Stiže rešenje za kredite u švajcarcima

Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković najavila je da se građani koji imaju problema sa otplaćivanjem kredita u švajcarskim francima mogu nadati rešenju za dve do tri nedelje.

Tabaković nije želela da prejudicira kakvo će biti to rešenje, ali je naglasila da očekuje da će ono biti opomena da se nikada više ne uvede takav proizvod koji nosi negativnu reklamu za banku, a istovremeno stavlja NBS u negativnu konotaciju.

Guverner je u intervjuu Tanjugu naglasila da se radi o kompleksnom problemu, i da ga ne treba rešavati "preko kolena".

"Ne mislim da država treba da snosi posledice pojedinačnih odluka, jer nepoznavanje zakona nikoga ne opravdava, kao što ni neznanje elemenata ugovora za zasnivanje ugovornog odnosa, takođe, nikoga ne opravdava", rekla je Tabakovićeva.

Kako je objasnila Tabakovićeva, građani moraju da budu svesni da su oni ti koji pune budžet, i da kada uzmete iz levog džepa i stavite u desni, niste sebi mnogo pomogli.

Guverner NBS je naglasila da u vreme individualnih sloboda punoletni građanin sam odgovara za sebe i donosi odluku, ali da, bez obzira na brojna sredstava informisanja, građane ne treba ostaviti bez pune informacije šta određeni bankarski proizvod - kao što je stambeni kredit u švajcarcima - znači na duži rok.

"Otvorili smo problem manipulisanja tim kreditima jer ima onih koji tvrde da su čak skuplji krediti u evrima nego u švajcarskim francima, i mi radimo simulaciju kredita uzetih i u jednoj i u drugoj valuti", rekla je Tabakovićeva.

Kroz rešavanje tog problema, kako je navela, otvoren je jedan još veći - građani su nezaštićeni bez obzira što postoji Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, a s druge strane, banke su kroz Udruženje banaka organizovane i ujedinjene u zajedničkom interesu.

Prema njenim rečima, neke od njih taj interes posmatraju kratkoročno, misleći da su trenutna urednost plaćanja i visina kamate najvažniji, a da na dugi rok mogu da imaju nenaplativ plasman koji će morati da otpišu.

"Pre nego što otpišemo kredite, bolje je da vidimo kako ćemo moći da pomognemo građanima da ih uredno otplaćuju", rekla je Tabakovićeva navodeći da će biti otvoren i problem udruženja koja štite interese potrošača.

Tabakovićeva je napomenula da bi u rešavanje problema sa otplatom kredita trebalo da se uključi i Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita, koja pri osiguravanju stambenih kredita uzima dobre provizije.

Govoreći o problemu nenaplativih kredita u privredi, guverner je podsetila da je najviše plasmana otišlo u trgovinu nekretninama, građevinarstvo i trgovinu, i danas kada se osećaju posledice krize te tri oblasti jesu najveći rizici za banke, jer je najveći procenat nenaplativih plasmana upravo u njima.

"O proizvodnji, o izvozu, o nemogućnosti plasmana, ne možemo ni da govorimo, jer je najmanje takvih kredita u strukturi plasmana poslovnih banaka", navela je Tabakovićeva ističući da bi ekonomska politika koju vlada vodi, naslonjena na politiku NBS, trebalo da se zasniva na dugoročnim merama.

Tabakovićeva je rekla da mere NBS za vraćanje banaka kreditiranju kao osnovnom poslu već daju rezultate. "Trgovanje sa bankama jeste jedna od uobičajenih operacija kojom NBS povlači viškove likvidnosti, ali centralna banka ne otkupljuje sav višak i ne po najvišoj ceni, i to već daje rezultate, dodala je Tabakovićeva.

"Međutim, kreditiranje se ne povećava i to ne zato što banke ne žele da daju kredite, već zato što privreda nema mnogo narudžbina iz Evrope koja je u recesiji, odnosno od svojih tradicionalnih kupaca. Uz to, mnogo građana gubi posao, pa se ne usuđuje da se zaduži", ukazala je Tabakovićeva.

Kako je napomenula Tabakovićeva, provizije banaka i kamate u Srbiji jesu vrlo visoke, i više nego u drugim zemljama, što je delom opravdano, ali kod nas postoje i brojni izgovori.

"Inflacija jeste jedan od razloga, ali nju tako visokom čine visoka javna potrošnja, kao i cene hrane", rekla je guverner.

Tabakovićeva je rekla da na visinu kamata nesporan je i uticaj procena kreditnog rejtinga koje u sebi imaju mnogo teško merljivih elemenata, pa i onih koji se teško mogu opravdati.

Prema njenim rečima, ako neka od banaka nudi značajno visoku kamatu na štednju, NBS ima mehanizme da to destimuliše, i to ne samo upozoravajućim saopštenjima.

"Kad građani, kao štediše, ne mere rizike na svoj prihod, NBS onda mora delovati i merama kojima će pod poseban tretman da stavi upravo te izvore ili te banke koje prekoračuju razumne granice kamata, jer od cene izvora sredstava zavisi cena kredita", precizirala je Tabakovićeva. Na takve izvore sredstava, na primer, dodala je, može da se poveća obavezna rezerva.

(Tanjug, foto: Tanjug, Zoran Žestić)

krediti jorgovanka tabaković ekonomska kriza nbs

Dodaj komentarSvi komentari ( 0 )

• Svet
• Srbija
• ex-YU
• Hronika i Društvo
• Press izbor
• Posao
• Ekonomija