Evo stručnog objašnjenja da li je rizično piti mleko sa aflatoksinom i davati ga deci, šta sve može da bude zaraženo tim otrovom i ima li mesta panici koja se poslednjih dana podigla u Srbiji.
Posle objavljivanja informacija da su se i u mleku na tržištu Srbije pojavile veće količine kancerogenog aflatoksina od onih koje su dozvoljene propisima, za vas smo pokušali da pronađemo odgovore stručnjaka na pitanja da li je rizično piti mleko i davati ga deci, šta sve može da bude zaraženo tim otrovom, kao i ima li mesta panici koja se poslednjih dana podigla u Srbiji.
Zbrku u javnosti izazvala su različite informacije o riziku po zdravlje tog toksina koje su izneli predstavnici republičke i pokrajinske vlasti, kao i potrošačka udruženja. Dodatna zavrzlama je i to što u Srbiji od 2011. važe isti propisi kao i u EU o dozvoljenoj vrednosti od 0,05 mikrograma aflatoksina po kilogramu, dok su u SAD te dozvoljene vrednosti znatno veće i iznose 0,5 mikrograma po kilogramu proizvoda.
Zbog toga se postavlja pitanje da li preterujemo mi ili Amerikanci kada je u pitanju zakonska regulativa i da li je u pravu ministar Goran Knežević kad kaže da se digla prevelika halabuka oko mleka sa aflatoksinima koje pije i Barak Obama, pa mu nije ništa…
Da bi razjasnili sve nejasnoće, obratili smo se stručnjacima. Prava adresa za odgovore na ta pitanja je Poljoprivredni fakultet.
Profesorka Dragoslava Radin sa odseka za Prehrambenu tehnologiju i biohemiju Poljoprivrednog fakulteta potanko objašnjava sve činjenice vezane za ovaj problem.
Mora se napraviti razlika između aflatoksina M1 koji se nalazi u mleku i aflatoksina B1 koji se nalazi u stočnoj hrani.
"Za aflatoskin M1 nema konkretnih podataka u svetu koje su maskimalne dnevne doze i koliki je rizik da osoba koja ga unosi oboli od kancera. U pitanju su samo procene. Za mikrotoskine ne rade se eksperimenti na ljudima, već samo životinjama i na osnovu tih eksperimenata i epidemija koje su se evetualno zadesile u drugim krajevima sveta se vrše te procene", kaže profesorka Radin.
Otuda i različite dozvoljene granice kod nas i EU, i u SAD sa druge strane. U EU su rigorozniji po pitanju određivanja tih granica i s ciljem da bi obezbedili zdravlje postrošača, oni su pravilnikom 10881/2006 pre sedam godina uveli dozvoljenu vrednost od 0,05 mikrograma po kilogramu proizvoda. Srbija je 2011. prihvatila taj pravilnik, pre svega zbog obaveze da zemlje kandidati prilagode svoje propise onim koji važe u EU.
U Americi su dozvoljene vrednosti do 0,5 mikrograma, a tako je bilo i u Srbiji do 2011. To ne znači, kaže Radin da se u SAD svakodnevno truju aflatoksinima u mleku, već da se radi o maksimalno dozvoljenim vrednostima i da su Amerikanci izveli svoju procenu, koja je "popustiljivija" od one u EU.
Radin kaže i da je cela priča o aflatoksinu M1 u mleku veoma kompleksna i da ništa ne znači isticanje tabela da proizvodima koje sadrže i ne sadrže taj toksin jer se situacija može menjati iz dana u dan.
"Mlekare imaju snabdevače, to su primarni proizvođači i pitanje je kakva je njihova stočna hrana. Oni će možda danas proizvoditi od jedne količine stočne hrane, a sutra od druge...To znači da mleko istog proizvođača danas ne mora da ima povećane vrednosti aflatoksina M1, a sutra možda ima!"
Nije rešenje povući mleko sa tržišta, rešenje je isključiti svu zatrovanu stočnu hranu iz ishrane životinja i ići po principu bolje sprečiti nego lečiti, kaže dr Radin.
Ona navodi da lično i dalje pije mleko, i da ga je pila u proteklom periodu. Upitana da li je, kao i autor ovog teksta, odmah pojurila na "Ješićevu listu" da utvrdi koja mleka su manje, a koja više toksična, odgovorila je potvrdno. Utvrdila je da i je prethodnih meseci pila ono zagađenije mleko. Na pitanje da li će nastaviti da ga pije, samo se nasmejala i izbegla odgovor...
Dok se za aflatoksin M1 sve zasniva na procenama, situacija je potpuno drugačija za aflatoksin B1 koji se nalazi u stočnoj hrani. Postoje konkretni podaci da je u pitanju veoma jako mutageno sredstvo koje neosporno izaziva kancer.
Dokazano je da ako se u organizam unese više od 1 miligrama aflatoksina B1, rizik od pojave kancera je 50 odsto. Ako neko unese više od 20 mikrograma aflatoksina B1 po kilogramu telesne težine dnevno, velike su šanse da dobije kancer posle samo nekoliko nedelja, objašnjava profesorka Radin.
Aflatoksin B1 se tako pojavljuje ne u mleku već u drugoj hrani za ljude i životinje i on je veoma kancerogen i mutagen. Aflatoksin M1 u mleku nastaje tako što se B1 u organizmu životinje transformiše u mleko, i on je deset puta manje toksičan od aflatoksina B1.
Male su šanse da se aflatoksin B1 pojavi u mesu jer je malo verovatno da se zadrži u mišićnom tkivu, ali ono što treba izbegavati u ishrani su jetra i bubrezi životinskog porekla, ističe profesroka Radin.
Takođe, aflatoksin B1 može se naći i na trajnim proizvodima. "U najvećem riziku su šunke i trajne kobacice na kojima se uhvate plesni", kaže Radin, ali naglašava da su te plesni sasvim drugog porekla, odnosno da ne potiču od stočne hrane već se stvaraju na proizvodima tokom vremena. Pored toga, ni sve plesni koje se pojave na kobasicama i šunkama nisu garantovano toksične, neke jesu, a neke ne...Svejedno, ako ih vidite na proizvodima, bolje je zaobići ih jer u kući nemate laboratoriju koja može to da utvrdi.
Meta kancerogenih aflatoskina B1 tako može biti sve što je podložno rastu plesni, a na svesti je proizvođača hrane da li će završiti na vašoj trpezi.
Kada je u Srbiji pre nekoliko meseci u javnost proucrela priča da je kukuruz zatrovan aflatoksinom B1, država je nakon toga zvanično navela da je od 144 uzorka stočne hrane u samo četiri utrđeno prisustvo kacerogena.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da je tu od ključne važnosti samo uzimanje uzorka i da se može dogoditi da se ne uzme referentan uzorak, pa se neka hrana proglasi ispravnom iako to nije.
Sva kompleksnost priče o ovom kancerogenu možda vam je sada jasnija. A dok ne stignu rezultati iz Holandije jedno je sigurno - jedino rešenje je u povlačenju sve zagađene stočne hrane.
Prema današnjim podacima "s terena", u Beogradu nema veće panike zbog zagađenog mleka. U prodavnicama u Beogradu ima svih vrsta mleka i prema rečima zaposlenih u tim objektima prodaja je uobičajna, jedino je vrlo malo opala prodaja mleka Dukat. Sa druge strane, Novosađani, u skladu sa stavom pokrajinskih vlasti povlače radikalnije poteze, pa je tako u svim vrtićima novosadske Predškolske ustanove "Radosno detinjstvo" danas ukinuta upotreba mleka i mlečnih proizvoda za ishranu dece.
Stavovi su podeljeni i među našim čitaocima. Proverite dosadašnje stavove i glasajte u MONDO anketi.
(Danijela Pašić, MONDO, foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
Zbrku u javnosti izazvala su različite informacije o riziku po zdravlje tog toksina koje su izneli predstavnici republičke i pokrajinske vlasti, kao i potrošačka udruženja. Dodatna zavrzlama je i to što u Srbiji od 2011. važe isti propisi kao i u EU o dozvoljenoj vrednosti od 0,05 mikrograma aflatoksina po kilogramu, dok su u SAD te dozvoljene vrednosti znatno veće i iznose 0,5 mikrograma po kilogramu proizvoda.
Zbog toga se postavlja pitanje da li preterujemo mi ili Amerikanci kada je u pitanju zakonska regulativa i da li je u pravu ministar Goran Knežević kad kaže da se digla prevelika halabuka oko mleka sa aflatoksinima koje pije i Barak Obama, pa mu nije ništa…
Da bi razjasnili sve nejasnoće, obratili smo se stručnjacima. Prava adresa za odgovore na ta pitanja je Poljoprivredni fakultet.
Profesorka Dragoslava Radin sa odseka za Prehrambenu tehnologiju i biohemiju Poljoprivrednog fakulteta potanko objašnjava sve činjenice vezane za ovaj problem.
Mora se napraviti razlika između aflatoksina M1 koji se nalazi u mleku i aflatoksina B1 koji se nalazi u stočnoj hrani.
"Za aflatoskin M1 nema konkretnih podataka u svetu koje su maskimalne dnevne doze i koliki je rizik da osoba koja ga unosi oboli od kancera. U pitanju su samo procene. Za mikrotoskine ne rade se eksperimenti na ljudima, već samo životinjama i na osnovu tih eksperimenata i epidemija koje su se evetualno zadesile u drugim krajevima sveta se vrše te procene", kaže profesorka Radin.
Otuda i različite dozvoljene granice kod nas i EU, i u SAD sa druge strane. U EU su rigorozniji po pitanju određivanja tih granica i s ciljem da bi obezbedili zdravlje postrošača, oni su pravilnikom 10881/2006 pre sedam godina uveli dozvoljenu vrednost od 0,05 mikrograma po kilogramu proizvoda. Srbija je 2011. prihvatila taj pravilnik, pre svega zbog obaveze da zemlje kandidati prilagode svoje propise onim koji važe u EU.
U Americi su dozvoljene vrednosti do 0,5 mikrograma, a tako je bilo i u Srbiji do 2011. To ne znači, kaže Radin da se u SAD svakodnevno truju aflatoksinima u mleku, već da se radi o maksimalno dozvoljenim vrednostima i da su Amerikanci izveli svoju procenu, koja je "popustiljivija" od one u EU.
Radin kaže i da je cela priča o aflatoksinu M1 u mleku veoma kompleksna i da ništa ne znači isticanje tabela da proizvodima koje sadrže i ne sadrže taj toksin jer se situacija može menjati iz dana u dan.
"Mlekare imaju snabdevače, to su primarni proizvođači i pitanje je kakva je njihova stočna hrana. Oni će možda danas proizvoditi od jedne količine stočne hrane, a sutra od druge...To znači da mleko istog proizvođača danas ne mora da ima povećane vrednosti aflatoksina M1, a sutra možda ima!"
Nije rešenje povući mleko sa tržišta, rešenje je isključiti svu zatrovanu stočnu hranu iz ishrane životinja i ići po principu bolje sprečiti nego lečiti, kaže dr Radin.
Ona navodi da lično i dalje pije mleko, i da ga je pila u proteklom periodu. Upitana da li je, kao i autor ovog teksta, odmah pojurila na "Ješićevu listu" da utvrdi koja mleka su manje, a koja više toksična, odgovorila je potvrdno. Utvrdila je da i je prethodnih meseci pila ono zagađenije mleko. Na pitanje da li će nastaviti da ga pije, samo se nasmejala i izbegla odgovor...
Dok se za aflatoksin M1 sve zasniva na procenama, situacija je potpuno drugačija za aflatoksin B1 koji se nalazi u stočnoj hrani. Postoje konkretni podaci da je u pitanju veoma jako mutageno sredstvo koje neosporno izaziva kancer.
Dokazano je da ako se u organizam unese više od 1 miligrama aflatoksina B1, rizik od pojave kancera je 50 odsto. Ako neko unese više od 20 mikrograma aflatoksina B1 po kilogramu telesne težine dnevno, velike su šanse da dobije kancer posle samo nekoliko nedelja, objašnjava profesorka Radin.
Aflatoksin B1 se tako pojavljuje ne u mleku već u drugoj hrani za ljude i životinje i on je veoma kancerogen i mutagen. Aflatoksin M1 u mleku nastaje tako što se B1 u organizmu životinje transformiše u mleko, i on je deset puta manje toksičan od aflatoksina B1.
Male su šanse da se aflatoksin B1 pojavi u mesu jer je malo verovatno da se zadrži u mišićnom tkivu, ali ono što treba izbegavati u ishrani su jetra i bubrezi životinskog porekla, ističe profesroka Radin.
Takođe, aflatoksin B1 može se naći i na trajnim proizvodima. "U najvećem riziku su šunke i trajne kobacice na kojima se uhvate plesni", kaže Radin, ali naglašava da su te plesni sasvim drugog porekla, odnosno da ne potiču od stočne hrane već se stvaraju na proizvodima tokom vremena. Pored toga, ni sve plesni koje se pojave na kobasicama i šunkama nisu garantovano toksične, neke jesu, a neke ne...Svejedno, ako ih vidite na proizvodima, bolje je zaobići ih jer u kući nemate laboratoriju koja može to da utvrdi.
Meta kancerogenih aflatoskina B1 tako može biti sve što je podložno rastu plesni, a na svesti je proizvođača hrane da li će završiti na vašoj trpezi.
Kada je u Srbiji pre nekoliko meseci u javnost proucrela priča da je kukuruz zatrovan aflatoksinom B1, država je nakon toga zvanično navela da je od 144 uzorka stočne hrane u samo četiri utrđeno prisustvo kacerogena.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da je tu od ključne važnosti samo uzimanje uzorka i da se može dogoditi da se ne uzme referentan uzorak, pa se neka hrana proglasi ispravnom iako to nije.
Sva kompleksnost priče o ovom kancerogenu možda vam je sada jasnija. A dok ne stignu rezultati iz Holandije jedno je sigurno - jedino rešenje je u povlačenju sve zagađene stočne hrane.
Prema današnjim podacima "s terena", u Beogradu nema veće panike zbog zagađenog mleka. U prodavnicama u Beogradu ima svih vrsta mleka i prema rečima zaposlenih u tim objektima prodaja je uobičajna, jedino je vrlo malo opala prodaja mleka Dukat. Sa druge strane, Novosađani, u skladu sa stavom pokrajinskih vlasti povlače radikalnije poteze, pa je tako u svim vrtićima novosadske Predškolske ustanove "Radosno detinjstvo" danas ukinuta upotreba mleka i mlečnih proizvoda za ishranu dece.
Stavovi su podeljeni i među našim čitaocima. Proverite dosadašnje stavove i glasajte u MONDO anketi.
(Danijela Pašić, MONDO, foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
