Zamenik tužioca za ratne zločine kaže da u slučaju Štrpci postoje brojni problemi i da je od početka očigledno da je bilo zataškavanja tog zločina. LDP ukazuje da se nije otkrila politička pozadina slučaja.
"Postoje brojni problemi i očigledno zataškavanje tog zločina od samog njegovog izvšenja. Da li Srbija priznaje žrtvama njihova prava - odgovor je svakako da ne u dovoljnoj meri, ali sama istraga koja se vodi u našem tužilaštvu budi nadu da ćemo doći do konačnog rezultata, odnosno do odgovornih izvršioca i onih koji su možda znali, a nisu sprečili takav zločin" rekao je Bruno Vekarić gostujući na RTV B92.
On je dodao i da će se, sa druge strane, na taj način omogućiti pravda za žrtve, kao i da se nada da ćemo još neka lica izvesti pred lice pravde.
Danas se navršava 20 godina od kada su pripadnici paravojne formacije "Osvetnici", predvođeni Milanom Lukićem i Nebojšom Ranisavljevićem, iz voza broj 671 na pruzi Beograd - Bar, u mestu Štrpce, oteli 18 muslimana Bošnjaka i jednog Hrvata koje su potom likvidirali.
Na pitanje da li porodice mogu doći do nekog obeštećenja, pored izvođenja odgovornih pred lice pravde, Vekarić je rekao da postoje jasno propisani način kako mogu do obeštećanja doći.
U tom smislu on je dodao da je interesantna odluka Ustavnog suda koja se odnosi na slučaj ubistva gardista i koja može biti inicijalna kapisla na taj način da svi oni kojima je prekršeno ustavno pravo - pravo na život, da traže pravo na obeštećenje.
Prema optužnici Haškog tribunala, pripadnici paravojne formacije "Osvetnici" su otete putnike odvezli u selo Prelovo kod Višegrada, gde su im oduzeli novac i vredne stvari, a zatim tukli, a potom odvezli u pravcu Višegrada gde su likvidirani nedaleko od obale Drine.
Zbog učesća u ovom zločinu, Viši sud u Bijelom Polju je 9. septembra 2002. godine osudio Nebojšu Ranisavljevića na 15 godina zatvora, a Vrhovni sud Crne Gore je dve godine kasnije potvrdio tu presudu.
Haški tribunal osudio je Milana Lukića na doživotnu kaznu zatvora za zločine nad višegradskim Muslimanima tokom 1992. i 1993. godine, ali ne i za zločin u Štrpcima.
Do sada su pronađena tela tri oteta Bošnjaka.
U Prijepolju je danas, komemorativnim skupom, obeleženo 20 godina od otmice i likvidacije 19 civila, koje su pripadnici paravojnih jedinica pod komandom Milana Lukića izveli iz voza Beograd-Bar u stanici Štrpci i streljali.
Obeležavanje godišnjice otmice i likvidacije 18 Bošnjaka i jednog Hrvata počelo je prijemom porodica devetoro otetih iz opštine Prijepolje kojima je dodeljena jednokratna novčana pomoć.
Prijemu su, pored lokalnih funkcionera, prisustvovali predsednik Odbora Skupštine Srbije za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović i narodni poslanik Kenan Hajdarević.
Predsednik Skupštine opštine Prijepolje Vukosav Tomašević je rekao građanima kod spomen-kompleksa, da je svaka krivica individualna i da srpski narod u celini, kao ni Srbi iz Prijepolja, ne snose nikakvu
odgovornost za zločin u selu Sstrpce.
"Dosta je manipulacija ovim našim sugrađanima zarad dnevnopolitičkih, nacionalističkih, velikodržavnih ili bilo kojih drugih ciljeva i interesa. Osim ovih devet žrtava, Prijepolje niti bilo koji njegov građanin nema nikakvu drugu vezu niti ulogu sa događajem u Sstrpcima, mestu koje je i tada a i danas na teritoriji
druge suverene države", kazao je Tomašević.
Po rečima predsednika Opštine Prijepolje Emira Hašimbegovića, država Srbija plaća pravne zastupnike haškim optuženicima, optuženima za najteže ratne zločine, dok na drugoj strani nije učinila gotovo ništa da se porodicama čiji su hranitelji oteti u stanici Sstrpci, obezbede trajnija egzistencija kroz priznavanje
statusa civilnih zrtva rata i zaposlenje za njihovu decu.
"Ako Srbija želi da se razračuna sa mračnim periodom 1990-ih godina, mora se suočiti sa istinom i pre svega s presudama nadležnih sudova. Država je dužna i da porodicama žrtava zločina u Sstrpcima
obezbedi odštetu jer je to praksa prihvaćena i u drugim zemljama koje su shvatile šta znači suočavanje sa zločinom i prihvatanje odgovornosti", rekao je Hasimbegović.
U organizaciji Bošnjačke kulturne zajednice i Mešihata Islamske zajednice u Srbiji, na komemoraciji u lokalnom Domu kulture govorili su i Samir Tandir, predsednik BNV koga ne priznaju nadležna
ministarstva Vlade Srbije, glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić i reis-ul-ulema Bosne i Hercegovine Husein Kavazović.
Zukorlić je ukazao da se prošlost ne sme zaboraviti, ali i da Bošnjaci ne smeju biti "taoci prošlosti".
"Tragična prošlost nam je amanet da damo sve od sebe kako se slike i prilike iz nje ne bi mogle ponoviti. Istina je, ipak, uvek na sredini jer je pravi put uvek na sredini, opstanak je uvek na sredini a i ravnoteža je uvek tamo gde je srednji put", rekao je Zukorlić.
Reis-ul-ulema Bosne i Hercegovine, Husein Kavazović rekao je da od Islamske zajednice u Srbiji očekuje da kao jedinstvena zajednica, otvori konstruktivan dijalog među muslimanima, o problemima koji su
joj nametnuti.
"Bosna je nacionalna i verska matica sandžačkih Bosnjaka, odnosno muslimana. Od muftije Zukorlića i drugih koji se brinu o Zajednici očekujemo da pokažu mudrost, odgovornost, strpljenje i bratsku brigu
za potrebe svih muslimana uključujući i one koji su se ogrešili o Zajednicu", kazao je Kavazović.
Povodom godišnjice tragedije u Štrpcima oglasila se i Liberalno demokratska partija. U LDP ukazuju da nikada nije utvrđena politička pozadina i organizacija tog zločina, a da su porodice žrtava i dalje bez pravde.
Ta stranka je u saopštenju istakla da je zločin u Štrpcima ostao jedan od ključnih zločina u ratu na području bivše Jugoslavije i događaj koji nikada nije do kraja razrešen.
"Sudske odluke u ovom slučaju su bile samo delimične, a nikada nije utvrđena politička pozadina i organizacija ovog zločina. Porodice žrtava su i dalje bez pravde, a sadašnja politika uporno i bezobzirno kalkuliše s ovim zločinom, šaljući dvosmislene poruke i ohrabrujući političke naslednike i obožavaoce one politike koja je ovaj stravični zločin osmislila ili dopustila", navela je LDP.
Ta stranka smatra da je "posebna uvreda za normalnu Srbiju, sve njene građane i posebno najbliže stradalih to što se u vreme godišnjice zločina savetnik predsednika države Oliver Antić u Hagu sastaje s optuženima i osuđenima za najteže zločine, a država povećava iznos pomoći čak i za one koji su u međuvremenu u Hagu osuđeni za teške zločine".
"Istovremeno, žrtve rata, srpske, bošnjačke i sve druge su i dalje marginalizovane i tretirane kao neprijatna uspomena na vreme koje su u pakao pretvorili neodgovorni političari koji su u međuvremenu verbalno promenili politiku", piše u saopštenju liberala.
(MONDO, foto: Medija centar Beograd)
On je dodao i da će se, sa druge strane, na taj način omogućiti pravda za žrtve, kao i da se nada da ćemo još neka lica izvesti pred lice pravde.
Danas se navršava 20 godina od kada su pripadnici paravojne formacije "Osvetnici", predvođeni Milanom Lukićem i Nebojšom Ranisavljevićem, iz voza broj 671 na pruzi Beograd - Bar, u mestu Štrpce, oteli 18 muslimana Bošnjaka i jednog Hrvata koje su potom likvidirali.
Na pitanje da li porodice mogu doći do nekog obeštećenja, pored izvođenja odgovornih pred lice pravde, Vekarić je rekao da postoje jasno propisani način kako mogu do obeštećanja doći.
U tom smislu on je dodao da je interesantna odluka Ustavnog suda koja se odnosi na slučaj ubistva gardista i koja može biti inicijalna kapisla na taj način da svi oni kojima je prekršeno ustavno pravo - pravo na život, da traže pravo na obeštećenje.
Prema optužnici Haškog tribunala, pripadnici paravojne formacije "Osvetnici" su otete putnike odvezli u selo Prelovo kod Višegrada, gde su im oduzeli novac i vredne stvari, a zatim tukli, a potom odvezli u pravcu Višegrada gde su likvidirani nedaleko od obale Drine.
Zbog učesća u ovom zločinu, Viši sud u Bijelom Polju je 9. septembra 2002. godine osudio Nebojšu Ranisavljevića na 15 godina zatvora, a Vrhovni sud Crne Gore je dve godine kasnije potvrdio tu presudu.
Haški tribunal osudio je Milana Lukića na doživotnu kaznu zatvora za zločine nad višegradskim Muslimanima tokom 1992. i 1993. godine, ali ne i za zločin u Štrpcima.
Do sada su pronađena tela tri oteta Bošnjaka.
U Prijepolju je danas, komemorativnim skupom, obeleženo 20 godina od otmice i likvidacije 19 civila, koje su pripadnici paravojnih jedinica pod komandom Milana Lukića izveli iz voza Beograd-Bar u stanici Štrpci i streljali.
Obeležavanje godišnjice otmice i likvidacije 18 Bošnjaka i jednog Hrvata počelo je prijemom porodica devetoro otetih iz opštine Prijepolje kojima je dodeljena jednokratna novčana pomoć.
Prijemu su, pored lokalnih funkcionera, prisustvovali predsednik Odbora Skupštine Srbije za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović i narodni poslanik Kenan Hajdarević.
Predsednik Skupštine opštine Prijepolje Vukosav Tomašević je rekao građanima kod spomen-kompleksa, da je svaka krivica individualna i da srpski narod u celini, kao ni Srbi iz Prijepolja, ne snose nikakvu
odgovornost za zločin u selu Sstrpce.
"Dosta je manipulacija ovim našim sugrađanima zarad dnevnopolitičkih, nacionalističkih, velikodržavnih ili bilo kojih drugih ciljeva i interesa. Osim ovih devet žrtava, Prijepolje niti bilo koji njegov građanin nema nikakvu drugu vezu niti ulogu sa događajem u Sstrpcima, mestu koje je i tada a i danas na teritoriji
druge suverene države", kazao je Tomašević.
Po rečima predsednika Opštine Prijepolje Emira Hašimbegovića, država Srbija plaća pravne zastupnike haškim optuženicima, optuženima za najteže ratne zločine, dok na drugoj strani nije učinila gotovo ništa da se porodicama čiji su hranitelji oteti u stanici Sstrpci, obezbede trajnija egzistencija kroz priznavanje
statusa civilnih zrtva rata i zaposlenje za njihovu decu.
"Ako Srbija želi da se razračuna sa mračnim periodom 1990-ih godina, mora se suočiti sa istinom i pre svega s presudama nadležnih sudova. Država je dužna i da porodicama žrtava zločina u Sstrpcima
obezbedi odštetu jer je to praksa prihvaćena i u drugim zemljama koje su shvatile šta znači suočavanje sa zločinom i prihvatanje odgovornosti", rekao je Hasimbegović.
U organizaciji Bošnjačke kulturne zajednice i Mešihata Islamske zajednice u Srbiji, na komemoraciji u lokalnom Domu kulture govorili su i Samir Tandir, predsednik BNV koga ne priznaju nadležna
ministarstva Vlade Srbije, glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić i reis-ul-ulema Bosne i Hercegovine Husein Kavazović.
Zukorlić je ukazao da se prošlost ne sme zaboraviti, ali i da Bošnjaci ne smeju biti "taoci prošlosti".
"Tragična prošlost nam je amanet da damo sve od sebe kako se slike i prilike iz nje ne bi mogle ponoviti. Istina je, ipak, uvek na sredini jer je pravi put uvek na sredini, opstanak je uvek na sredini a i ravnoteža je uvek tamo gde je srednji put", rekao je Zukorlić.
Reis-ul-ulema Bosne i Hercegovine, Husein Kavazović rekao je da od Islamske zajednice u Srbiji očekuje da kao jedinstvena zajednica, otvori konstruktivan dijalog među muslimanima, o problemima koji su
joj nametnuti.
"Bosna je nacionalna i verska matica sandžačkih Bosnjaka, odnosno muslimana. Od muftije Zukorlića i drugih koji se brinu o Zajednici očekujemo da pokažu mudrost, odgovornost, strpljenje i bratsku brigu
za potrebe svih muslimana uključujući i one koji su se ogrešili o Zajednicu", kazao je Kavazović.
Povodom godišnjice tragedije u Štrpcima oglasila se i Liberalno demokratska partija. U LDP ukazuju da nikada nije utvrđena politička pozadina i organizacija tog zločina, a da su porodice žrtava i dalje bez pravde.
Ta stranka je u saopštenju istakla da je zločin u Štrpcima ostao jedan od ključnih zločina u ratu na području bivše Jugoslavije i događaj koji nikada nije do kraja razrešen.
"Sudske odluke u ovom slučaju su bile samo delimične, a nikada nije utvrđena politička pozadina i organizacija ovog zločina. Porodice žrtava su i dalje bez pravde, a sadašnja politika uporno i bezobzirno kalkuliše s ovim zločinom, šaljući dvosmislene poruke i ohrabrujući političke naslednike i obožavaoce one politike koja je ovaj stravični zločin osmislila ili dopustila", navela je LDP.
Ta stranka smatra da je "posebna uvreda za normalnu Srbiju, sve njene građane i posebno najbliže stradalih to što se u vreme godišnjice zločina savetnik predsednika države Oliver Antić u Hagu sastaje s optuženima i osuđenima za najteže zločine, a država povećava iznos pomoći čak i za one koji su u međuvremenu u Hagu osuđeni za teške zločine".
"Istovremeno, žrtve rata, srpske, bošnjačke i sve druge su i dalje marginalizovane i tretirane kao neprijatna uspomena na vreme koje su u pakao pretvorili neodgovorni političari koji su u međuvremenu verbalno promenili politiku", piše u saopštenju liberala.
(MONDO, foto: Medija centar Beograd)
