Beogradski tabloid otkrio dokumenta koja potvrđuju umešanost vlasnika Delte u poslove s putarskim firmama u okviru Nibensa Mila Đuraškovića. Mišković omogućio Đuraškoviću da kupi putarske firme pa preko Kipra izvukao tri milijarde dinara iz njih.
Miroslav Mišković, vlasnik kompanije Delta, s Milom Đuraškovićem i svojim sinom Markom Miškovićem kroz privatizaciju Preduzeća za puteve (PZP) Niš i PZP Beograd opljačkao je putare za tri milijarde dinara, pokazuju dokumenta do kojih je došao "Kurir".
Prvi dokument pokazuje kako su PZP Niš Mila Đuraškovića, kompanija Delta M Miroslava Miškovića i brokerska kuća Emisio broker, čiji je vlasnik takođe Đurašković, 9. marta 2003. zaključili ugovor o konzorcijumu za privatizaciju PZP Beograd kako bi pobedili na tenderu, koji je, kako sumnjaju istražni organi, bio namešten. U ime Delta M ugovor je potpisala direktorka te firme Ivana Veselinović.
Tender je sumnjiv jer je glavni uslov bio je da učesnik mora da ima poslovni prihod od najmanje 50 miliona evra u 2003. godini. Od svih srpskih firmi taj uslov, koji nikad pre niti posle nije zahtevan za bilo koju privatizaciju putarskog preduzeća, zadovoljavao je jedino Miškovićev Delta M.
Drugi uslov bio je da se učesnik pet godina u kontinuitetu bavi izgradnjom saobraćajnica. Ispunjavao ga je PZP Niš. Epilog je privatizacija PZP Beograd 23. juna 2005. godine.
Zanimljivo je da je na čelu Agencije za privatizaciju tada bio Miodrag Đorđević, za kog se sumnja da je pomagao Miškoviću i u spornim privatizacijama "Novosti" i Luke Beograd.
Formiranje konzorcijuma sumnjivo je i zbog toga što je Delta, okosnica konzorcijuma, brzo napustila konzorcijum i na kraju je cenu platio samo PZP Niš i to tako što je to preduzeće uzelo kredit od 23 miliona evra s kamatom od tri odsto kod Miškovićeve kiparske firme Hemslejd.
O tome svedoči ugovor, u čiji posed je došao "Kurir", a koji je u ime Hemslejda potpisao upravo Miroslav Mišković. Razliku između 23 miliona evra i 19 miliona evra, koliko je koštalo preduzeće, potrošili su da plate deo privatizacije PZP Kragujevac.
Međutim, nakon kupovine PZP Beograd, 14. aprila 2006. došla je na naplatu prva rata kredita uzetog od Hemslejda od devet miliona evra. Đurašković navodno nije uspeo da to plati iako je kredit po ugovoru mogao da se izmiri u periodu od pet godina. Tako se na mala vrata na ime te neisplaćene prve rate u vlasništvo PZP Niš uvodi firma Marka Miškovića - Mera investment fund BV sa Holandskih Antila. On na taj način dolazi do 47,59 odsto te firme, a samim tim i do vlasništva u PZP Beograd.
Dve godine nakon kupovine PZP Beograd, PZP Niš isplatio je ceo kredit Hemslejdu Miroslava Miškovića, ali umesto 25 miliona evra, koliko je iznosio dug s kamatom, Hemslejd je dobio milion i po evra više.
Ubrzo po vraćanju kredita, i Mera investment FUND BV izlazi iz vlasničkog udela u PZP Niš.
Miroslav Mišković saslušavan je u svojstvu građanina u upravi kriminalističke policije 4. decembra u vezi konverzije zemljišta na Novom Beogradu, i tom prilikom je rekao da ne želi da razgovara o privatizacij PZP Beograd "dok se ne spremi za to".
(MONDO. foto dokumenta Kurir)
Prvi dokument pokazuje kako su PZP Niš Mila Đuraškovića, kompanija Delta M Miroslava Miškovića i brokerska kuća Emisio broker, čiji je vlasnik takođe Đurašković, 9. marta 2003. zaključili ugovor o konzorcijumu za privatizaciju PZP Beograd kako bi pobedili na tenderu, koji je, kako sumnjaju istražni organi, bio namešten. U ime Delta M ugovor je potpisala direktorka te firme Ivana Veselinović.
Tender je sumnjiv jer je glavni uslov bio je da učesnik mora da ima poslovni prihod od najmanje 50 miliona evra u 2003. godini. Od svih srpskih firmi taj uslov, koji nikad pre niti posle nije zahtevan za bilo koju privatizaciju putarskog preduzeća, zadovoljavao je jedino Miškovićev Delta M.
Drugi uslov bio je da se učesnik pet godina u kontinuitetu bavi izgradnjom saobraćajnica. Ispunjavao ga je PZP Niš. Epilog je privatizacija PZP Beograd 23. juna 2005. godine.
Zanimljivo je da je na čelu Agencije za privatizaciju tada bio Miodrag Đorđević, za kog se sumnja da je pomagao Miškoviću i u spornim privatizacijama "Novosti" i Luke Beograd.
Formiranje konzorcijuma sumnjivo je i zbog toga što je Delta, okosnica konzorcijuma, brzo napustila konzorcijum i na kraju je cenu platio samo PZP Niš i to tako što je to preduzeće uzelo kredit od 23 miliona evra s kamatom od tri odsto kod Miškovićeve kiparske firme Hemslejd.
O tome svedoči ugovor, u čiji posed je došao "Kurir", a koji je u ime Hemslejda potpisao upravo Miroslav Mišković. Razliku između 23 miliona evra i 19 miliona evra, koliko je koštalo preduzeće, potrošili su da plate deo privatizacije PZP Kragujevac.
Međutim, nakon kupovine PZP Beograd, 14. aprila 2006. došla je na naplatu prva rata kredita uzetog od Hemslejda od devet miliona evra. Đurašković navodno nije uspeo da to plati iako je kredit po ugovoru mogao da se izmiri u periodu od pet godina. Tako se na mala vrata na ime te neisplaćene prve rate u vlasništvo PZP Niš uvodi firma Marka Miškovića - Mera investment fund BV sa Holandskih Antila. On na taj način dolazi do 47,59 odsto te firme, a samim tim i do vlasništva u PZP Beograd.
Dve godine nakon kupovine PZP Beograd, PZP Niš isplatio je ceo kredit Hemslejdu Miroslava Miškovića, ali umesto 25 miliona evra, koliko je iznosio dug s kamatom, Hemslejd je dobio milion i po evra više.
Ubrzo po vraćanju kredita, i Mera investment FUND BV izlazi iz vlasničkog udela u PZP Niš.
Miroslav Mišković saslušavan je u svojstvu građanina u upravi kriminalističke policije 4. decembra u vezi konverzije zemljišta na Novom Beogradu, i tom prilikom je rekao da ne želi da razgovara o privatizacij PZP Beograd "dok se ne spremi za to".
(MONDO. foto dokumenta Kurir)
