Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković, kako piše današnji "Blic", uputila je pismo premijeru Ivici Dačiću, a za list je objasnila šta je sadržaj pisma.
Tabaković u pismu objašnjava razloge zbog kojih je inflacija iznad navedene gornje granice i Vladu upoznaje sa merama koje su do sada preduzete i koje se moraju preduzeti da bi se obezbedila niska i stabilna inflacija.
"U skladu sa Sporazumom o ciljanju inflacije između vlade i NBS, bili smo dužni da objasnimo razloge zbog kojih je inflacija iznad navedene gornje granice i da vladu upoznamo s merama koje smo do sada preduzeli i onima koje se moraju preduzeti da bi se obezbedila niska i stabilna inflacija u srednjem roku, a i da iznesemo naša očekivanja kad je u pitanju vreme u kome će se inflacija vratiti u okvire dozvoljenog odstupanja od cilja", kaže Tabaković.
Ona je naglasila da rizici za vraćanje inflacije u okviru dozvoljenog odstupanja od cilja ne postoje ukoliko se "rešimo površnosti, neznanja, rasipanja i zloupotrebe svih vrsta u svojim dvorištima, ne deleći savete drugima".
"Očekujemo da će se puni efekti do sada preduzetih mera monetarne politike na inflaciju tek ispoljiti, a NBS će u narednom periodu proceniti da li je potrebno dodatno zaoštravanje monetarne politike", poručila je Tabaković.
Ona je kazala da Izvršni odbor NBS procenjuje da je rast inflacije u prethodnom periodu, pre svega, posledica izuzetno visokog rasta cena hrane, depresijacije dinara i efekata povećanja poreza na dodatu vrednost i akciza. Rastu inflacije doprinela je i visoka javna potrošnja u izbornoj godini, ali i nepovoljna kretanja u međunarodnom okruženju.
"Od 9,5 procenata koliko je iznosio rast međugodišnje inflacije od aprila do decembra 2012. godine - na doprinos rasta cena hrane odnosi se 6,6 procentnih poena. To znači da je na inflaciju u tom periodu presudno uticao rast ovih cena, koji je bio posledica niske poljoprivredne proizvodnje usled dugotrajne suše i znatnog rasta svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, ali i spedifičnosti tržišta hrane u Srbiji", objasnila je Tabaković.
S obzirom na visoko učešće hrane u indeksu potrošačkih cena - 38,8 odsto, inflacija u Srbiji je na cenovne šokove ove grupe proizvoda posebno osetljiva, podsetila je ona.
Pored toga, zbog zatečenih sistemskih rešenja, cene hrane kod nas su znatno nestabilnije nego u zemljama u okruženju, što se vidi i iz njihovog višeg rasta u navedenom periodu.
Ona je naglasila da će brzina vraćanja inflacije ka cilju u velikoj meri zavisiti i od predstojeće poljoprivredne sezone - ako ona bude prosečna, znatno smanjenje inflacije očekuje se već od drugog tromesečja 2013. godine.
"Eventualno lošija poljoprivredna sezona od uobičajene mogla bi da uspori proces smanjenja inflacije. Uvažavajući da je priroda aktuelnih inflatornih pritisaka presudno određena nestbilnošću na tržištu hrane, smatrmao da bi bez odlaganja tebalo utvrditi i realizovati sistemske mere koje bi doprinele stabilizaciji ovog tržišta i smanjenju nestabilnosti cena hrane", navela je Tabaković.
(Tanjug/ Nenad Milošević, Tanjug)
"U skladu sa Sporazumom o ciljanju inflacije između vlade i NBS, bili smo dužni da objasnimo razloge zbog kojih je inflacija iznad navedene gornje granice i da vladu upoznamo s merama koje smo do sada preduzeli i onima koje se moraju preduzeti da bi se obezbedila niska i stabilna inflacija u srednjem roku, a i da iznesemo naša očekivanja kad je u pitanju vreme u kome će se inflacija vratiti u okvire dozvoljenog odstupanja od cilja", kaže Tabaković.
Ona je naglasila da rizici za vraćanje inflacije u okviru dozvoljenog odstupanja od cilja ne postoje ukoliko se "rešimo površnosti, neznanja, rasipanja i zloupotrebe svih vrsta u svojim dvorištima, ne deleći savete drugima".
"Očekujemo da će se puni efekti do sada preduzetih mera monetarne politike na inflaciju tek ispoljiti, a NBS će u narednom periodu proceniti da li je potrebno dodatno zaoštravanje monetarne politike", poručila je Tabaković.
Ona je kazala da Izvršni odbor NBS procenjuje da je rast inflacije u prethodnom periodu, pre svega, posledica izuzetno visokog rasta cena hrane, depresijacije dinara i efekata povećanja poreza na dodatu vrednost i akciza. Rastu inflacije doprinela je i visoka javna potrošnja u izbornoj godini, ali i nepovoljna kretanja u međunarodnom okruženju.
"Od 9,5 procenata koliko je iznosio rast međugodišnje inflacije od aprila do decembra 2012. godine - na doprinos rasta cena hrane odnosi se 6,6 procentnih poena. To znači da je na inflaciju u tom periodu presudno uticao rast ovih cena, koji je bio posledica niske poljoprivredne proizvodnje usled dugotrajne suše i znatnog rasta svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, ali i spedifičnosti tržišta hrane u Srbiji", objasnila je Tabaković.
S obzirom na visoko učešće hrane u indeksu potrošačkih cena - 38,8 odsto, inflacija u Srbiji je na cenovne šokove ove grupe proizvoda posebno osetljiva, podsetila je ona.
Pored toga, zbog zatečenih sistemskih rešenja, cene hrane kod nas su znatno nestabilnije nego u zemljama u okruženju, što se vidi i iz njihovog višeg rasta u navedenom periodu.
Ona je naglasila da će brzina vraćanja inflacije ka cilju u velikoj meri zavisiti i od predstojeće poljoprivredne sezone - ako ona bude prosečna, znatno smanjenje inflacije očekuje se već od drugog tromesečja 2013. godine.
"Eventualno lošija poljoprivredna sezona od uobičajene mogla bi da uspori proces smanjenja inflacije. Uvažavajući da je priroda aktuelnih inflatornih pritisaka presudno određena nestbilnošću na tržištu hrane, smatrmao da bi bez odlaganja tebalo utvrditi i realizovati sistemske mere koje bi doprinele stabilizaciji ovog tržišta i smanjenju nestabilnosti cena hrane", navela je Tabaković.
(Tanjug/ Nenad Milošević, Tanjug)
