Titova udovica ekskluzivno za "Novosti" priča o provali u njenu kuću, pritiscima, zastrašivanju, izolaciji, imovini... Ukrali su mi vazu Ming, nakit, prepisku... Trideset godina sam provela u samici.
Nisu me opljačkali obični lopovi, već ljudi koji su tačno znali šta traže. Njih su poslali oni koji se boje stvari koje znam i kojima sam bila svedok tokom dugo godina koje sam bila uz Tita, uzbuđeno govori Jovanka Broz o provali u njenu kuću, koja se dogodila pre nekoliko dana.
U ekskluzivnoj ispovesti za "Novosti" kaže da ova provala nije ni prva ni jedina u "privremenom smeštaju" u kojem živi duže od 30 godina, otkako su je s pištoljem pod grlom, kako tvrdi, isterali iz kuće u kojoj je živela s Titom.
"Nije istina da mi iz kuće ništa nije nestalo, kako je objavljeno. Ukrali su mi vazu "Ming", venčani dar od pokojnog kineskog predsednika Mao Cedunga. Još nisam pobrojala šta je sve nestalo, ali zasada sigurno znam da su mi ukradeni nakit, novac, ali i beleške. Ukradena je prepiska s nekim važnim ličnostima, na primer s Cvijetinom Mijatovićem i generalom Dolničarem koji mi tri i po godine pošto sam isterana iz kuće nije vratio odeću."
Dok rezignirano konstatuje da "živi kako mora i kako drugi hoće", tvrdi da je decenijama podvrgnuta zastrašivanju i iscrpljivanju, jer su neke tajne Titovog vremena još "vruće".
"Bezbednosne snage, po nalogu nekih ljudi, nisu dozvolile da bilo koja informacija odavde izađe, decenijama. Pa i u logoru je bilo lakše, jer je i tamo neko dolazio i obilazio, a ja sam 30 godina provela u samici. Kampanja pritisaka sada se ponovo pojačava, jer je u toku ostavinska rasprava."
Na pitanje o kojim ljudima je reč, ne navodi konkretna imena. Ona veruje da iza provale stoje ljudi koji su igrali veoma prljave uloge u poslednjim godinama Titovog života, a neki od njih su i danas živi i moćni.
"Preko mojih leđa su se obračunavali s Titom, optužujući me da pravim zaveru protiv njega s Đokom Jovanićem i ličkim generalima. Uspeli su da nas razdvoje i izoluju. I mene i Tita. Praktično su nas poslali u svojevrsno izgnanstvo.
Onda su Stane Dolanc, general Nikola Ljubičić i ostalo društvo vršljali i radili šta su hteli. E, sad bi neki želeli da se to ne sazna, da se sve zabašuri i sakrije da bi sloga vladala između Srbije i Hrvatske, a i nekih Slovenaca koji su tu kumovali. Mislim da to nije dobro. Ako hoćemo da imamo dobre i prijateljske odnose s Hrvatskom, neke stvari treba raščistiti", kaže Jovanka Broz.
Na pitanje o kakvim je srpsko-hrvatsko-slovenačkim tajnama reč, ona konstatuje: "Onaj kome sam ovo rekla - shvatiće". A, kaže, bila je svedok događaja 1945. godine i onog šta se dešavalo nad srpskim narodom u Hrvatskoj radi "mira u kući".
"Posle 50 godina, ta nagomilana nepravda je riknula kao vulkan, a ljudi su se pitali gde je to bilo zapreteno. Bilo je zapreteno u dušama jadnog naroda koji nije smeo da kaže ništa radi toga mira. Sadašnja situacija s Hrvatskom me podseća na to vreme, kad se traži da radi mira pređemo preko "Oluje" i svega što se dešavalo. Čini mi se da to nije u redu prema budućim generacijama i da stvari treba raščišćavati dok postoje živi svedoci", kaže Jovanka Broz.
Ona navodi da je njen progon počeo od trenutka Titove smrti, kad je prva zvanična komisija i zapečatila neke stvari u njegovom kabinetu.
"Ja sam sama dodala još neke stvari da zapečate, da bih se zaštitila. Posle te komisije došle su i mnoge druge, samozvane komisije koje su upadale i nosile stvari. Kad sam tražila da me ne sele iz kuće dok se ne obavi ostavinska rasprava, stavili su mi pištolj pod grlo i izbacili.
Kad su me proterali u ovu kuću, gde sada živim, došao je Ognjen Grković i rekao da će me ubiti ako ne potpišem da sve što imam poklanjam državi. Rekla sam da to niti mogu, niti hoću da potpišem jer od nečega treba da živim. Od tada sam u izolaciji i pod kriminalnim tretmanom, a dugo bez oružane pratnje nisam mogla da izađem iz kuće", ispoveda se Titova udovica.
Oni koji su me terorisali od Titove smrti čine sve da istina o njihovim zlodelima ne izađe na videlo. Njih plaši to što sam uz Tita bila na izvoru događaja i zapažala mnoge stvari, naročito u godinama pred njegovu smrt. Kad sam videla kuda sve to ide, otvoreno sam govorila da ne valjaju, pa i udarala ponekada na njih", kaže Jovanka Broz.
Ona kaže da je sud nedavno utvrdio da je nad njom izvršeno krivično delo, jer je lišena nasledstva, iako nije bila ni razvedena, ni osuđivana.
"Ja sam bila svesna da sam s Titom živela u državnoj kući, ali sam tražila da ostanem u njoj dok se izvrši ostavinska rasprava i sud ne utvrdi s čime raspolažem. To je bilo moje pravo, jer smo u kući živeli samo Tito i ja, a imovina je stečena u braku bez dece."
Jovanka Broz veruje da je provala u njenoj kući suštinski vezana za ostavinsku raspravu koja se vodi oko Titove imovine.
"Titova deca su imala svoja odvojena domaćinstva, a nas dvoje smo živeli sami. Njima niko ništa nije oteo, a meni su oteli sve, iako su moja prava daleko veća. Titova deca su dobila nasledstvo. Miša je dobio stan, a ima kuću i vinograd, koje je Tito još pre rata kupio u Samoboru. Ima i kuću u kojoj su Tito i njegova majka Herta imali u Zagrebu.
Žarko, drugi Titov sin, u Srbiji je imao državnu kuću, a njegova deca dobila su stanove. Takođe je dobio u Kumrovcu vinograd i kućicu u njemu. A ja nisam dobila ni kvadrat za stanovanje da bi rekla da je moj, iako je Titova i moja imovina stvorena u našem braku. U toj celoj igri mene su terali da se tužim s Titovim sinovima, ali ja to nisam htela jer oni nisu krivi za ovu otimačinu nada mnom."
Poslednja provala se odigrala usred bela dana, tvrdi Jovanka Broz.
"Bila sam u kući i čula da nešto lupa. Mislila sam da su vrata od tavana ili terase i nastavila da premeštam stvari koje mi je upropastila poplava od pokvarene instalacije. U to vreme su razbojnik ili razbojnici ušli na sporedna vrata kuće, u podrumu su obili još petora vrata, a zatim ušli u moju spavaću i radnu sobu i izvršili pljačku. Srećom, nisam ih srela. Mogli su da me ubiju ili bih dobila infarkt", kaže Titova udovica u ekskluzivnoj ispovesti za "Novosti".
(MONDO)
U ekskluzivnoj ispovesti za "Novosti" kaže da ova provala nije ni prva ni jedina u "privremenom smeštaju" u kojem živi duže od 30 godina, otkako su je s pištoljem pod grlom, kako tvrdi, isterali iz kuće u kojoj je živela s Titom.
"Nije istina da mi iz kuće ništa nije nestalo, kako je objavljeno. Ukrali su mi vazu "Ming", venčani dar od pokojnog kineskog predsednika Mao Cedunga. Još nisam pobrojala šta je sve nestalo, ali zasada sigurno znam da su mi ukradeni nakit, novac, ali i beleške. Ukradena je prepiska s nekim važnim ličnostima, na primer s Cvijetinom Mijatovićem i generalom Dolničarem koji mi tri i po godine pošto sam isterana iz kuće nije vratio odeću."
Dok rezignirano konstatuje da "živi kako mora i kako drugi hoće", tvrdi da je decenijama podvrgnuta zastrašivanju i iscrpljivanju, jer su neke tajne Titovog vremena još "vruće".
"Bezbednosne snage, po nalogu nekih ljudi, nisu dozvolile da bilo koja informacija odavde izađe, decenijama. Pa i u logoru je bilo lakše, jer je i tamo neko dolazio i obilazio, a ja sam 30 godina provela u samici. Kampanja pritisaka sada se ponovo pojačava, jer je u toku ostavinska rasprava."
Na pitanje o kojim ljudima je reč, ne navodi konkretna imena. Ona veruje da iza provale stoje ljudi koji su igrali veoma prljave uloge u poslednjim godinama Titovog života, a neki od njih su i danas živi i moćni.
"Preko mojih leđa su se obračunavali s Titom, optužujući me da pravim zaveru protiv njega s Đokom Jovanićem i ličkim generalima. Uspeli su da nas razdvoje i izoluju. I mene i Tita. Praktično su nas poslali u svojevrsno izgnanstvo.
Onda su Stane Dolanc, general Nikola Ljubičić i ostalo društvo vršljali i radili šta su hteli. E, sad bi neki želeli da se to ne sazna, da se sve zabašuri i sakrije da bi sloga vladala između Srbije i Hrvatske, a i nekih Slovenaca koji su tu kumovali. Mislim da to nije dobro. Ako hoćemo da imamo dobre i prijateljske odnose s Hrvatskom, neke stvari treba raščistiti", kaže Jovanka Broz.
Na pitanje o kakvim je srpsko-hrvatsko-slovenačkim tajnama reč, ona konstatuje: "Onaj kome sam ovo rekla - shvatiće". A, kaže, bila je svedok događaja 1945. godine i onog šta se dešavalo nad srpskim narodom u Hrvatskoj radi "mira u kući".
"Posle 50 godina, ta nagomilana nepravda je riknula kao vulkan, a ljudi su se pitali gde je to bilo zapreteno. Bilo je zapreteno u dušama jadnog naroda koji nije smeo da kaže ništa radi toga mira. Sadašnja situacija s Hrvatskom me podseća na to vreme, kad se traži da radi mira pređemo preko "Oluje" i svega što se dešavalo. Čini mi se da to nije u redu prema budućim generacijama i da stvari treba raščišćavati dok postoje živi svedoci", kaže Jovanka Broz.
Ona navodi da je njen progon počeo od trenutka Titove smrti, kad je prva zvanična komisija i zapečatila neke stvari u njegovom kabinetu.
"Ja sam sama dodala još neke stvari da zapečate, da bih se zaštitila. Posle te komisije došle su i mnoge druge, samozvane komisije koje su upadale i nosile stvari. Kad sam tražila da me ne sele iz kuće dok se ne obavi ostavinska rasprava, stavili su mi pištolj pod grlo i izbacili.
Kad su me proterali u ovu kuću, gde sada živim, došao je Ognjen Grković i rekao da će me ubiti ako ne potpišem da sve što imam poklanjam državi. Rekla sam da to niti mogu, niti hoću da potpišem jer od nečega treba da živim. Od tada sam u izolaciji i pod kriminalnim tretmanom, a dugo bez oružane pratnje nisam mogla da izađem iz kuće", ispoveda se Titova udovica.
Oni koji su me terorisali od Titove smrti čine sve da istina o njihovim zlodelima ne izađe na videlo. Njih plaši to što sam uz Tita bila na izvoru događaja i zapažala mnoge stvari, naročito u godinama pred njegovu smrt. Kad sam videla kuda sve to ide, otvoreno sam govorila da ne valjaju, pa i udarala ponekada na njih", kaže Jovanka Broz.
Ona kaže da je sud nedavno utvrdio da je nad njom izvršeno krivično delo, jer je lišena nasledstva, iako nije bila ni razvedena, ni osuđivana.
"Ja sam bila svesna da sam s Titom živela u državnoj kući, ali sam tražila da ostanem u njoj dok se izvrši ostavinska rasprava i sud ne utvrdi s čime raspolažem. To je bilo moje pravo, jer smo u kući živeli samo Tito i ja, a imovina je stečena u braku bez dece."
Jovanka Broz veruje da je provala u njenoj kući suštinski vezana za ostavinsku raspravu koja se vodi oko Titove imovine.
"Titova deca su imala svoja odvojena domaćinstva, a nas dvoje smo živeli sami. Njima niko ništa nije oteo, a meni su oteli sve, iako su moja prava daleko veća. Titova deca su dobila nasledstvo. Miša je dobio stan, a ima kuću i vinograd, koje je Tito još pre rata kupio u Samoboru. Ima i kuću u kojoj su Tito i njegova majka Herta imali u Zagrebu.
Žarko, drugi Titov sin, u Srbiji je imao državnu kuću, a njegova deca dobila su stanove. Takođe je dobio u Kumrovcu vinograd i kućicu u njemu. A ja nisam dobila ni kvadrat za stanovanje da bi rekla da je moj, iako je Titova i moja imovina stvorena u našem braku. U toj celoj igri mene su terali da se tužim s Titovim sinovima, ali ja to nisam htela jer oni nisu krivi za ovu otimačinu nada mnom."
Poslednja provala se odigrala usred bela dana, tvrdi Jovanka Broz.
"Bila sam u kući i čula da nešto lupa. Mislila sam da su vrata od tavana ili terase i nastavila da premeštam stvari koje mi je upropastila poplava od pokvarene instalacije. U to vreme su razbojnik ili razbojnici ušli na sporedna vrata kuće, u podrumu su obili još petora vrata, a zatim ušli u moju spavaću i radnu sobu i izvršili pljačku. Srećom, nisam ih srela. Mogli su da me ubiju ili bih dobila infarkt", kaže Titova udovica u ekskluzivnoj ispovesti za "Novosti".
(MONDO)
