Novi podaci o otkriću fragmenta fosila ljudske vilice, koji je pronađen u pećini Mala Balanica u Srbiji, objavljeni su u prestižnom naučnom časopisu "Plos One", saopštio je danas Filozofski fakultet u Beogradu.
Ovo otkriće predstavlja najstariji nalaz ljudskih predaka u ovom delu Evrope, a članak su objavili Vilijam Džek Rink sa Mekmaster univerziteta u Kanadi i međunarodni tim pod rukovodstvom Dušana Mihailovića sa Filozofskog fakulteta u Beogradu i Mirjane Roksandić sa Univerziteta u Vinipegu (Kanada).
Utvrđeno je, prema rečima Rinka, da je fosil star najmanje 397.000 godina i da je verovatno stariji od 525.000 godina, a pronađena vilica predstavlja najstariji istočnoevropski fosil srednjopleistocenskih hominida.
Mihailović je naglasio da je jugoistočna Evropa veoma značajna za razumevanje ljudske evolucije.
"Dobro datovani fosili iz ovog perioda su veoma retki, a ovaj koji smo našli u mnogo čemu je jedinstven. Dobijeni datumi pomeraju granice u proučavanju evolucije čoveka. Istraživanja su pokazala da je Balkan predstavljao 'kapiju Evrope' i bio jedno od tri refugijalna područja gde su ljudi, biljke i životinje našli utočište tokom glacijala. Sve nas to inspiriše da nastavimo iskopavanja", istakao je on.
Roksandić je primetila da su u to vreme u zapadnoj Evropi ljudski preci počeli da poprimaju neandertalske karakteristike, koje se ne javljaju na ovom nalazu.
"Naučnici smatraju da je do razvoja neandertalskih crta došlo zbog toga što su zapadnoevropske populacije u glacijalnim periodima bile izolovane. Nasuprot tome, jugoistočna Evropa nikada nije bila izolovana od Azije i Afrike, pa su na evoluciju čoveka uticali sasvim drugačiji faktori.
Balkansko poluostrvo je po svemu sudeći pripadalo matičnom području iz koga su ljudske zajednice rekolonizovale Evropu nakon povlačenja glečera. Fosil je opredeljen u vrstu Homo erectus", objasnila je ona.
Na datovanju fosila bili su angažovani antropolozi, arheolozi i fizičari iz Srbije, Kanade, Velike Britanije i Francuske.
Vilica je nađena 2006. godine, a datovanje je obavljeno na Univerzitetu u Bordou, u laboratoriji dr Rinka, nuklearnom reaktoru Univerziteta Mekmaster i Istraživačkom centru GEOTOP Univerziteta Kvebek u Montrealu, dok su analize sedimenata obavljene na Univerzitetu Oksford Bruks u Velikoj Britaniji.
Arheološka iskopavanja Velike i Male Balanice traju od 2004. godine, a finansira ih Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.
Od 2010. godine u okviru iskopavanja se organizuje međunarodna letnja škola, koja se realizuje u saradnji Filozofskog fakulteta u Beogradu i Univerziteta u Vinipegu.
"Plos one" je jedan od najprestižnijih časopisa otvorenog tipa, u kome se objavljuju izveštaji iz različitih naučnih oblasti.
(Tanjug, foto: printscreen)
Utvrđeno je, prema rečima Rinka, da je fosil star najmanje 397.000 godina i da je verovatno stariji od 525.000 godina, a pronađena vilica predstavlja najstariji istočnoevropski fosil srednjopleistocenskih hominida.
Mihailović je naglasio da je jugoistočna Evropa veoma značajna za razumevanje ljudske evolucije.
"Dobro datovani fosili iz ovog perioda su veoma retki, a ovaj koji smo našli u mnogo čemu je jedinstven. Dobijeni datumi pomeraju granice u proučavanju evolucije čoveka. Istraživanja su pokazala da je Balkan predstavljao 'kapiju Evrope' i bio jedno od tri refugijalna područja gde su ljudi, biljke i životinje našli utočište tokom glacijala. Sve nas to inspiriše da nastavimo iskopavanja", istakao je on.
Roksandić je primetila da su u to vreme u zapadnoj Evropi ljudski preci počeli da poprimaju neandertalske karakteristike, koje se ne javljaju na ovom nalazu.
"Naučnici smatraju da je do razvoja neandertalskih crta došlo zbog toga što su zapadnoevropske populacije u glacijalnim periodima bile izolovane. Nasuprot tome, jugoistočna Evropa nikada nije bila izolovana od Azije i Afrike, pa su na evoluciju čoveka uticali sasvim drugačiji faktori.
Balkansko poluostrvo je po svemu sudeći pripadalo matičnom području iz koga su ljudske zajednice rekolonizovale Evropu nakon povlačenja glečera. Fosil je opredeljen u vrstu Homo erectus", objasnila je ona.
Na datovanju fosila bili su angažovani antropolozi, arheolozi i fizičari iz Srbije, Kanade, Velike Britanije i Francuske.
Vilica je nađena 2006. godine, a datovanje je obavljeno na Univerzitetu u Bordou, u laboratoriji dr Rinka, nuklearnom reaktoru Univerziteta Mekmaster i Istraživačkom centru GEOTOP Univerziteta Kvebek u Montrealu, dok su analize sedimenata obavljene na Univerzitetu Oksford Bruks u Velikoj Britaniji.
Arheološka iskopavanja Velike i Male Balanice traju od 2004. godine, a finansira ih Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.
Od 2010. godine u okviru iskopavanja se organizuje međunarodna letnja škola, koja se realizuje u saradnji Filozofskog fakulteta u Beogradu i Univerziteta u Vinipegu.
"Plos one" je jedan od najprestižnijih časopisa otvorenog tipa, u kome se objavljuju izveštaji iz različitih naučnih oblasti.
(Tanjug, foto: printscreen)
