Iznenađujuća vest iz Vatikana - Papa Benedikt XVI najavio je da se povlači 28. februara. Razlog neočekivanog povlačenja je zdravstveno stanje.
Italijanska agencija Ansa javila je danas da će se poglavar Rimokatoličke crkve papa Benedikt XVI povući 28. februara.
Ovo je potvrdio papin portparol Federiko Lombardi koji je AFP-u rekao da je papa objavio da će svoju službu napustiti u osam časova uveče.
Rojters je javio da je papa rekao da zbog starosti nije više dovoljno snažan da obavlja svoj posao. Ovo je potvrdio papin portparol Federiko Lombardi koji je AFP-u rekao da je papa objavio da će svoju službu napustiti u osam časova uveče.
On kaže da podnosi ostavku u "punoj slobodi" i da je "potpuno svestan težine svog poteza".
Papa je svoju odluku saopštio na latinskom na jutrošnjem kardinalskom sastanku.
Papin brat Georg Racinger je kao razlog naveo zdravstvene razloge.
Racinger je izjavio da su lekari savetovali papi da više ne ide na prekookenska putovanja, posle čega je Benedikt XVI nekoliko meeci razmišljao o povlačenju.
Osamdesetdevetogodišnji Racinger je rekao da je njegov četiri godine mlađi brat imao sve više problema sa hodanjem i da je ostavka deo "prirodnog procesa".
"Godine ga opterećuju. U ovim godinama želi više odmora", izjavio je Racinger.
Jedan od zvaničnika u Vatikanu rekao je da očekuje da će period između Benediktove ostavke i izbora njegovog naslednika biti "kratak koliko god je moguće".
Portparol nemačke vlade je rekao da je potrešen vešću o papinoj ostavci.
Prošle godine papa je počeo da koristi štap a nedavno je imao problema pri čitanju govora u Rimu.
Kardinal Anđelo Sodano je medijima rekao da je objava o ostavci Benedikta je bila "grom iz vedra neba."
Papa je izjavio prošlog novembra da je divno biti star.
"Kvalitet društva, rekao bih civilizacije, ocenjuje se time kako se odnosi prema starijima", rekao je 85 godina star pontif tokom posete domu koji vodi katoličko dobrotvorno društvi "Sveti Eđidio".
Papa se susreo sa izazovima i problemima koje donosi starost.
"Dobro znam teškoće, probleme i ograničenja starosti i znam da ove teškoće mnogim ljudima dodatno uvećava ekonomska kriza", rekao je on tada.
Papa Benedikt XVI je došao na čelo katoličke crkve 2005. godine i bio je njen 265 poglavar.
Bukmejkeri već su omogućili Britancima da se klade na to ko će biti novi papa.
Glavni favoriti su kardinal Piter Turkson iz Gane, kardinal Kanade Mark Uel i Frensiz Arinze iz Nigerije.
Najpoznatiji primer ostavke pape bila je ona Celestina V 1294. godine koji je nakon samo pet meseci od dolaska na presto izdao svečan dekret kojim je omogućio da papa podnese ostavku i odmah to učinio.
Ostatak života je proveo kao pustinjak i kasnije je kanonizovan.
Njegov papski dekret je završio svaku debatu da li papa može da opravda silazak sa čela crkve tokom svog života.
Pre Celestina jedina dva pontifa koji su podneli ostavku su bili imenjak sadašnjeg pape Benedikt IX 1045. godine i njegov naslednik Grgur VI naredne godine.
Grgur je skovao zaveru da se otarasi Benedikta koji je bio zatečen u nizu finansijskih skandala.
Nakon što je ubedio svog osramoćenog prethodnika da podnese ostavku 1045, Grgur VI je takođe morao da učini isto sledeće godine pošto je bio optužen da je finansijski profitirao na Benediktovom padu.
Poslednji koji je podneo ostavku pre Benedikta bio je papa Grgur XII 1415. godine.
On je sišao sa prestola da bi završio "Zapadnu šizmu" koja je pretila da razbije katoličku crkvu.
Dva rivala proglasila su sebe papom u Avinjonu i Pizi.
Uz pomoć lukavog italijanskog političara Malateste, Grgurova ostvaka je pomogla ujedinjenju crkve na saboru u Konstanci 1415. godine.
Papina biografija
Jozef Alojzije Racinger, kako je papino pravo ime, je rođen 16. aprila 1927. godine u mestu Marktl na Inu u oblasti Pasau u Bavarskoj, gde mu je otac bio šef lokalne policije.
U ranom detinjstvu, kao i većina vršnjaka, bio je pripadnik nacističke oganizacije Hitler jugend, potom je učestvovao u Drugom svetskom ratu kao pripadnik Vermahta, a kratko vreme posle kapitulacije Nemačke bio je u američkom zatvoru.
Posle studija teologije postao je sveštenik 29. juna 1951, doktorirao je 1957, a zvanje nadbiskupa Minhena dobio je u martu 1977. Papa Pavle VI imenovao je Racingera za kardinala samo četiri meseca kasnije - 27. juna 1977. godine.
Smatran briljantnim teologom, Racinger je rukovodio moćnom Kongregacijom za doktrinu vere, odnosno konzervativnom institucijom u koju se svojevremeno transformisala srednjovekovna Sveta inkvizicija, po zlu čuvena zbog lomača i suđenja jereticima.
Mnogi slobodoumniji katolici oštro su ga kritikovali, ukazujući da se od 1981, otkad je na čelu Kongregacije, njegove zabrane i ne broje: protivio se pravu žena da postanu sveštenici, čvrsto zastupao celibat, osuđivao homoseksualnost, ali i komunizam.
Kada je izabran, mediji su ocenjivali da su njegov metalno-plavi pogled i hladan osmeh oštri kao i desničarski stavovi koji su često izazivali i političke krize.
Racinger se, na primer, 2004. godine usprotivio ulasku muslimanske Turske u EU, nazivajući to "ogromnom greškom" i "odlukom protiv istorije".
Racinger se zalagao za približavanje najradikalnijim katoličkim pokretima, čak i onim strujama koje anglikanci, luterani i ostali protestanti, nazivaju "fundamentalistima".
Papa, inače, nije samo poglavar Rimokatoličke crkve, već ima i niz drugih titula, među kojima su i rimski biskup, vikar apostola, prelat Italije, otac Zapada, nadbiskup i mitropolit rimske provincije i vrhovni vladar Vatikana.
(MONDO, foto: AP)
