U Srbiji ima kukuruza ovogodišnjeg roda koji sadrži otrovne materije mikotoksine, ali koliko ne može se odrediti na osnovu malog uzorka. Nema uvoza kacoregone žitarice. Ministarstvo apeluje na medije.
U Srbiji ima kukuruza ovogodišnjeg roda koji sadrži otrovne materije, međutim, na osnovu malog broja pregledanih uzoraka, ne može se zaključiti da je situacija u tom pogledu alarmantna, izjavila je danas Tanjugu direktorka Instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu dr Jovanka Lević.
Povodom informacije, koju su preneli mediji, da je u laboratorijama preduzeća za kontrolu kvaliteta "SGS Srbija" utvrđeno prisustvo afla-toksina, na osnovu ispitanih 375 uzoraka novog merkantilnog kukuruza, ona je napomenula da to nije dovoljan broj za generalni zaključak za čitavu našu zemlju o toj negativnoj pojavi.
Imajući u vidu da se kukuruz u Srbiji gaji na više od 1,3 miliona hektara, najobjektivniju ocenu bismo imali ako bi Ministarstvo poljoprivrede naložilo "monitoring svih područja na kojima se gaji ta žitarica, kako bismo dobili reprezentativni uzorak i pravu sliku o tome za celu zemlju", istakla je doktorka Lević.
Napominjući da je letošnja katastrofalna suša prouzrokovala ne samo znatno manje prinose kukuruza nego i pojavu mikotoksina na biljkama, odnosno afla-toksina, jednog od onih otrova koji nije bio tipičan za kukuruz, ona je dodala da se taj "produkt lučenja plesni" nije pojavio samo kod nas nego širom sveta.
Direktorka Instituta je objasnila da su mikotoksini, u koje spada i afla-toksin, metaboliti plesni koji se javljaju na različitim biljnim vrstama i ima ih mnogo, jer postoje i razne vrste plesni.
Nije naravno poželjno da se nađu u hrani za ljude i za životinje, a evropskom i domaćom regulativom jasno je propisano koje su doze bezopasne, a sve ono što je iznad takvih doza smatra se neupotrebljivim.
Problem kod mikotoksina, napominje doktorka Lević, je u tome što su oni prilično stabilni na neke tehnološke tretmane, pa mogu da ostanu i u konačnom proizvodu.
Laboratorija Instituta za prehrambene tehnologije je akreditovana, kao i niz drugih u našoj zemlji, da radi analize biljaka na mikotoksine, rekla je dr Lević i dodala da se laboratorijama šalju uglavnom oni uzorci za koje ima sumnje da s njima nešto nije u redu.
Direktor novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo prof. dr Borislav Kobiljski ističe da stručnjaci, specijalisti u toj oblasti mogu, na osnovu poznatih metoda, da utvrde prisustvo mikotoksina i njihov sadržaj u uzorcima biljaka koje se ispituju.
Postoje načini prerade i detoksikacije da se taj otrov ne nađe u stočnoj hrani i hrani za ljude, rekao je on i dodao da ima informacija o povećanom sadržaju mikotoksina u biljkama i u okruženju, pre svega u Bugarskoj, napominjući da Institut na čijem je čelu proizvodi semenski a ne merkantilni kukuruz.
Generalni direktor "SGS Srbija" Marinko Ukropina izjavio je da je u laboratorijama tog preduzeća utvrđeno prisustvo afla-toksina, kancerogenog jedinjenja koje se može naći u hrani za ljude i životinje.
Na osnovu pregledanih 375 uzoraka kukuruza, utvrđeno je da je svega trećina ovogodišnjeg roda bezbedno za ljudsku upotrebu.
Nadležni granični fitosanitarni inspektori kontrolišu sve pošiljke kukuruza iz inostranstva na prisustvo mikotoksina i tokom ove godine nije bilo pošiljaka zaraženih aflatoksinom, saopštilo je danas Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Kako je navedeno, zbog suše koja za posledicu može imati i uvećanu kontaminaciju aflatoksinom, Ministarstvo pojačano radi na utvrđivanju konkretnih i preciznih podataka o stanju ovogodišnjeg roda kukuruza.
Javnost će o tome biti blagovremeno obaveštena.
Iz Ministarstva su ukazali da je, na osnovu Zakona o bezbednosti hrane, odgovornost za bezbednost kukuruza proizvedenog u Srbiji prvenstveno na proizvođačima.
Propisi nalažu da svaki subjekt u poslovanju sa hranom, koji koristi biljna hraniva među kojima je i kukuruz, mora da ima uspostavljen sistem samokontrole na prisutvo određenih parametara, među kojima je i aflatoksin.
Ministarstvo je pozvalo medije da neproverene i činjenično neutemeljene izjave, koje dovode do uznemirenja javnosti i značajnog ugrožavanja ekonomskih interesa Srbije kao velikog izvoznika kukuruza, ne plasiraju na senzacionalistički način.
(Tanjug/MONDO)
Povodom informacije, koju su preneli mediji, da je u laboratorijama preduzeća za kontrolu kvaliteta "SGS Srbija" utvrđeno prisustvo afla-toksina, na osnovu ispitanih 375 uzoraka novog merkantilnog kukuruza, ona je napomenula da to nije dovoljan broj za generalni zaključak za čitavu našu zemlju o toj negativnoj pojavi.
Imajući u vidu da se kukuruz u Srbiji gaji na više od 1,3 miliona hektara, najobjektivniju ocenu bismo imali ako bi Ministarstvo poljoprivrede naložilo "monitoring svih područja na kojima se gaji ta žitarica, kako bismo dobili reprezentativni uzorak i pravu sliku o tome za celu zemlju", istakla je doktorka Lević.
Napominjući da je letošnja katastrofalna suša prouzrokovala ne samo znatno manje prinose kukuruza nego i pojavu mikotoksina na biljkama, odnosno afla-toksina, jednog od onih otrova koji nije bio tipičan za kukuruz, ona je dodala da se taj "produkt lučenja plesni" nije pojavio samo kod nas nego širom sveta.
Direktorka Instituta je objasnila da su mikotoksini, u koje spada i afla-toksin, metaboliti plesni koji se javljaju na različitim biljnim vrstama i ima ih mnogo, jer postoje i razne vrste plesni.
Nije naravno poželjno da se nađu u hrani za ljude i za životinje, a evropskom i domaćom regulativom jasno je propisano koje su doze bezopasne, a sve ono što je iznad takvih doza smatra se neupotrebljivim.
Problem kod mikotoksina, napominje doktorka Lević, je u tome što su oni prilično stabilni na neke tehnološke tretmane, pa mogu da ostanu i u konačnom proizvodu.
Laboratorija Instituta za prehrambene tehnologije je akreditovana, kao i niz drugih u našoj zemlji, da radi analize biljaka na mikotoksine, rekla je dr Lević i dodala da se laboratorijama šalju uglavnom oni uzorci za koje ima sumnje da s njima nešto nije u redu.
Direktor novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo prof. dr Borislav Kobiljski ističe da stručnjaci, specijalisti u toj oblasti mogu, na osnovu poznatih metoda, da utvrde prisustvo mikotoksina i njihov sadržaj u uzorcima biljaka koje se ispituju.
Postoje načini prerade i detoksikacije da se taj otrov ne nađe u stočnoj hrani i hrani za ljude, rekao je on i dodao da ima informacija o povećanom sadržaju mikotoksina u biljkama i u okruženju, pre svega u Bugarskoj, napominjući da Institut na čijem je čelu proizvodi semenski a ne merkantilni kukuruz.
Generalni direktor "SGS Srbija" Marinko Ukropina izjavio je da je u laboratorijama tog preduzeća utvrđeno prisustvo afla-toksina, kancerogenog jedinjenja koje se može naći u hrani za ljude i životinje.
Na osnovu pregledanih 375 uzoraka kukuruza, utvrđeno je da je svega trećina ovogodišnjeg roda bezbedno za ljudsku upotrebu.
Nadležni granični fitosanitarni inspektori kontrolišu sve pošiljke kukuruza iz inostranstva na prisustvo mikotoksina i tokom ove godine nije bilo pošiljaka zaraženih aflatoksinom, saopštilo je danas Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Kako je navedeno, zbog suše koja za posledicu može imati i uvećanu kontaminaciju aflatoksinom, Ministarstvo pojačano radi na utvrđivanju konkretnih i preciznih podataka o stanju ovogodišnjeg roda kukuruza.
Javnost će o tome biti blagovremeno obaveštena.
Iz Ministarstva su ukazali da je, na osnovu Zakona o bezbednosti hrane, odgovornost za bezbednost kukuruza proizvedenog u Srbiji prvenstveno na proizvođačima.
Propisi nalažu da svaki subjekt u poslovanju sa hranom, koji koristi biljna hraniva među kojima je i kukuruz, mora da ima uspostavljen sistem samokontrole na prisutvo određenih parametara, među kojima je i aflatoksin.
Ministarstvo je pozvalo medije da neproverene i činjenično neutemeljene izjave, koje dovode do uznemirenja javnosti i značajnog ugrožavanja ekonomskih interesa Srbije kao velikog izvoznika kukuruza, ne plasiraju na senzacionalistički način.
(Tanjug/MONDO)
