Biti obućar, stolar, pekar, mesar, vodoinstalater gotovo je sramota među mladima u Srbiji.Ko odlazi na zanate smatra se neuspešnom osobom koja nije sposobna za akademska zvanja.
I dok su kod nas zanati sramota,a stopa nezaposlenosti 22,4 odsto, u Nemačkoj skoro svaki četvrti ide na zanat.
Nemačka, austrija i Švajcarska zemlje su sa najnižom stopom nezaposlenosti u EU, objavljeno je nedavno u Briselu.
Razlog tome je, kako je rečeno, što se u sistemima tih zemalja postoji takozvano šegrtovanje, učenje zanata kroz praksu tokom celog školovanja.
Mladi u Nemačkoj koji ne idu u gimnaziju, opredeljuju se nakon prva četiri razreda osnovne škole za jednu od stručnih škola.
Na prvom mestu je niža sredja škola u kojoj đaci provode dan dva u učionicama, a tri, četiri dana na praksi.
Ta radna mesta tokom školovanja prerastaju u rad uz školovanje koje se često i plaća.
Veoma često učenici nakon završetka ostaju da rade tamo gde su šegrtovali.
U Srbiji, međutim, iako ima posla za zanatilije i za one koji su se nekad zvali “učenici u privredi” nema interesovanja za njihovo školovanje, kažu za “Blic” u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
Da bi se poboljšalo interesovanje za upis u škole koje osposobljavaju za zanatska zanimanja, potrebno je da se dosta uradi na promeni sistema , ali i na promeni statusa tih profesija.
Odlazak na klasično šegrtovanje kod majstora još je ređe.
Milorad Zafirović, vlasnik istoimene obućarske radnje, počeo je da radi kao šegrt još pre 20 godina u jednoj obrenovačkoj obućarskoj radnji.
Trebalo mu je čak pola godine da savlada osnove zanata, a danas, kaže on, obućari pravo iz školske klupe uzimaju alat u ruke.
”I ja bih rado primio šegrta umesto što potuno sam radim od sedan ujutru do šest uveče, ali nemam koga. Niko neće u obućare, niko neće da bude šegrt, a kod mene bi mogao da prima I do 30.000 dinra”, kaže za “Blic” Zafirović.
Snežana Simić, radnica u beogradskoj pekari ”Stub” radila je u tekstilnoj industriji da bi kasnije kada se prekvalifikovala za pekara ponovo učila zanat kao šegrt.
”Šegrtovanje je jedini pravi načina da ispečete neki zanat, ali danas to niko neće da radi. Svi bi odmah da primaju platu, a zanat će, računaju, savladati usput”, kaže Simićeva.
(MONDO, foto ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
Nemačka, austrija i Švajcarska zemlje su sa najnižom stopom nezaposlenosti u EU, objavljeno je nedavno u Briselu.
Razlog tome je, kako je rečeno, što se u sistemima tih zemalja postoji takozvano šegrtovanje, učenje zanata kroz praksu tokom celog školovanja.
Mladi u Nemačkoj koji ne idu u gimnaziju, opredeljuju se nakon prva četiri razreda osnovne škole za jednu od stručnih škola.
Na prvom mestu je niža sredja škola u kojoj đaci provode dan dva u učionicama, a tri, četiri dana na praksi.
Ta radna mesta tokom školovanja prerastaju u rad uz školovanje koje se često i plaća.
Veoma često učenici nakon završetka ostaju da rade tamo gde su šegrtovali.
U Srbiji, međutim, iako ima posla za zanatilije i za one koji su se nekad zvali “učenici u privredi” nema interesovanja za njihovo školovanje, kažu za “Blic” u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
Da bi se poboljšalo interesovanje za upis u škole koje osposobljavaju za zanatska zanimanja, potrebno je da se dosta uradi na promeni sistema , ali i na promeni statusa tih profesija.
Odlazak na klasično šegrtovanje kod majstora još je ređe.
Milorad Zafirović, vlasnik istoimene obućarske radnje, počeo je da radi kao šegrt još pre 20 godina u jednoj obrenovačkoj obućarskoj radnji.
Trebalo mu je čak pola godine da savlada osnove zanata, a danas, kaže on, obućari pravo iz školske klupe uzimaju alat u ruke.
”I ja bih rado primio šegrta umesto što potuno sam radim od sedan ujutru do šest uveče, ali nemam koga. Niko neće u obućare, niko neće da bude šegrt, a kod mene bi mogao da prima I do 30.000 dinra”, kaže za “Blic” Zafirović.
Snežana Simić, radnica u beogradskoj pekari ”Stub” radila je u tekstilnoj industriji da bi kasnije kada se prekvalifikovala za pekara ponovo učila zanat kao šegrt.
”Šegrtovanje je jedini pravi načina da ispečete neki zanat, ali danas to niko neće da radi. Svi bi odmah da primaju platu, a zanat će, računaju, savladati usput”, kaže Simićeva.
(MONDO, foto ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
