen ulaz na Kosovo.
Osvrnuvši se na nedavnu oslobađajuću presudu Haškog tribunala za hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača, šef srpske diplomatije je ukazao na njene negativne posledice na proces pomirenja u regionu, istakavši da je ona "zapanjila kako celu Srbiju, tako i mnoge pravne stručnjake širom sveta".
Sednica je, inače, počela obraćanjem šefa UNMIK-a Farida Zarifa putem video-linka iz Prištine.
Šef UNMIK-a Farid Zarif pohvalio je večeras srpske i kosovske lidere koji su pokazali volju da poprave odnose Beograda i Prištine i izrazio nadu da će SB UN podržati dijalog.
On je u obraćanju SB UN putem video linka iz Prištine istakao da ne treba očekivati da će nastavak dilajoga ići brzo i lako, izrazivši nadu da tu inicijativu SB neće samo pohvaliti nego i podržati.
"Zadovoljan sam razvojem situacije, ali pogotovo liderima koji su pokazali volju da poprave odnos Beograda i Prištine. Obojica su pokazal da gledaju u budućnost, a ne u prošlost", rekao je Zarif, govoreći o dva direktna susreta premijera Srbije Ivice Dačića i kosovskog premijera Hašima Tačija.
Kao i svakom procesu u kojem se prevazilaze nasleđa iz prošlosti, dodao je, lideri će se naći suočeni sa brojnim preprekama, uključujući i poteškoće sa njihovim biračima.
"Situacija na terenu je ponekad van konteksta mirnih rešenja i otežava situaciju", rekao je on i dodao da danas postoji veće jedinstvo svih strana na terenu.
Šef UNMIK-a je još rekao da protesti protiv hapšenja nekadašnjih lidera OVK osumnjičenih za ratne zločine pokazuje da je situacija na Kosovu još krhka.
Zarif je izrazio zabrinutost zbog povremenih incidenata, vandalizama i krađa uperenih protiv pripadnika manjinskih zajednica.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun pozdravio je u svom redovnom tromesečnom izveštaju o situaciji na Kosovu "konstruktivne korake" u okviru nastavka dijaloga Beograda i Prištine, izražavajući nadu da će on postepeno dovesti do normalizacije odnosa i uspostavljanja trajnog mira u regionu.
Ban Ki -mun je u izveštaju naveo da su u prethodnom periodu, od 16. jula do 15. oktobra, načinjeni pozitivni pomaci u nastojanjima da se sprovedu dogovori postignuti u dijalogu uz posredovanje Evropske unije.
"Poslednjih nekoliko meseci pokazali su da su strane sposobne da prevaziđu prepreke nastale zbog različitih interpretacija dogovora i da su voljne da krenu napred", istakao je Ban.
On je ocenio da "konstruktivni koraci preduzeti tokom ovog perioda u pogledu zajedničkog upravljanja administrativnim prelazima i regionalne saradnje daju osnova za optimizam".
Šef UN je ukazao da nakon ovih koraka sada treba da usledi potpuno sprovođenje ovih i drugih sporazuma, postignutih tokom prošlih sastanaka u okviru dijaloga.
U delu koji se odnosi na bezbednosnu situaciju kaže se da je ona, uglavnom, bila mirna i da je u tom periodu kosovska policija imala nekoliko uspešnih akcija u borbi protiv organizovanog kriminala, uključujući sprečavanje trgovine ljudima, krijumčarenja imigranata, trgovine drogom i prevara.
Ban navodi i da su tenzije na severu Kosova ostale, iako se ređe javljaju. U incidentima su povređena dva kosovska Albanca, a uništena su i dva vozila KPS koje su koristili Srbi.
Generalni sekretar UN pominje primer jednog 80-godišnjeg Srbina koga su pretukli albanski dečaci, ali zbog godina nisu mogli da odgovaraju.
UNHCR je u periodu od jula do septembra ove godine zabeležio 287 individualnih povratnika iz manjinskih zajednica, dok je 559 ljudi vraćeno repatrijacijom.
Kada su u pitanju verski objekti, zabeleženo je deset slučajeva krađa i vandalizma, kao i četiri požara u blizini pravoslavnih crkava ili groblja.
Kosovski ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj optužio je večeras Srbiju na sednici Saveta bezbednosti UN da nastavlja da finansira i održava ilegalne bezbednosne i policijske strukture na severu Kosova.
On je u govoru pred najvišim telom svetske organizacije ocenio da je Kosovo faktor mira i stabilnosti u regionu, a da situacija na severu ostaje napeta i puna izazova zbog ilegalnih stuktura koje se tamo nalaze.
"Srbija vodi, kontroliše i finansira ilegalnu policiju i paravojne strukture na tom području", rekao je Hodžaj, dodavši da je cilj toga "destabilizacija Kosova".
On se založio za nastavak dijaloga sa Beogradom, ocenivši da je u zajedničkom interesu da se zatvori mračno poglavlje istorije, u kome su, prema njegovom mišljenju, Albanci proživeli težak period i aparthejd.
Prema njegovim rečima u poslednja tri meseca je načinjen "neverovatan napredak na Kosovu", posebno apostrofirajući završetak nadgledane nezavisnosti Kosova.
"Mi smo funkcionalna multietnička i nezavisna država, koja je zadržala multietnički karakter, kakav je imalo uvek tokom svoje istorije", dodao je kosovski ministar.
Hodžaj je zaključio da se broj međunarodnih priznanja Kosova nastavlja i da je u poslednja tri meseca još četiri države priznalo nezavisnost.
(Tanjug, foto: Fonet)
