Turska je jedna od najznačajnijih ekonomskih i političkih sila u regionu i Srbija bi trebalo da je motri i zbog ekonomije ali i "držanja strane" srpskim protivnicima.
Srbiji preostaje da se u tom globalnom procesu, smatraju poznavaoci turskih (ne)prilika kroz vekove, pozicionira u skladu sa nacionalnim interesima jer "priča o Turskoj" se tek otvara - velikom brzinom širi svoju moć u svim sferama društva ocena je i upozorenje učesnika beogradske konferencije "Turska-regionalna sila?".
Tako moćna dugoročno je od velikog značaja za Srbiju i to ne samo sa aspekta bilateralnih odnosa, već i zbog modela njenog razvoja kao smernice za delovanje na putu prosperiteta našeg društva, mišljenje je Miše Đurkovića, predstavnika organizatora jednodnevene konferencije Instituta za evropske studije.
"Turski politički uticaj raste, njena uloga na Balkanu se danas može opisati kao vrlo interesantna, ali po našu zemlji i veoma poroblematična", slaže se i naučni saradnik Instututa za noviju istoriju Srbije Aleksandar Raković i podseća da 80 miliona Turaka čini jednu od najznačajnijih država 21. veka, 16. ekonomiju sveta.
On takođe ukazije da je to i zemlja u kojoj besne kulturni ratovi, da je u njoj najveći broj u zatvore smeštenih novinara, generala..., zemlja u kojoj se zabranjuju neke knjige... ali da ne smemo zanemariti njen uticaj na Balkan, pre svega, kroz investicije, vojni i verski uticaj, upliv "popularne kulture" putem serija sa istorijskom tematikom (tv serija Sulejman...).
Raković upozorava na mogućnost početka "turbulentnog vremena" na prostorima Srbije usled uticaja Turske koji će, kako smatra, biti sve veći i veći, a snaga "turskih mišića" i njihova uloga sve složenija...
Podseća i na, za sada, neuspešnu tursku inicijativu za objedinjavanje Islamske zajednice (IZ) u Srbiji, iz novembra 2011, da je stavi pod "svod" IZ BiH, koja, međutim, nije uključila verske zvaničnike iz IZ Srbije.
Raković u izjavi Tanjugu kaže da očekuje da inicijativa "nije okončana", već da će se "pojaviti u nekom novom vidu", upozorivši da je IZ Srbije "toliko integrisana u naš sistem da nije moguće da se uklopi u sistem BiH, niti da prođe bez odobrenja iz Srbije".
Islamolog, prof. Darko Tanasković se u svom izlaganju osvrnuo na protivrečnosti neoosmanizma kao praktične politike, uveren da "nema sumnje da je Turska danas najsnažnija sila u regionu".
Mada, dodao je, Turska ne misli da je tako i trudi se, prema svojim merilima, da to postane u što skorijoj budućnosti.
"Valja reći, ruku na srce, blizu je svog cilja. Potvrda moći Turske na Balkanu je očita u svim segmentima, ali jedna od zemlja gde ne utiče presudno na političke odluke je i Srbija", tvrdi Tanasković.
Turska je, kako on vidi situaciju, shvatila da je u toku proces makroregionalizacije u globalnim okvirima, odnosno stvaranje nekoliko "globalnih centara gravitacije".
"Upravo to želi Turska, da postane jedan od tih makroregionalnih centara, u prvom redu da bude makro sila na Bliskom Istoku, Balkanu i Kavkazu", pojasnio je Tanasković i ukazao na fazu otvkrivanja "spoljnopolitičkog lica" Turske u vreme krize u zemljama bivse Jugoslavije.
On kaže da je turska strategija neoosmanska, iako se neko ne slaže sa tom tezom, i bojazan od njenog uticaja i delovanja prisutna je i kod nas.
"Zahvatio nas je izvesni fatalizam... Moramo biti uravnoteženi i tragati za najboljim modelom saradnje", ukazao je prof. Tanasković, nekadašnji ambasador u Turskoj.
Islamski momenat u spoljnoj politici Turske je veoma značajan, dodao je on i slikovito objasnio bojazan sveta, pa i Srbije, naslovnicom knjige na kojoj je turski premijer Redžep Tadžip Erdogan prikazan sa "hitlerovskim brčićima" kao "Firer u nanulama".
Reis-ul-ulema Islamske zajednice Srbije Adem Zilkić je govoreći o verskim pitanjima podstio da je do 2010. bio jako težak period za delovanje Islamske zajednice Turske i naglasio da je dobrim rezultiralo neoficijelno delovane kroz džemate koji su imali za cilj da "uđu u kuće", da regrutuje članove porodica i rašire lepezu svog delovanja kroz obrazovanje, zdravstvo...
"Danas imamo nekoliko velikih džemata koji su jači od Dijaneta - državne, odnosno oficijelne verske zajednice u Turskoj", precizirao je Zilkić i upozorio da je kod "malih naroda" pogubno stvaranje džemata, odnosno usitnjavanje bilo koje vrste.
Islamska zajednica Turske, prema njegovom objašnjenju, deluje kroz obrazovni sistem u velikom broju zemlja gde žive muslimani o kojima se brine.
Samo u Albaniji, dodao je, ima sedan medresa, u BiH nekoliko prestižnih koledža, kuća za studente ima od Beograda do Novog Pazara.
Zilkić tvrdi da je IZ Turske sasvim pogrešno shvatila probleme IZ Srbije, odnosno da je dobila pogrešne podatke u čemu je uticaj imala i politiaka '90...
"Povređivana su prava muslimana i u Srbiji su bili predmet trgovine malih stranaka. Nažalost, Turska je nasela na priče nedobronamernih i dalje nemamo jedinstvo Islamske zajednice u Srbiji", požalio se reis Zilkić.
(Tanjug, foto: Beta/AP)
Tako moćna dugoročno je od velikog značaja za Srbiju i to ne samo sa aspekta bilateralnih odnosa, već i zbog modela njenog razvoja kao smernice za delovanje na putu prosperiteta našeg društva, mišljenje je Miše Đurkovića, predstavnika organizatora jednodnevene konferencije Instituta za evropske studije.
"Turski politički uticaj raste, njena uloga na Balkanu se danas može opisati kao vrlo interesantna, ali po našu zemlji i veoma poroblematična", slaže se i naučni saradnik Instututa za noviju istoriju Srbije Aleksandar Raković i podseća da 80 miliona Turaka čini jednu od najznačajnijih država 21. veka, 16. ekonomiju sveta.
On takođe ukazije da je to i zemlja u kojoj besne kulturni ratovi, da je u njoj najveći broj u zatvore smeštenih novinara, generala..., zemlja u kojoj se zabranjuju neke knjige... ali da ne smemo zanemariti njen uticaj na Balkan, pre svega, kroz investicije, vojni i verski uticaj, upliv "popularne kulture" putem serija sa istorijskom tematikom (tv serija Sulejman...).
Raković upozorava na mogućnost početka "turbulentnog vremena" na prostorima Srbije usled uticaja Turske koji će, kako smatra, biti sve veći i veći, a snaga "turskih mišića" i njihova uloga sve složenija...
Podseća i na, za sada, neuspešnu tursku inicijativu za objedinjavanje Islamske zajednice (IZ) u Srbiji, iz novembra 2011, da je stavi pod "svod" IZ BiH, koja, međutim, nije uključila verske zvaničnike iz IZ Srbije.
Raković u izjavi Tanjugu kaže da očekuje da inicijativa "nije okončana", već da će se "pojaviti u nekom novom vidu", upozorivši da je IZ Srbije "toliko integrisana u naš sistem da nije moguće da se uklopi u sistem BiH, niti da prođe bez odobrenja iz Srbije".
Islamolog, prof. Darko Tanasković se u svom izlaganju osvrnuo na protivrečnosti neoosmanizma kao praktične politike, uveren da "nema sumnje da je Turska danas najsnažnija sila u regionu".
Mada, dodao je, Turska ne misli da je tako i trudi se, prema svojim merilima, da to postane u što skorijoj budućnosti.
"Valja reći, ruku na srce, blizu je svog cilja. Potvrda moći Turske na Balkanu je očita u svim segmentima, ali jedna od zemlja gde ne utiče presudno na političke odluke je i Srbija", tvrdi Tanasković.
Turska je, kako on vidi situaciju, shvatila da je u toku proces makroregionalizacije u globalnim okvirima, odnosno stvaranje nekoliko "globalnih centara gravitacije".
"Upravo to želi Turska, da postane jedan od tih makroregionalnih centara, u prvom redu da bude makro sila na Bliskom Istoku, Balkanu i Kavkazu", pojasnio je Tanasković i ukazao na fazu otvkrivanja "spoljnopolitičkog lica" Turske u vreme krize u zemljama bivse Jugoslavije.
On kaže da je turska strategija neoosmanska, iako se neko ne slaže sa tom tezom, i bojazan od njenog uticaja i delovanja prisutna je i kod nas.
"Zahvatio nas je izvesni fatalizam... Moramo biti uravnoteženi i tragati za najboljim modelom saradnje", ukazao je prof. Tanasković, nekadašnji ambasador u Turskoj.
Islamski momenat u spoljnoj politici Turske je veoma značajan, dodao je on i slikovito objasnio bojazan sveta, pa i Srbije, naslovnicom knjige na kojoj je turski premijer Redžep Tadžip Erdogan prikazan sa "hitlerovskim brčićima" kao "Firer u nanulama".
Reis-ul-ulema Islamske zajednice Srbije Adem Zilkić je govoreći o verskim pitanjima podstio da je do 2010. bio jako težak period za delovanje Islamske zajednice Turske i naglasio da je dobrim rezultiralo neoficijelno delovane kroz džemate koji su imali za cilj da "uđu u kuće", da regrutuje članove porodica i rašire lepezu svog delovanja kroz obrazovanje, zdravstvo...
"Danas imamo nekoliko velikih džemata koji su jači od Dijaneta - državne, odnosno oficijelne verske zajednice u Turskoj", precizirao je Zilkić i upozorio da je kod "malih naroda" pogubno stvaranje džemata, odnosno usitnjavanje bilo koje vrste.
Islamska zajednica Turske, prema njegovom objašnjenju, deluje kroz obrazovni sistem u velikom broju zemlja gde žive muslimani o kojima se brine.
Samo u Albaniji, dodao je, ima sedan medresa, u BiH nekoliko prestižnih koledža, kuća za studente ima od Beograda do Novog Pazara.
Zilkić tvrdi da je IZ Turske sasvim pogrešno shvatila probleme IZ Srbije, odnosno da je dobila pogrešne podatke u čemu je uticaj imala i politiaka '90...
"Povređivana su prava muslimana i u Srbiji su bili predmet trgovine malih stranaka. Nažalost, Turska je nasela na priče nedobronamernih i dalje nemamo jedinstvo Islamske zajednice u Srbiji", požalio se reis Zilkić.
(Tanjug, foto: Beta/AP)
