Predsednik Hrvatske Ivo Josipović izjavio je za Radio-televiziju Vojvodine (RTV) da susret sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem trenutno nije moguć i da je sad teško reći da li bi i kad moglo biti tog susreta.
"Naš susret ima smisla samo onog trenutka ako zajedno možemo poslati neku poruku, inače je efekat potpuno suprotan i za srpsku i za hrvatsku javnost. Ovog trenutka mislim da je bolje da još malo tražimo puteve", rekao je Josipović u emisiji Radar, prikazanoj sinoć na RTV.
Napominjući da ima više nivoa komunikacije dveju država, poput nedavnog sastanka šefova diplomatija u Irskoj, Josipović je istakao da će postojeće aktivnosti u toj saradnji sasvim sigurno biti nastavljene i podsetio da Srbija i Hrvatska imaju čak i vojni sporazum, što ne iznenađuje.
Ocenjujući odnose dve zemlje, posle izbora Nikolića za predsednika Srbije i nakon oslobađajuće presude Anti Gotovini i Mladenu Markaču, hrvatski predsednik je naglasio da se ne bi smelo dozvoliti da razlike, koje se trenutno uočavaju i prikazuju u javnosti, prerastu u trajno stanje i da odnosi između dve države nisu pitanje jednog trenutka.
On smatra da će "vremenom doći do redefinicije naših odnosa prema istoriji i da će određena istorijska distanca ostaviti više prostora za, što bismo slikoviti nazvali, zajednički udžbenik (istorije)".
Govoreći o odnosima dve zemlje prema nacionalnim manjinama Josipović je ocenio da hrvatsko zakonodavstvo daje mogućnost bolje participacije, jer u toj zemlji postoje rezervisana mesta za predstavnike manjina, ne samo u državnom parlamentu nego i u jedinicama lokalne samouprave.
Napomenuvši da je realno i to treba reći da je udeo srpskog stanovništva u Hrvatskoj veći nego što je hrvatskog stanovništva u Srbiji, Josipović je naglasio da bi države trebalo da budu velikodušne prema manjinama, jer ne ugrožavaju manjine naše države već su one naše bogatstvo.
Hrvatski predsednik je rekao da je došlo do zastoja u povratku srpskih izbeglica u Hrvatsku, ali je napomenuo da su objektivno sada bolji uslovi za povratak iako, kako je ocenio, uslovi života u povratničkim krajevima u Hrvatskoj nisu dobri ni za Srbe ni za Hrvate, pre svega zbog ekonomskih razloga.
Povodom obostranih tužbi Srbije i Hrvatske za genocide, podnetih pred Međunarodnim sudom pravde, Josipović je kratko rekao da one nisu toliko važne i da imaju više emotivni karakter.
"Postoje određena nerealna očekivanja i s jedne i s druge strane. O tome vlade odlučuju, verovatno bi se o tim stvarima lakše razgovaralo da je klima neka druga, nego ova sada. Ostavimo to vremenu", kazao je predsednik Hrvatske.
(Tanjug, foto: Beta, arhiva)
Napominjući da ima više nivoa komunikacije dveju država, poput nedavnog sastanka šefova diplomatija u Irskoj, Josipović je istakao da će postojeće aktivnosti u toj saradnji sasvim sigurno biti nastavljene i podsetio da Srbija i Hrvatska imaju čak i vojni sporazum, što ne iznenađuje.
Ocenjujući odnose dve zemlje, posle izbora Nikolića za predsednika Srbije i nakon oslobađajuće presude Anti Gotovini i Mladenu Markaču, hrvatski predsednik je naglasio da se ne bi smelo dozvoliti da razlike, koje se trenutno uočavaju i prikazuju u javnosti, prerastu u trajno stanje i da odnosi između dve države nisu pitanje jednog trenutka.
On smatra da će "vremenom doći do redefinicije naših odnosa prema istoriji i da će određena istorijska distanca ostaviti više prostora za, što bismo slikoviti nazvali, zajednički udžbenik (istorije)".
Govoreći o odnosima dve zemlje prema nacionalnim manjinama Josipović je ocenio da hrvatsko zakonodavstvo daje mogućnost bolje participacije, jer u toj zemlji postoje rezervisana mesta za predstavnike manjina, ne samo u državnom parlamentu nego i u jedinicama lokalne samouprave.
Napomenuvši da je realno i to treba reći da je udeo srpskog stanovništva u Hrvatskoj veći nego što je hrvatskog stanovništva u Srbiji, Josipović je naglasio da bi države trebalo da budu velikodušne prema manjinama, jer ne ugrožavaju manjine naše države već su one naše bogatstvo.
Hrvatski predsednik je rekao da je došlo do zastoja u povratku srpskih izbeglica u Hrvatsku, ali je napomenuo da su objektivno sada bolji uslovi za povratak iako, kako je ocenio, uslovi života u povratničkim krajevima u Hrvatskoj nisu dobri ni za Srbe ni za Hrvate, pre svega zbog ekonomskih razloga.
Povodom obostranih tužbi Srbije i Hrvatske za genocide, podnetih pred Međunarodnim sudom pravde, Josipović je kratko rekao da one nisu toliko važne i da imaju više emotivni karakter.
"Postoje određena nerealna očekivanja i s jedne i s druge strane. O tome vlade odlučuju, verovatno bi se o tim stvarima lakše razgovaralo da je klima neka druga, nego ova sada. Ostavimo to vremenu", kazao je predsednik Hrvatske.
(Tanjug, foto: Beta, arhiva)
