Sudbina bezbednosnih struktura Srbije na severu Kosova i Metohije - koje prema Beogradu ne postoje, a prema Pištini broje oko 500 pripadnika - trebalo bi da bude razrešena.
Prema planu deo tih struktura biće priključen kosovskim policijskim snagama (KPS) i to u posebnoj jedinici koja će odslikavati etničko stanje na teritoriji severa.
Prema saznanjima Tanjuga, u odeljku KPS koji će biti raspoređen na sever KiM biće zaposleno 90 do 95 odsto Srba, a ostatak će činiti mešovito stanovništvo, dok će preostali pripadnici biti prekvalifikovani, angažovani na poslovima u administraciji ili penzionisani.
I dok zvanični Beograd ističe da na severu nema svoje bezbednosne strukture, a da su ljudi koji su zaposleni u pojednim ministarstvima sile i žive na teritoriji KiM zapravo samo neraspoređeni kadar, prema saznanjima Tanjuga iz izvora bliskog dijalogu, postoji spremnost da se, u okvirima konačnog rešenja, za sever primeni ovo trojno rešenje za pripadnike tih struktura.
Premijer Ivica Dačić, koji vodi pregovore sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem u Briselu, nekoliko puta je naglasio da bezbednosne strukture na severu ne postoje, ali je u nedavnom razgovoru sa novinarima u Beogradu naveo i da su sami Srbi sa severa dostavili podatke o prisustvu bezbednosnih struktura Prištini.
"Ja sad treba da ih ubeđujem da mi tamo nemamo policiju, a sami Srbi kažu da imamo. Pa čekaj, šta mi pričamo!? Ja treba da ih ubeđujem da mi nemamo policiju, a sami im Srbi dali registarske tablice i podatke. Pa o čemu mi pricamo!?"
Ni u Beogradu ni u Prištini zapravo nije tajna da na severu Kosova i Metohije žive zaposleni u pojedinim ministarstvima koja se vezuju za bezbednosni sektor, ali postoje razlike u tumačenju njihove uloge - dok u Beogradu objasnjavaju da je to samo naraspoređeni kadar koji nema sistemska zaduženja, u Prištini tvrde da su oni veoma brojni i aktivni i da rade za obaveštajne strukture Srbije.
Izvor Tanjuga, međutim, ukazuje da Priština precenjuje njihovu ulogu i da je njhov posao "samo da prate i beleže šta se dešava".
Prištinski list "Koha di tore" objavio je, pozivajući se na neimenovane izvore, da na severu Kosova deluje oko 500 naoružanih pripadnika MUP-a Srbije, koji su zvanično primljeni u službi u Kraljevu.
"Koha" je navela, a potom je to izjavio i koordinator prištinskog tima za dijalog sa Beogradom Bljerim Šalja, da je u dijalogu Dačić-Tači postignuta saglasnost o rasformiranju tih struktura i njihovom uključivanju u kosovsku policiju.
"Pripadnici MUP-a Srbije koji ilegalno deluju na severu Kosova će promeniti uniforme, komandni lanac i postaće pripadnici Policije Kosova", navela je Koha dodajući da će se to odnositi samo na one koji su građani Kosova, ali ne i na "građane Srbije ili one Kosovare koji su odgovorni za neki zločin".
Šalja je, sa druge strane, naveo i da će, dok se ne izvrši zamena tih struktura, prazninu popuniti snage Kfora i Euleksa.
"Na nekoliko meseci može se računati da budu rasformirane srpske strukture bezbednosti.
Takođe se nadam da će meseci, ne više od toga, biti potrebni da se proceni naša organizaciona sposobnost da se te strukture zamene kosovskim strukturama bezbednosti. Istovremeno se računa na snažnu podršku Euleksa i Kfora, jer postoji principijelna volja Beograda i Prištine da međunarodni faktori imaju značajnu ulogu u tranziciji severa Kosova", rekao je Šalja.
Međutim, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije Aleksandar Vulin negirao je danas da je u dijalogu postignut dogovor o uklanjanju srpskih beznednosnih struktura na severu KiM i još jednom poručio da na toj teritoriji Srbija uopšte nema bezbednosne strukture.
"Da ih imamo mi bismo ih kontrolisali i ne bi se dešavalo da imamo ovoliko nasilja na Kosovu i Metohiji i da to nasilje uvek prolazi bez krivaca i kažnjavanja. Mi to nemamo, mi poštujemo rezoluciju 1244 SBUN", kazao je Vulin, demantujući izjavu Šalje.
I Vulin je pojasnio da se "ljudi koji žive na prostoru Kosova i Metohije a pripadnici su ovog ili onog ministarstva smatraju neraspoređenima i to je zvanični stav Srbije", i dodao da se ne može govoriti o bezbednosti i pravosuđu a istovremeno ne govoriti o prosveti, lokalnoj samoupravi, pa i o zajednici srpskih opština.
"Da smo se mi oko svega dogovorili ne bismo išli u Brisel da se dogovaramo, nešto bismo potpisali, neki papir bi se pojavio pred nekim...Nije ovo stvar koja se krije i od koje treba da se krije, naprotiv, o svemu će se dogovarati da bi se postigla celina rešenja", kazao je Vulin i naglasio da se ni o jednoj stvari neće i ne može razgovarati parcijalno, te da će se ili postići celovito rešenje ili ga neće biti.
Da na severu nema organizovanih bezbednosnih struktura MUP-a, ali da postoje radnici ministarstva koji su stanovnici severa KiM smatra i bivši državni sekretar za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović.
On u izjavi Tanjugu ističe da ti ljudi žive na severu i da ne bi mogli da budu oterani odatle, jer bi to značilo zvanično iseljavanje ljudi.
"S druge strane mislim da su takvi ljudi pogodni da se njihovo znanje iskoristi kako bi se podigao nivo i kredibilitet KPS koji nema nikakv kredibilitet u srpskom narodu i zbog toga su veoma neefikasni u rešavanju svakodbevnih problema", kazao je Ivanović.
(Tanjug/Ilustracija: guliver/Getty Images/Thinkstock)
Prema saznanjima Tanjuga, u odeljku KPS koji će biti raspoređen na sever KiM biće zaposleno 90 do 95 odsto Srba, a ostatak će činiti mešovito stanovništvo, dok će preostali pripadnici biti prekvalifikovani, angažovani na poslovima u administraciji ili penzionisani.
I dok zvanični Beograd ističe da na severu nema svoje bezbednosne strukture, a da su ljudi koji su zaposleni u pojednim ministarstvima sile i žive na teritoriji KiM zapravo samo neraspoređeni kadar, prema saznanjima Tanjuga iz izvora bliskog dijalogu, postoji spremnost da se, u okvirima konačnog rešenja, za sever primeni ovo trojno rešenje za pripadnike tih struktura.
Premijer Ivica Dačić, koji vodi pregovore sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem u Briselu, nekoliko puta je naglasio da bezbednosne strukture na severu ne postoje, ali je u nedavnom razgovoru sa novinarima u Beogradu naveo i da su sami Srbi sa severa dostavili podatke o prisustvu bezbednosnih struktura Prištini.
"Ja sad treba da ih ubeđujem da mi tamo nemamo policiju, a sami Srbi kažu da imamo. Pa čekaj, šta mi pričamo!? Ja treba da ih ubeđujem da mi nemamo policiju, a sami im Srbi dali registarske tablice i podatke. Pa o čemu mi pricamo!?"
Ni u Beogradu ni u Prištini zapravo nije tajna da na severu Kosova i Metohije žive zaposleni u pojedinim ministarstvima koja se vezuju za bezbednosni sektor, ali postoje razlike u tumačenju njihove uloge - dok u Beogradu objasnjavaju da je to samo naraspoređeni kadar koji nema sistemska zaduženja, u Prištini tvrde da su oni veoma brojni i aktivni i da rade za obaveštajne strukture Srbije.
Izvor Tanjuga, međutim, ukazuje da Priština precenjuje njihovu ulogu i da je njhov posao "samo da prate i beleže šta se dešava".
Prištinski list "Koha di tore" objavio je, pozivajući se na neimenovane izvore, da na severu Kosova deluje oko 500 naoružanih pripadnika MUP-a Srbije, koji su zvanično primljeni u službi u Kraljevu.
"Koha" je navela, a potom je to izjavio i koordinator prištinskog tima za dijalog sa Beogradom Bljerim Šalja, da je u dijalogu Dačić-Tači postignuta saglasnost o rasformiranju tih struktura i njihovom uključivanju u kosovsku policiju.
"Pripadnici MUP-a Srbije koji ilegalno deluju na severu Kosova će promeniti uniforme, komandni lanac i postaće pripadnici Policije Kosova", navela je Koha dodajući da će se to odnositi samo na one koji su građani Kosova, ali ne i na "građane Srbije ili one Kosovare koji su odgovorni za neki zločin".
Šalja je, sa druge strane, naveo i da će, dok se ne izvrši zamena tih struktura, prazninu popuniti snage Kfora i Euleksa.
"Na nekoliko meseci može se računati da budu rasformirane srpske strukture bezbednosti.
Takođe se nadam da će meseci, ne više od toga, biti potrebni da se proceni naša organizaciona sposobnost da se te strukture zamene kosovskim strukturama bezbednosti. Istovremeno se računa na snažnu podršku Euleksa i Kfora, jer postoji principijelna volja Beograda i Prištine da međunarodni faktori imaju značajnu ulogu u tranziciji severa Kosova", rekao je Šalja.
Međutim, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije Aleksandar Vulin negirao je danas da je u dijalogu postignut dogovor o uklanjanju srpskih beznednosnih struktura na severu KiM i još jednom poručio da na toj teritoriji Srbija uopšte nema bezbednosne strukture.
"Da ih imamo mi bismo ih kontrolisali i ne bi se dešavalo da imamo ovoliko nasilja na Kosovu i Metohiji i da to nasilje uvek prolazi bez krivaca i kažnjavanja. Mi to nemamo, mi poštujemo rezoluciju 1244 SBUN", kazao je Vulin, demantujući izjavu Šalje.
I Vulin je pojasnio da se "ljudi koji žive na prostoru Kosova i Metohije a pripadnici su ovog ili onog ministarstva smatraju neraspoređenima i to je zvanični stav Srbije", i dodao da se ne može govoriti o bezbednosti i pravosuđu a istovremeno ne govoriti o prosveti, lokalnoj samoupravi, pa i o zajednici srpskih opština.
"Da smo se mi oko svega dogovorili ne bismo išli u Brisel da se dogovaramo, nešto bismo potpisali, neki papir bi se pojavio pred nekim...Nije ovo stvar koja se krije i od koje treba da se krije, naprotiv, o svemu će se dogovarati da bi se postigla celina rešenja", kazao je Vulin i naglasio da se ni o jednoj stvari neće i ne može razgovarati parcijalno, te da će se ili postići celovito rešenje ili ga neće biti.
Da na severu nema organizovanih bezbednosnih struktura MUP-a, ali da postoje radnici ministarstva koji su stanovnici severa KiM smatra i bivši državni sekretar za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović.
On u izjavi Tanjugu ističe da ti ljudi žive na severu i da ne bi mogli da budu oterani odatle, jer bi to značilo zvanično iseljavanje ljudi.
"S druge strane mislim da su takvi ljudi pogodni da se njihovo znanje iskoristi kako bi se podigao nivo i kredibilitet KPS koji nema nikakv kredibilitet u srpskom narodu i zbog toga su veoma neefikasni u rešavanju svakodbevnih problema", kazao je Ivanović.
(Tanjug/Ilustracija: guliver/Getty Images/Thinkstock)
