Bivši predsednik Crne Gore Momir Bulatović pred Haškim tribunalom izjavio da je lično čuo garancije zaštite od sudskog gonjenja američkog izaslanika Karadžiću.
Bivši crnogorski predsednik Momir Bulatović potvrdio je u procesu protiv bivšeg predsednika Srpske Radovana Karadžića pred Haškim tribunalom da je tokom pregovora o povlačenju Karadžića posle Dejtonskog sporazuma "lično čuo" reči američkog izaslanika Ričarda Holbruka "da ima garancije predsednika SAD da Karadžić neće biti krivično gonjen za ratne zločine pred sudom u Hagu", ako podnese ostavku.
Svedočeći danas u odbranu Karadžića pred Tribunalom, bivši predsednik Crne Gore izjavio je da Karadžićev cilj nije bilo fizičko razdvajanje naroda u BiH, nego političko odvajanje Srba, kako ih "ne bi preglasavali" Muslimani i Hrvati.
Bulatović je izjavio i da mu Karadžić u brojnim razgovorima nije rekao ništa što bi značilo da želi progon Muslimana i Hrvata. Svedok je naznačio i da nije bio svestan da postoji zajednički zločinački poduhvat srpskih lidera za proterivanje muslimanskog i hrvatskog stanovništva u BiH, kako se navodi u optužnici.
Karadžić, koji je bio predsednik Republike Srpske, optužen je za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce pripadnika Unprofora, 1992-95.
Prihvatajući da je proterivanja, ipak, bilo, Bulatović je ocenio da to "nije bio rezultat bilo kakve politike Karadzića", nego "kolektivnog mentaliteta stanovništva koje je reagovalo instinktivno" zbog stradanja koje je preživelo u Drugom svetskom ratu.
Prema svedoku, Karadžiću je bilo "nemoguće" da "kontroliše stanovništvo" i spreči zlodela.
O granatiranju Sarajeva, Bulatović je rekao da je Karadžić bio svestan da bosanski Srbi trpe političku štetu zbog tih napada. Karadžić je Bulatoviću preneo da je pitao komandanta VRS Ratka Mladića da li granatiranje može biti zaustavljeno. Odgovor je glasio da je granatiranje neophodno da bi se sprečilo da muslimanske snage iz grada "pregaze" srpske položaje.
Karadžić je Bulatoviću, po njegovim rečima, kazao i da je više puta zabranio granatiranje civilnih područja u Sarajevu, odnosno, da je učinio sve da spreči preterane i neselektivne napade.
O prvoj eksploziji na sarajevskoj pijaci Markale, 5. februara 1994, Bulatović je izjavio da je, dva dana kasnije, tadašnji načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilo Perišić preneo Vrhovnom savetu odbrane SRJ da oficiri VRS tvrde da "nisu oni sigurno" ispalili granatu i da "naši vojni eksperti kažu da je to nemoguće, kao i u Ulici Vase Miskina".
Bulatović je posvedočio i da je Karadžić u avgustu 1992. "izgledao iznenađen" posle medijskih izveštaja o logorima za nesrpsko stanovništvo u RS. Garantovao je, po rečima svedoka, da će se sa izbeglicama postupati u skladu sa Ženevskim konvencijama.
Svedok je tvrdio i da je Karadžić "hteo da se otarasi" srskih paravojnih formacija, ali da "nije mogao".
Bulatović je izjavio i da je "apsolutno siguran" da Karadžić nikada nije mogao biti zagovornik pogubljenja zarobljenika, bilo u Srebrenici, bilo na drugim mestima.
Danas započeto unakrsno ispitivanje Bulatovića, tužioci će nastaviti sutra.
(Beta, foto: Medija centar Beograd)
Svedočeći danas u odbranu Karadžića pred Tribunalom, bivši predsednik Crne Gore izjavio je da Karadžićev cilj nije bilo fizičko razdvajanje naroda u BiH, nego političko odvajanje Srba, kako ih "ne bi preglasavali" Muslimani i Hrvati.
Bulatović je izjavio i da mu Karadžić u brojnim razgovorima nije rekao ništa što bi značilo da želi progon Muslimana i Hrvata. Svedok je naznačio i da nije bio svestan da postoji zajednički zločinački poduhvat srpskih lidera za proterivanje muslimanskog i hrvatskog stanovništva u BiH, kako se navodi u optužnici.
Karadžić, koji je bio predsednik Republike Srpske, optužen je za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce pripadnika Unprofora, 1992-95.
Prihvatajući da je proterivanja, ipak, bilo, Bulatović je ocenio da to "nije bio rezultat bilo kakve politike Karadzića", nego "kolektivnog mentaliteta stanovništva koje je reagovalo instinktivno" zbog stradanja koje je preživelo u Drugom svetskom ratu.
Prema svedoku, Karadžiću je bilo "nemoguće" da "kontroliše stanovništvo" i spreči zlodela.
O granatiranju Sarajeva, Bulatović je rekao da je Karadžić bio svestan da bosanski Srbi trpe političku štetu zbog tih napada. Karadžić je Bulatoviću preneo da je pitao komandanta VRS Ratka Mladića da li granatiranje može biti zaustavljeno. Odgovor je glasio da je granatiranje neophodno da bi se sprečilo da muslimanske snage iz grada "pregaze" srpske položaje.
Karadžić je Bulatoviću, po njegovim rečima, kazao i da je više puta zabranio granatiranje civilnih područja u Sarajevu, odnosno, da je učinio sve da spreči preterane i neselektivne napade.
O prvoj eksploziji na sarajevskoj pijaci Markale, 5. februara 1994, Bulatović je izjavio da je, dva dana kasnije, tadašnji načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilo Perišić preneo Vrhovnom savetu odbrane SRJ da oficiri VRS tvrde da "nisu oni sigurno" ispalili granatu i da "naši vojni eksperti kažu da je to nemoguće, kao i u Ulici Vase Miskina".
Bulatović je posvedočio i da je Karadžić u avgustu 1992. "izgledao iznenađen" posle medijskih izveštaja o logorima za nesrpsko stanovništvo u RS. Garantovao je, po rečima svedoka, da će se sa izbeglicama postupati u skladu sa Ženevskim konvencijama.
Svedok je tvrdio i da je Karadžić "hteo da se otarasi" srskih paravojnih formacija, ali da "nije mogao".
Bulatović je izjavio i da je "apsolutno siguran" da Karadžić nikada nije mogao biti zagovornik pogubljenja zarobljenika, bilo u Srebrenici, bilo na drugim mestima.
Danas započeto unakrsno ispitivanje Bulatovića, tužioci će nastaviti sutra.
(Beta, foto: Medija centar Beograd)
