Vukovarski gradonačelnik Željko Sabo (SDP) da je uvođenje dvojezičnosti za njega "završena priča" i da je za to zadužena državna vlast, a ne gradska. Iz EU upozoravaju da se manjinska prava moraju poštovati i da se Ustav ne dira.
"Što se tiče zahteva sa skupa da Gradsko veće ne preduzima aktivnosti u pogledu izmena Statuta grada, moram reći - gospodo, zakasnili ste. Izmene su učinjene 2009. godine i tada je trebalo da reagujete, a ne da ćutite", poručio je Sabor na konferenciji za novinare.
Inače, pres konferenciji gradonačelnika želeo je da prisustvuje i portparol "Štaba za odbranu hrvatskog Vukovara" Zdravko Komšić, ali ga je Sabo zamolio da napusti Gradsku većnicu.
Komšić je, odlazeći, poručio Sabi da "može kako hoće, ali ne i do kada hoće".
Odgovarajući na optužbe izrečene na subotnjem protestu "Štaba za obranu hrvatskog Vukovara" protiv uvođenja dvojezičnosti u Vukovaru, po kojima nije dovoljno učinio kako bi to sprečio, Sabo je organizatorima tog skupa poručio da je 2009. godine ostao usamljen u sprečavanju uvođenja dvojezičnosti.
"Gde ste, gospodo, bili tada? Gradonačelnik Vukovara je lično u ovom hodniku iza nas skidao pločice s ćirilicom i nisam dozvolio uvođenje dvojezičnosti", rekao je Sabo i podsetio kako su uvođenje dvojezičnosti u Vukovaru izmenama Statuta grada 2009. godine omogućili HDZ, SDSS i tadašnji HSP, a da su SDP i on kao gradonačelnik bili protiv, preneli su hrvatski mediji.
S protesting skupa u subotu u Vukovaru, na kojem je bilo oko 20.000 građana, od vukovarskog gradonačelnik Željka Sabe zatraženo je da se u roku od dva dana ogradi od zahteva za uvođenjem dvojezičnosti.
Gradonačelnik je optužen i da nije učinio ništa da se problemi vezani uz uvođenje srpskog jezika i pisma aktualizuju na najvišim nivoima vlasti, niti je upozorio na probleme koje će to izazvati.
Predstavnici Evropske komisije saopštili su danas, povodom protestnog skupa protiv uvođenja ćirilice u Vukovaru, da su prava manjina jedan od osnova Evropske unije i da moraju da važe i u Vukovaru.
Iz sedišta EU u Briselu naglašavaju da su vladavina prava i pomirenje principi na kojima je zasnovana EU i da toga moraju biti svesni svi na evropskom kontinentu, kako građani koji to moraju da poštuju, tako i vlast koja to mora da sprovodi, preneli su hrvatski mediji.
Peter Stano, portparol evropskog komesara za proširenje Štefana Filea, izjavio je za Dojče vele da ako zakoni postoje, moraju biti ispošovani.
"Za region je specifična potreba za pomirenjem i dobrim odnosima, ne samo sa susedima već i sa manjinama u zemlji. To su dva važna principa koja moraju da se imaju na umu naročito kad se radi o osetljivim pitanjima kao što je ono u Vukovaru", izjavio je Stano.
"Poštovanje vladavine prava tiče se svih. Samo članstvo u EU služi da se to obezbedi, jer je to urezano u naše zakonodavstvo i funkcionisanje EU. Svi moraju toga da budu svesni i tako da se ponašaju", izjavio je Stano.
Libor Rouček, izveštač Evropskog parlamenta za Hrvatsku podsetio je da se na popisu iz 2011. 35 odsto stanovnika Vukovara izjasnilo kao Srbi, i naglasio da se njihova prava, kao i prava ostalih manjina u svakoj drugoj evropskoj zemlji, moraju poštovati.
Reagujući na izjave o mogućem menjanju ustavnog zakona ako se sadašnja rešenja ne primenjuju, Rouček je rekao da to ne bi savetovao.
"Hrvatski zakoni su fer i dobri, a situacija u Vukovaru je osetljiva jer se ljudi dobro sećaju šta se dogodilo tokom rata. Ali u interesu Hrvatske, Srbije i suseda jeste da se radi na pomirenju i da se ne gleda u prošlost već u budućnost", rekao je Rouček.
U Evropskom parlamentu ističu da se pravo dvojezičnosti u nekim zemljama koristi čak i u slučajevima sa pet ili sedam procenata zastupljenosti manjinskog stanovništva na nekom području.
I što se Hrvatske tiče, to se pravo primenjuje. Kako ustavni zakon predviđa korišćenje manjinskog jezika i pisma tamo gde je pripadnika manjine više od trećine u ukupnom stanovništvu, postoje italijanski natpisi u nekim mestima u Istri ili češki natpisi u Daruvaru.
U nekim opštinama na istoku Hrvatske kao što su Erdut, Borovo ili Trpinja postoje i natpisi ulica i ostalih institucija na srpskom, a tabli s dva pisma ima i na opštinskim zgradama u nekim drugim delovima Hrvatske.
S druge strane, nijedno od tih mesta nema table s imenom i na ćirilici jer je to u nadležnosti države, odnosno preduzeća "Hrvatske ceste".
Konačno, EU upozorava da i Vukovar i ceo region imaju visoku stopu nezaposlenosti i tešku ekonomsku situaciju, pa poziva svi da prvenstveno rade na stimulaciji ekonomije i rešavanju socijalnih problema.
Da je popravljanje te situacije prioritet za grad, slaže se i predsednik zajedničkog veća opština i poslanik Samostalne demokratske srpske stranke Dragan Crnogorac.
"Znam da se velik broj građana Vukovara pitanje ćirilice nije prvo. Prvo pitanje je posao. Oni koji dolaze iz drugih gradova i sredina ne postavljaju pitanja da li građani Vukovara imaju gde da rade i od čega da žive", rekao je Crnogorac za Tanjug i podsetio da je u zadnjih 10 godina 5.000 građana Vukovara iselilo zbog loše ekonomske situacije, pa bi za 10-ak godina u vreme narednog popisa taj broj mogao biti još veći.
(Tanjug/MONDO)
Inače, pres konferenciji gradonačelnika želeo je da prisustvuje i portparol "Štaba za odbranu hrvatskog Vukovara" Zdravko Komšić, ali ga je Sabo zamolio da napusti Gradsku većnicu.
Komšić je, odlazeći, poručio Sabi da "može kako hoće, ali ne i do kada hoće".
Odgovarajući na optužbe izrečene na subotnjem protestu "Štaba za obranu hrvatskog Vukovara" protiv uvođenja dvojezičnosti u Vukovaru, po kojima nije dovoljno učinio kako bi to sprečio, Sabo je organizatorima tog skupa poručio da je 2009. godine ostao usamljen u sprečavanju uvođenja dvojezičnosti.
"Gde ste, gospodo, bili tada? Gradonačelnik Vukovara je lično u ovom hodniku iza nas skidao pločice s ćirilicom i nisam dozvolio uvođenje dvojezičnosti", rekao je Sabo i podsetio kako su uvođenje dvojezičnosti u Vukovaru izmenama Statuta grada 2009. godine omogućili HDZ, SDSS i tadašnji HSP, a da su SDP i on kao gradonačelnik bili protiv, preneli su hrvatski mediji.
S protesting skupa u subotu u Vukovaru, na kojem je bilo oko 20.000 građana, od vukovarskog gradonačelnik Željka Sabe zatraženo je da se u roku od dva dana ogradi od zahteva za uvođenjem dvojezičnosti.
Gradonačelnik je optužen i da nije učinio ništa da se problemi vezani uz uvođenje srpskog jezika i pisma aktualizuju na najvišim nivoima vlasti, niti je upozorio na probleme koje će to izazvati.
Predstavnici Evropske komisije saopštili su danas, povodom protestnog skupa protiv uvođenja ćirilice u Vukovaru, da su prava manjina jedan od osnova Evropske unije i da moraju da važe i u Vukovaru.
Iz sedišta EU u Briselu naglašavaju da su vladavina prava i pomirenje principi na kojima je zasnovana EU i da toga moraju biti svesni svi na evropskom kontinentu, kako građani koji to moraju da poštuju, tako i vlast koja to mora da sprovodi, preneli su hrvatski mediji.
Peter Stano, portparol evropskog komesara za proširenje Štefana Filea, izjavio je za Dojče vele da ako zakoni postoje, moraju biti ispošovani.
"Za region je specifična potreba za pomirenjem i dobrim odnosima, ne samo sa susedima već i sa manjinama u zemlji. To su dva važna principa koja moraju da se imaju na umu naročito kad se radi o osetljivim pitanjima kao što je ono u Vukovaru", izjavio je Stano.
"Poštovanje vladavine prava tiče se svih. Samo članstvo u EU služi da se to obezbedi, jer je to urezano u naše zakonodavstvo i funkcionisanje EU. Svi moraju toga da budu svesni i tako da se ponašaju", izjavio je Stano.
Libor Rouček, izveštač Evropskog parlamenta za Hrvatsku podsetio je da se na popisu iz 2011. 35 odsto stanovnika Vukovara izjasnilo kao Srbi, i naglasio da se njihova prava, kao i prava ostalih manjina u svakoj drugoj evropskoj zemlji, moraju poštovati.
Reagujući na izjave o mogućem menjanju ustavnog zakona ako se sadašnja rešenja ne primenjuju, Rouček je rekao da to ne bi savetovao.
"Hrvatski zakoni su fer i dobri, a situacija u Vukovaru je osetljiva jer se ljudi dobro sećaju šta se dogodilo tokom rata. Ali u interesu Hrvatske, Srbije i suseda jeste da se radi na pomirenju i da se ne gleda u prošlost već u budućnost", rekao je Rouček.
U Evropskom parlamentu ističu da se pravo dvojezičnosti u nekim zemljama koristi čak i u slučajevima sa pet ili sedam procenata zastupljenosti manjinskog stanovništva na nekom području.
I što se Hrvatske tiče, to se pravo primenjuje. Kako ustavni zakon predviđa korišćenje manjinskog jezika i pisma tamo gde je pripadnika manjine više od trećine u ukupnom stanovništvu, postoje italijanski natpisi u nekim mestima u Istri ili češki natpisi u Daruvaru.
U nekim opštinama na istoku Hrvatske kao što su Erdut, Borovo ili Trpinja postoje i natpisi ulica i ostalih institucija na srpskom, a tabli s dva pisma ima i na opštinskim zgradama u nekim drugim delovima Hrvatske.
S druge strane, nijedno od tih mesta nema table s imenom i na ćirilici jer je to u nadležnosti države, odnosno preduzeća "Hrvatske ceste".
Konačno, EU upozorava da i Vukovar i ceo region imaju visoku stopu nezaposlenosti i tešku ekonomsku situaciju, pa poziva svi da prvenstveno rade na stimulaciji ekonomije i rešavanju socijalnih problema.
Da je popravljanje te situacije prioritet za grad, slaže se i predsednik zajedničkog veća opština i poslanik Samostalne demokratske srpske stranke Dragan Crnogorac.
"Znam da se velik broj građana Vukovara pitanje ćirilice nije prvo. Prvo pitanje je posao. Oni koji dolaze iz drugih gradova i sredina ne postavljaju pitanja da li građani Vukovara imaju gde da rade i od čega da žive", rekao je Crnogorac za Tanjug i podsetio da je u zadnjih 10 godina 5.000 građana Vukovara iselilo zbog loše ekonomske situacije, pa bi za 10-ak godina u vreme narednog popisa taj broj mogao biti još veći.
(Tanjug/MONDO)
