Grad Beograd odbacio je danas kao netačnu tvrdnju ministra građevinarstva i urbanizma Srbije Velimira Ilića da gradska vlast visokim dažbinama i naplatom već urađene infrastrukture koči izgradnju železničke stanice "Prokop".
Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda je saopštila da je razlog za to što železnička stanica Beograd-Centar, nazvana "Prokop", još nije završena, pre svega nedostatak novca koji je država proteklih godina davala Železnici za taj projekat.
Podseća se da je Železničko transportno preduzeće "Beograd", kada mu je krajem 1990-ih godina Skupština Beograda dodelila zemljište, preuzelo obavezu da napravi sve saobraćajne površine sa pratećim objektima infrastrukture neophodnim za funkicionisanje železničkog čvora.
Navodi se da je po analizi te direkcije, potrebno uložiti 23,4 miliona evra samo u izgradnju saobraćajnica za pristup zgradi buduće železničke stanice "Prokop" sa autoputa i iz Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića.
Lokacija planirane stanice je još potpuno nepristupačna, te su velika ulaganja u infrastrukturu potrebna već samo da bi se "Prokopu" moglo prići putničkim vozilima ili gradskim prevozom.
Po planu Železnica Srbije, samo za napajanje elektromreže za pogon elektrovozova na toj gradskoj deonici potrebno je izgraditi još jednu trafo-stanicu, dodaje se u saopstenju Grada Beograda.
Navodi se da je, po gradskoj odluci, naknada za uređenje na lokaciji Prokop iznosi 45.994 dinara po kvadratnom metru neto površine objekta, ali se istice da Grad Beograd odobrava popust od 50 odsto ako se naknada plati ođednom.
"Tako da bi vrednost naknade za uređivanje za komercijalne objekte bruto površine od oko 120.000 kvadratnih metara bila oko 22,5 miliona evra", saopštila je Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.
Ministar građevinarstva i urbanizma Srbije Velimir Ilić juče je rekao da gradska vlast Beograda visokim dadžbinama i naplatom već urađene infrastrukture, koči izgradnju buduće glavne železničke stanice "Prokop".
Kako je rekao, od potencijalnih investitora Grad traži 300 evra po kvadratnom metru za planiranih 120.000 kvadrata komercijalnog dela stanice što je ukupno 36 miliona evra.
Ilić je naglasio da je u "Prokopu" još ranije urađena kompletna infrastruktura za železnicu, a predviđena je i za komercijalni deo, ističući da njegovo ministarstvo želi da se kroz novi Zakon o planiranju i izgradnji plaćaju samo stvarni troškovi.
Železnice Srbije i Fonda za arapski ekonomski razvoj "Al Bander" potpisali su 10. decembra 2012. ugovor o kuvajtskom kreditu od 25 miliona evra za završetak izgradnje "Prokopa". Tada je najvljeno da će novac biti uložen u kompletno uređivanje železničke,
građevinske i elektro-infrastrukture.
Izradnja "Prokopa" je počela 1977. godine, ali je ubrzo prekinuta zbog nedostatka novca. Zatim je 1990-ih nastavljena i ponovo prekinuta 2000. godine.
Na tenderu 2005. je pobedio mađarski "Trigranit" sa kojim su pregovori prekinuti jer je između ostalog tražio pravo izgradnje na mestu postojeće Glavne železničke stanice Beograda, u "Savskom amfiteatru".
Beogradski čvor ima ključnu ulogu u železnickom saobraćaju u Srbiji.
(Beta)
Podseća se da je Železničko transportno preduzeće "Beograd", kada mu je krajem 1990-ih godina Skupština Beograda dodelila zemljište, preuzelo obavezu da napravi sve saobraćajne površine sa pratećim objektima infrastrukture neophodnim za funkicionisanje železničkog čvora.
Navodi se da je po analizi te direkcije, potrebno uložiti 23,4 miliona evra samo u izgradnju saobraćajnica za pristup zgradi buduće železničke stanice "Prokop" sa autoputa i iz Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića.
Lokacija planirane stanice je još potpuno nepristupačna, te su velika ulaganja u infrastrukturu potrebna već samo da bi se "Prokopu" moglo prići putničkim vozilima ili gradskim prevozom.
Po planu Železnica Srbije, samo za napajanje elektromreže za pogon elektrovozova na toj gradskoj deonici potrebno je izgraditi još jednu trafo-stanicu, dodaje se u saopstenju Grada Beograda.
Navodi se da je, po gradskoj odluci, naknada za uređenje na lokaciji Prokop iznosi 45.994 dinara po kvadratnom metru neto površine objekta, ali se istice da Grad Beograd odobrava popust od 50 odsto ako se naknada plati ođednom.
"Tako da bi vrednost naknade za uređivanje za komercijalne objekte bruto površine od oko 120.000 kvadratnih metara bila oko 22,5 miliona evra", saopštila je Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.
Ministar građevinarstva i urbanizma Srbije Velimir Ilić juče je rekao da gradska vlast Beograda visokim dadžbinama i naplatom već urađene infrastrukture, koči izgradnju buduće glavne železničke stanice "Prokop".
Kako je rekao, od potencijalnih investitora Grad traži 300 evra po kvadratnom metru za planiranih 120.000 kvadrata komercijalnog dela stanice što je ukupno 36 miliona evra.
Ilić je naglasio da je u "Prokopu" još ranije urađena kompletna infrastruktura za železnicu, a predviđena je i za komercijalni deo, ističući da njegovo ministarstvo želi da se kroz novi Zakon o planiranju i izgradnji plaćaju samo stvarni troškovi.
Železnice Srbije i Fonda za arapski ekonomski razvoj "Al Bander" potpisali su 10. decembra 2012. ugovor o kuvajtskom kreditu od 25 miliona evra za završetak izgradnje "Prokopa". Tada je najvljeno da će novac biti uložen u kompletno uređivanje železničke,
građevinske i elektro-infrastrukture.
Izradnja "Prokopa" je počela 1977. godine, ali je ubrzo prekinuta zbog nedostatka novca. Zatim je 1990-ih nastavljena i ponovo prekinuta 2000. godine.
Na tenderu 2005. je pobedio mađarski "Trigranit" sa kojim su pregovori prekinuti jer je između ostalog tražio pravo izgradnje na mestu postojeće Glavne železničke stanice Beograda, u "Savskom amfiteatru".
Beogradski čvor ima ključnu ulogu u železnickom saobraćaju u Srbiji.
(Beta)
