Raspon između najviših i najnižih zarada u Srbiji, od 1:10, na nivou je proseka u EU, izjavio je danas Tanjugu ekonomista Goran Nikolić i ukazao da je, bez obzira na trenutnu ekonomsku krizu, u Srbiji od 2000. godine vraćena srednja klasa.
Nikolić je rekao da su ekstremni rasponi u zaradama karakteristični za EU, SAD i Rusiju i podsetio da, na primer, u SAD u proteklih 30 godina nisu realno povećavane zarade za bezmalo 99 odsto zaposlenih, osim kod onih jedan odsto vodećih menadžera kompanija i stručnjaka raznih profila.
"Gini koeficijent", koji je pokazatelj nejednakosti po finansijskim primanjima, za Srbiju iznosi 0,30 i po tome je na nivou evropskog proseka, precizirao je Nikolić i dodao da to znači da je po tom kriterijumu jadnakost više izražena nego u Rusiji, Kini, SAD, Brazilu....
Jednakost po ličnim primanjima najbolja je u Skandinaviji, gde "Gini koeficijent" iznosi oko 0,20 naveo je on.
Nikolić smatra da je devedesetih godina prošlog veka uništena srednja klasa u Srbiju i ona se vratila posle 2000. godine, jer se od tada desio veliki rast plata kod ljudi koji su se nekad smatrali srednjom klasom.
To su zaposleni u školstvu, zdravstvu i administraciji i upravo je u tom javnom sektoru bio najveći rast plata.
Sada, bar prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, zaposleni u finansijskim organizacijama (banke, osiguranje) su najbolje plaćeni u Srbiji, a posmatrano po regionima, prednjači Novi Beograd i Apatin, dok su na začelju Bela Palanka, Blace i neki drugi gradovi na jugu Srbije, rekao je Nikolić.
Prema istraživanju Delegacije nemačke privrede u Srbiji, prosečna godišnja bruto zarada generalnih direktora u Srbiji je 5,3 miliona dinara, rukovodilaca prodaje 3,1 milion dinara, menadžera za marketing dva miliona dinara, a "običnih" radnika 528.000 dinara.
Prema rezultatima istraživanja koje je obuhvatilo 21 kompaniju, generalni direktori u Srbiji zarađuju godišnje, uključujući i varijabilno nagrađivanje, bruto platu od 2,5 miliona do 13,5 milona dinara.
Prema istraživanju, prosek plata u Srbiji dokazuje ogromne platne raspone za istovetne radne pozicije, kao i da ukupan trend povećanja zarada od 7,6 odsto u industriji ne može da prati godišnja inflatorna kretanja.
Precizira se da vodeći kadrovi preduzeća dobijaju između 450.000 i 8,5 miliona dinara, direktori sektora od 250.000 do 3,6 miliona dinara, zaposleni u administraciji od 250.000 do 1,5 miliona dinara, dok godišnji bruto dohodak za stručne radnike varira od 230.000 do 900.000 dinara.
U Rusiji najveće plate imaju direktori poludržavnih banaka i firmi čije zarade su ravne ili čak i veće nego primanja njihovih zapadnih kolega, a na čelu liste je predsednik upravnog odbora banke VTB (koju kontroliše država) Aleksandar Kostin sa godišnjim primanjima koja se procenjuju na 30 miliona dolara (23,1 milion evra).
Prema navodima ruskog izdanja časopisa "Forbs" drugi na listi su šef gasnog koncerna "Gasprom" Aleksej Miler i čelnik naftne firme "Rosnjeft" Igor Sečin. Oni imaju po 25 miliona dolara godišnje, što je više nego što primaju rukovodioci zapadnih koncerna "Konoko Filips" i "Ekson mobajl".
Prosecna plata u Moskvi ove godine iznosi, inače, oko 43.000 rubalja mesecno (1.038 evra), prema 40.400 rubalja u toku 2011 godine, prenosi ruska agencija "Finmarket".
Od 1. januara naredne godine osnovica minimalnih prihoda moskovskih penzionera biće uvećana sa sadašnjih 11.000 na 12.000 rubalja mesečno.
Ministarstvo finansija i privrede priprema odluku koja će obavezati bogate građane Srbije da prijave svu svoju imovinu i taj dokument bi trebalo da prođe vladu već sledeće nedelje.
To je pretpostavka da od sledeće godine poreznici krenu u unakrsnu kontrolu onog šta najimućniji u Srbiji poseduju, a koliko, s druge strane, zvanično zarađuju, sa ciljem da razliku između prijavljenog i stečenog - oporezuju.
Najverovatnije je da će se granica postaviti na 300.000 evra i svako ko ima gotovinu, nekretnine, deonice i drugu imovinu iznad te sume, moraće da je prijavi.
(Tanjug/Ilustracija: Guliver/Getty Iamges)
"Gini koeficijent", koji je pokazatelj nejednakosti po finansijskim primanjima, za Srbiju iznosi 0,30 i po tome je na nivou evropskog proseka, precizirao je Nikolić i dodao da to znači da je po tom kriterijumu jadnakost više izražena nego u Rusiji, Kini, SAD, Brazilu....
Jednakost po ličnim primanjima najbolja je u Skandinaviji, gde "Gini koeficijent" iznosi oko 0,20 naveo je on.
Nikolić smatra da je devedesetih godina prošlog veka uništena srednja klasa u Srbiju i ona se vratila posle 2000. godine, jer se od tada desio veliki rast plata kod ljudi koji su se nekad smatrali srednjom klasom.
To su zaposleni u školstvu, zdravstvu i administraciji i upravo je u tom javnom sektoru bio najveći rast plata.
Sada, bar prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, zaposleni u finansijskim organizacijama (banke, osiguranje) su najbolje plaćeni u Srbiji, a posmatrano po regionima, prednjači Novi Beograd i Apatin, dok su na začelju Bela Palanka, Blace i neki drugi gradovi na jugu Srbije, rekao je Nikolić.
Prema istraživanju Delegacije nemačke privrede u Srbiji, prosečna godišnja bruto zarada generalnih direktora u Srbiji je 5,3 miliona dinara, rukovodilaca prodaje 3,1 milion dinara, menadžera za marketing dva miliona dinara, a "običnih" radnika 528.000 dinara.
Prema rezultatima istraživanja koje je obuhvatilo 21 kompaniju, generalni direktori u Srbiji zarađuju godišnje, uključujući i varijabilno nagrađivanje, bruto platu od 2,5 miliona do 13,5 milona dinara.
Prema istraživanju, prosek plata u Srbiji dokazuje ogromne platne raspone za istovetne radne pozicije, kao i da ukupan trend povećanja zarada od 7,6 odsto u industriji ne može da prati godišnja inflatorna kretanja.
Precizira se da vodeći kadrovi preduzeća dobijaju između 450.000 i 8,5 miliona dinara, direktori sektora od 250.000 do 3,6 miliona dinara, zaposleni u administraciji od 250.000 do 1,5 miliona dinara, dok godišnji bruto dohodak za stručne radnike varira od 230.000 do 900.000 dinara.
U Rusiji najveće plate imaju direktori poludržavnih banaka i firmi čije zarade su ravne ili čak i veće nego primanja njihovih zapadnih kolega, a na čelu liste je predsednik upravnog odbora banke VTB (koju kontroliše država) Aleksandar Kostin sa godišnjim primanjima koja se procenjuju na 30 miliona dolara (23,1 milion evra).
Prema navodima ruskog izdanja časopisa "Forbs" drugi na listi su šef gasnog koncerna "Gasprom" Aleksej Miler i čelnik naftne firme "Rosnjeft" Igor Sečin. Oni imaju po 25 miliona dolara godišnje, što je više nego što primaju rukovodioci zapadnih koncerna "Konoko Filips" i "Ekson mobajl".
Prosecna plata u Moskvi ove godine iznosi, inače, oko 43.000 rubalja mesecno (1.038 evra), prema 40.400 rubalja u toku 2011 godine, prenosi ruska agencija "Finmarket".
Od 1. januara naredne godine osnovica minimalnih prihoda moskovskih penzionera biće uvećana sa sadašnjih 11.000 na 12.000 rubalja mesečno.
Ministarstvo finansija i privrede priprema odluku koja će obavezati bogate građane Srbije da prijave svu svoju imovinu i taj dokument bi trebalo da prođe vladu već sledeće nedelje.
To je pretpostavka da od sledeće godine poreznici krenu u unakrsnu kontrolu onog šta najimućniji u Srbiji poseduju, a koliko, s druge strane, zvanično zarađuju, sa ciljem da razliku između prijavljenog i stečenog - oporezuju.
Najverovatnije je da će se granica postaviti na 300.000 evra i svako ko ima gotovinu, nekretnine, deonice i drugu imovinu iznad te sume, moraće da je prijavi.
(Tanjug/Ilustracija: Guliver/Getty Iamges)
