U Njujorku je počela sednica Saveta bezbednosti UN posvećena radu Haškog tribunala i tužilaštva u proteklih šest meseci. Srbiju predstavlja potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić.
Na sednici izveštaje su predstavili predsednik Tribunala Teodor Meron i glavni tužilac Serž Bramerc, dok je stavove Srbije zastupao prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić.
Najavljujući pre nekoliko dana izlaganje pred najvišim telom svetske organizacije Vučić je rekao da će oštro i argumentovano kritikovati rad tribunala.
Srpski vicepremijer rekao je da očekuje da mnogi promene stav o Srbiji posle njegovog govora.
"Verujemo da će mnogi u svetu imati drugačiji stav prema Srbiji kada čuju današnju raspravu i mnogo argumenata koji govore o tome da je Srbija sve uradila, da oni koji su pripadali njenom narodu i koji su sa teritorije naše države odgovaraju za zločine, a da je sve što mi tražimo da za počinjene zločine nad srpskim narodom odgovoraju predstavnici drugih naroda i država i to bez ikakvog izuzetka", poručio je Vučić.
Naglasivši da je Srbija potpuno posvećena evropskoj budućnosti i regionalnoj stabilnosti i miru, on je naglasio da Srbija želi pravdu za sebe kakvu imaju svi drugi.
"Želimo da se međunaordno pravo poštuje na prostorima cele bivše Jugoslavije, a da ne važi samo za jedan narod i da za ostale naorde ili neke druge države u regionu ta pravda i pravo ni na koji način ne važe", kazao je Vučić.
O je dodao da je posao Srbije da ukaže na ogorčenje koje s razlogom postoji u srpskom narodu i Srbiji zbog katastrofalinih presuda koje su, kako je rekao, mimo prava i pravde donete u Haškom tribunalu protiv hrvatskih generala Ante Gotovine i Mladena Markača, kao i protiv Ramuša Haradinaja.
"Naš posao je da se borimo i za drugačiji i bolji status koji će Srbija imati u budućnosti i ovde u UN, a nadamo se i kad uđemo u EU u njenim organima i telima", poručio je Vučić.
U izveštajima Merona i Bramerca u koji je Tanjug imao uvid, ne navode se najnovije oslobađajuće presude hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, kao ni bivšem kosovskom premijeru Ramušu Haradinaju, pošto su pisani i predati pre izricanja tih presuda.
Povodom oslobađajućih presuda hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču i bivšem kosovskom premijeru Ramušu Haradinaju, Bramerc je rekao da nema sumnje da su ozbiljni zločini počinjeni i da žrtve imaju pravo na zadovoljenje pravde.
"Te presude su izazvale veliki broj reakcija, i ja mogu da kažem da nema sumnje da su ozbiljni zločini počinjeni, kao i da žrtve imaju pravo na zadovoljenje pravde, rekao je Bramerc na sednici Saveta bezbednosti, dodavši da ohrabruje lokalna tužilaštva da sarađuju i vode krivične postupke.
On je kazao i da će u tome imati pomoć njegove tužilačke kancelarije.
On se založio i za što skorije potpisivanje Protokola o saradnji tužilaštva za ratne zločine Srbije i Bosne i Hercegovine.
Predsednik Haškog tribunala Teodor Meron obavestio je Savet bezbjednosti da se očekuje da suđenje prvom predsedniku Srpske Radovanu Karadžiću bude okončano do 31. decembra 2014. godine.
Meron je istakao da se predviđa da će suđenja nekadašnjem predsedniku Srpske Krajine Goranu Hadžiću i nekadašnjem komandantu Glavnog štaba Vojske Republike Srpske generalu Ratku Mladiću biti okončana do 31. decembra 2015. godine, odnosno 31. jula 2016. godine, saopšteno je večeras iz Haškog tribunala.
Meron je u izveštaju o strategiji okončanja rada Tribunala istakao niz predmeta koji će biti okončani ranije nego što je prvobitno planirano.
To uključuje presudu po žalbi bivšem načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilu Perišiću, čije se izricanje očekuje početkom 2013. godine, kao i presudu po žalbi u predmetu "Popović i drugi", za koju se predviđa da će biti izrečena do jula 2014. godine, nekoliko meseci prije prvobitnih predviđanja.
Meron je, u dvojnom svojstvu predsednika Tribunala i Mehanizma za međunarodne krivične sudove podnio izveštaj o napretku učinjenom u odnosu na strategiju okončanja rada Haškog tribunala i predstavio detalje o pokretanju rada tog mehanizma.
On je objasnio da su predmeti u kojima najava žalbe bude podnesena nakon 1. jula 2013. godine biti rešavani pred Mehanizmom za međunarodne krivične sudove .
"Ovo bi uključivalo eventualne žalbe u postupcima protiv Vojislava Šešelja, Radovana Karadžića, Gorana Hadžića i Ratka Mladića", istakao je Meron.
Meron je ukazao na probleme zbog odlaska iskusnog osoblja, što može usporiti pisanje presuda.
U izveštaju Tužilaštva, koji Savjetu bezbjednosti UN podnosi glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc, navodi se da je nastavak saradnje sa Srbijom, BiH i Hrvatskom ključni faktor za uspešno okončanje rada Tribunala.
"Tužilaštvo sa zadovoljstvom zapaža da prve indikacije navode na zaključak da će nova Vlada Srbije zadržati isti nivo pozitivne saradnje kao što je to činila prethodna", navodi se u izvještaju u koji je uvid imao RTS.
Tužilaštvo je navelo da je pristup dokumentima i dalje važan faktor za tekuće procese i žalbene postupke.
"Kancelarija tužioca traži da se saradnja Srbije u narednim mesecima nastavi", navodi se u izveštaju koji je potpisao Bramerc.
Za razliku od niza izveštaja koje su ranije podnosili Bramerc i bivši glavni tužilac Karla del Ponte, u novom dokumentu se ne pominje problem zaštite svedoka na Kosovu.
U međuvremenu, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić je izjavio da je važno da danas na sednici bude istaknuto šta je Srbija učinila u saradnji sa Tribunalom, ali i da je Tribunal umesto da zadovolji pravdu zadovoljio nečije interese.
On je danas uputio pisma generalnom sekretaru UN Ban Ki-munu i predsedniku Tribunala Teodoru Meronu povodom zahteva da pojedini haški zatvorenici izdržavaju kaznu u Srbiji.
(MONDO/agencije, foto: Beta/Marko Rupena)
Najavljujući pre nekoliko dana izlaganje pred najvišim telom svetske organizacije Vučić je rekao da će oštro i argumentovano kritikovati rad tribunala.
Srpski vicepremijer rekao je da očekuje da mnogi promene stav o Srbiji posle njegovog govora.
"Verujemo da će mnogi u svetu imati drugačiji stav prema Srbiji kada čuju današnju raspravu i mnogo argumenata koji govore o tome da je Srbija sve uradila, da oni koji su pripadali njenom narodu i koji su sa teritorije naše države odgovaraju za zločine, a da je sve što mi tražimo da za počinjene zločine nad srpskim narodom odgovoraju predstavnici drugih naroda i država i to bez ikakvog izuzetka", poručio je Vučić.
Naglasivši da je Srbija potpuno posvećena evropskoj budućnosti i regionalnoj stabilnosti i miru, on je naglasio da Srbija želi pravdu za sebe kakvu imaju svi drugi.
"Želimo da se međunaordno pravo poštuje na prostorima cele bivše Jugoslavije, a da ne važi samo za jedan narod i da za ostale naorde ili neke druge države u regionu ta pravda i pravo ni na koji način ne važe", kazao je Vučić.
O je dodao da je posao Srbije da ukaže na ogorčenje koje s razlogom postoji u srpskom narodu i Srbiji zbog katastrofalinih presuda koje su, kako je rekao, mimo prava i pravde donete u Haškom tribunalu protiv hrvatskih generala Ante Gotovine i Mladena Markača, kao i protiv Ramuša Haradinaja.
"Naš posao je da se borimo i za drugačiji i bolji status koji će Srbija imati u budućnosti i ovde u UN, a nadamo se i kad uđemo u EU u njenim organima i telima", poručio je Vučić.
U izveštajima Merona i Bramerca u koji je Tanjug imao uvid, ne navode se najnovije oslobađajuće presude hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, kao ni bivšem kosovskom premijeru Ramušu Haradinaju, pošto su pisani i predati pre izricanja tih presuda.
Povodom oslobađajućih presuda hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču i bivšem kosovskom premijeru Ramušu Haradinaju, Bramerc je rekao da nema sumnje da su ozbiljni zločini počinjeni i da žrtve imaju pravo na zadovoljenje pravde.
"Te presude su izazvale veliki broj reakcija, i ja mogu da kažem da nema sumnje da su ozbiljni zločini počinjeni, kao i da žrtve imaju pravo na zadovoljenje pravde, rekao je Bramerc na sednici Saveta bezbednosti, dodavši da ohrabruje lokalna tužilaštva da sarađuju i vode krivične postupke.
On je kazao i da će u tome imati pomoć njegove tužilačke kancelarije.
On se založio i za što skorije potpisivanje Protokola o saradnji tužilaštva za ratne zločine Srbije i Bosne i Hercegovine.
Predsednik Haškog tribunala Teodor Meron obavestio je Savet bezbjednosti da se očekuje da suđenje prvom predsedniku Srpske Radovanu Karadžiću bude okončano do 31. decembra 2014. godine.
Meron je istakao da se predviđa da će suđenja nekadašnjem predsedniku Srpske Krajine Goranu Hadžiću i nekadašnjem komandantu Glavnog štaba Vojske Republike Srpske generalu Ratku Mladiću biti okončana do 31. decembra 2015. godine, odnosno 31. jula 2016. godine, saopšteno je večeras iz Haškog tribunala.
Meron je u izveštaju o strategiji okončanja rada Tribunala istakao niz predmeta koji će biti okončani ranije nego što je prvobitno planirano.
To uključuje presudu po žalbi bivšem načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilu Perišiću, čije se izricanje očekuje početkom 2013. godine, kao i presudu po žalbi u predmetu "Popović i drugi", za koju se predviđa da će biti izrečena do jula 2014. godine, nekoliko meseci prije prvobitnih predviđanja.
Meron je, u dvojnom svojstvu predsednika Tribunala i Mehanizma za međunarodne krivične sudove podnio izveštaj o napretku učinjenom u odnosu na strategiju okončanja rada Haškog tribunala i predstavio detalje o pokretanju rada tog mehanizma.
On je objasnio da su predmeti u kojima najava žalbe bude podnesena nakon 1. jula 2013. godine biti rešavani pred Mehanizmom za međunarodne krivične sudove .
"Ovo bi uključivalo eventualne žalbe u postupcima protiv Vojislava Šešelja, Radovana Karadžića, Gorana Hadžića i Ratka Mladića", istakao je Meron.
Meron je ukazao na probleme zbog odlaska iskusnog osoblja, što može usporiti pisanje presuda.
U izveštaju Tužilaštva, koji Savjetu bezbjednosti UN podnosi glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc, navodi se da je nastavak saradnje sa Srbijom, BiH i Hrvatskom ključni faktor za uspešno okončanje rada Tribunala.
"Tužilaštvo sa zadovoljstvom zapaža da prve indikacije navode na zaključak da će nova Vlada Srbije zadržati isti nivo pozitivne saradnje kao što je to činila prethodna", navodi se u izvještaju u koji je uvid imao RTS.
Tužilaštvo je navelo da je pristup dokumentima i dalje važan faktor za tekuće procese i žalbene postupke.
"Kancelarija tužioca traži da se saradnja Srbije u narednim mesecima nastavi", navodi se u izveštaju koji je potpisao Bramerc.
Za razliku od niza izveštaja koje su ranije podnosili Bramerc i bivši glavni tužilac Karla del Ponte, u novom dokumentu se ne pominje problem zaštite svedoka na Kosovu.
U međuvremenu, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić je izjavio da je važno da danas na sednici bude istaknuto šta je Srbija učinila u saradnji sa Tribunalom, ali i da je Tribunal umesto da zadovolji pravdu zadovoljio nečije interese.
On je danas uputio pisma generalnom sekretaru UN Ban Ki-munu i predsedniku Tribunala Teodoru Meronu povodom zahteva da pojedini haški zatvorenici izdržavaju kaznu u Srbiji.
(MONDO/agencije, foto: Beta/Marko Rupena)
