Mleko u Srbiji bezbedno, a za loše stanje na tržištu krivi i mediji koji su senzacionalistički pratili aferu sa aflatoksinom.
Mleko u Srbiji je zdravo i bezbedno za upotrebu, i nije bilo potrebno podizati toliku prašinu oko prisustva aflatoksina, složili su se danas učesnici okruglog stola o štetama uzrokovanim ovom aferom, koji je održan u Privrednoj komori Srbije (PKS).
Najveću štetu od čitave afere pretrpeće domaći proizvođači stočne hrane, mleka i mlečnih proizvoda, upozorili su oni, optužujući i medije da su površnim i senzacionalističkim pristupom doprineli pogoršavanju cele situacije.
Eksperti su ukazali da najveći problem leži u tome što pravilnici o hrani za životinje i o mleku i mlečnim proizvodima nisu usaglašeni, ne postoji ni referentna nacionalna laboratorija u Srbiji, a ni kvalitet hrane za životinje nije zakonski regulisan.
Sekretar Udruženja za poljoprivredu PKS, Željko Brozović, rekao je da prema prvim procenama mesečna šteta zbog situacije sa aflatoksinom iznosi 50 miliona evra.
Generalni direktor Imleka, Slobodan Petrović, ocenio je da je izmena pravilnika o dozvoljenoj količini aflatoksina u mleku ispravna, i jedino moguće rešenje u ovom trenutku zboge neuslagašenosti pravilnika u toj oblasti.
"Nije jedini put, i nije da samo Srbija vraća neke svoje propise na prethodne granice", rekao je Petrović, dodajući da je to uobičajeno u Evropi i svetu.
On je istakao da pravilnik nije promenjen zbog Imleka, već zbog neusaglašenosti dva propisa, zbog čega su proizvođači bili dovedeni u nemoguću situaciju, jer nisu mogli da ispoštuju različite propise u isto vreme.
Čelnik Imleka tvrdi da ovakva odluka neće uticati na izvoz mleka i mlečnih proizvoda iz Srbije, jer će se proizvođači, kao i do sada, truditi da nivo aflatoksina bude i ispod 0,05 mikrograma po kilogramu.
Petrović je rekao da je rano za procene štete, ali i da prve grube procene pokazuju da će Imlek i Subotička mlekara imati gubitak od 10 miliona evra.
On je istakao da je prošlog vikenda zabeležen pad prodaje Imlekovih proizvoda od 50 odsto, i naveo da ta kompanija ni u jednom trenutku nije prekinula otkup mleka od farmera.
Petrović je podsetio da je EU propis o dozvoljenom sadržaju aflatoksina od 0,05 mikrograma po kilogramu donela tek 2006. godine, i to da bi se zaštitila od uvoza iz Argentine, Brazila i Novog Zelanda, i zapitao se da li to znači da se Evropa pre tog propisa trovala.
On je rekao da je odluka o usaglašavanju naših propisa sa evropskim doneta prerano, i da će vladina odluka o vraćanju na stari nivo aflatoksina značiti ispravljanje te greške, jer se pravilnik ne može promeniti u jednom danu, već se mora dati određeni proces prilagođavanja.
"Nijedan toksikolog nije potvrdio da ima bilo kakvih problema sa ovim granicama, ne vidim razloga da se ovakvo uzbuđenje diže", ponovio je Petrović.
On je istakao da mleko sa sadržajem aflatoksina od 0,5 mikrograma nije štetno, kao što nije ni u Kanadi, Meksiku, Kini, Australiji, Rusiji, celoj Južnoj Americi.
Petrović je podvukao da se problem sa aflatoksinom nije pojavljivao godinama unazad i da je pitanje kada će se ponovo javiti.
Direktor sirovinskog sektora Mlekare Subotica, Goran Stoparić, rekao je da je problem sa aflatoksinom sezonskog karaktera i da je takvo mleko "limunada" u odnosu na ostale toksine koji mogu postojati u toj namirnici.
Predsednik Grupacije proizvođača hrane za životinje PKS, Dragoslav Milisavljević, zapitao je "zašto se uvek bavimo posledicama, a ne uzrocima", dodajući da je trebalo preduzeti korake odmah po pojavi aflatoksina u kukuruzu.
Prema njegovim rečima, bilo je neophodno smanjiti izvoz, kako bi "mogli da se poigramo većom količinom kukuruza", i mešanjem zdravog i zaraženog kukuruza rešimo problem.
Proizvođači stočne hrane već godinama unazad ukazuju na potrebu zakonskog regulisanja kvaliteta stočne hrane, naglasio je Milisavljević.
On je napomenuo da je problem i to što farmeri svega 1,3 odsto stočne hrane nabavljaju od domaćih proizvođača hrane za životinje, pa se i tu pojavljuje problem kontrole ispravnosti robe.
Predsednik Grupacije laboratorija PKS, Snježana Pupavac, ukazala je da se sa problemima zbog afere sa mlekom suočavaju i laboratorije, jer se postavlja pitanje njihove kompetentnosti i pouzdanosti.
"Mi imamo jak sistem koji je lako proverljiv i stojimo iza svog rada", naglasila je Pupavac, dodajući da oni rade u skladu sa zakonskom regulativom i u interesu klijenata, i moraju biti ustanove od integriteta.
Štetu trpe i trgovci, jer kako je ukazala sekretar Udruženja za trgovinu PKS, Gordana Hašimbegović, učešće mleka i mlečnih prerađevina u strukturi prodaje u trgovinskim lancima iznosi oko 20 odsto.
Pad prometa odraziće se i na ekonomiju države, jer trgovine u ukupnom prihodu Srbije učestvuju sa 36 odsto, upozorila je Hašimbegović.
Na skupu se moglo čuti i da su u čitavu priču "prste umešali" određeni lobiji radi preuzimanja tržišta, kao i da ova trenutna dešavanja mogu ugroziti položaj Srbije u CEFTA regionu, jer postoji mogućnost da proizvođači iz ostalih zemalja zauzmu srpsku tržišnu poziciju, kada je reč, na primer, o izvozu stočne hrane.
(Tanjug Foto Ilustracija Guliver Getty Thinkstock)
Najveću štetu od čitave afere pretrpeće domaći proizvođači stočne hrane, mleka i mlečnih proizvoda, upozorili su oni, optužujući i medije da su površnim i senzacionalističkim pristupom doprineli pogoršavanju cele situacije.
Eksperti su ukazali da najveći problem leži u tome što pravilnici o hrani za životinje i o mleku i mlečnim proizvodima nisu usaglašeni, ne postoji ni referentna nacionalna laboratorija u Srbiji, a ni kvalitet hrane za životinje nije zakonski regulisan.
Sekretar Udruženja za poljoprivredu PKS, Željko Brozović, rekao je da prema prvim procenama mesečna šteta zbog situacije sa aflatoksinom iznosi 50 miliona evra.
Generalni direktor Imleka, Slobodan Petrović, ocenio je da je izmena pravilnika o dozvoljenoj količini aflatoksina u mleku ispravna, i jedino moguće rešenje u ovom trenutku zboge neuslagašenosti pravilnika u toj oblasti.
"Nije jedini put, i nije da samo Srbija vraća neke svoje propise na prethodne granice", rekao je Petrović, dodajući da je to uobičajeno u Evropi i svetu.
On je istakao da pravilnik nije promenjen zbog Imleka, već zbog neusaglašenosti dva propisa, zbog čega su proizvođači bili dovedeni u nemoguću situaciju, jer nisu mogli da ispoštuju različite propise u isto vreme.
Čelnik Imleka tvrdi da ovakva odluka neće uticati na izvoz mleka i mlečnih proizvoda iz Srbije, jer će se proizvođači, kao i do sada, truditi da nivo aflatoksina bude i ispod 0,05 mikrograma po kilogramu.
Petrović je rekao da je rano za procene štete, ali i da prve grube procene pokazuju da će Imlek i Subotička mlekara imati gubitak od 10 miliona evra.
On je istakao da je prošlog vikenda zabeležen pad prodaje Imlekovih proizvoda od 50 odsto, i naveo da ta kompanija ni u jednom trenutku nije prekinula otkup mleka od farmera.
Petrović je podsetio da je EU propis o dozvoljenom sadržaju aflatoksina od 0,05 mikrograma po kilogramu donela tek 2006. godine, i to da bi se zaštitila od uvoza iz Argentine, Brazila i Novog Zelanda, i zapitao se da li to znači da se Evropa pre tog propisa trovala.
On je rekao da je odluka o usaglašavanju naših propisa sa evropskim doneta prerano, i da će vladina odluka o vraćanju na stari nivo aflatoksina značiti ispravljanje te greške, jer se pravilnik ne može promeniti u jednom danu, već se mora dati određeni proces prilagođavanja.
"Nijedan toksikolog nije potvrdio da ima bilo kakvih problema sa ovim granicama, ne vidim razloga da se ovakvo uzbuđenje diže", ponovio je Petrović.
On je istakao da mleko sa sadržajem aflatoksina od 0,5 mikrograma nije štetno, kao što nije ni u Kanadi, Meksiku, Kini, Australiji, Rusiji, celoj Južnoj Americi.
Petrović je podvukao da se problem sa aflatoksinom nije pojavljivao godinama unazad i da je pitanje kada će se ponovo javiti.
Direktor sirovinskog sektora Mlekare Subotica, Goran Stoparić, rekao je da je problem sa aflatoksinom sezonskog karaktera i da je takvo mleko "limunada" u odnosu na ostale toksine koji mogu postojati u toj namirnici.
Predsednik Grupacije proizvođača hrane za životinje PKS, Dragoslav Milisavljević, zapitao je "zašto se uvek bavimo posledicama, a ne uzrocima", dodajući da je trebalo preduzeti korake odmah po pojavi aflatoksina u kukuruzu.
Prema njegovim rečima, bilo je neophodno smanjiti izvoz, kako bi "mogli da se poigramo većom količinom kukuruza", i mešanjem zdravog i zaraženog kukuruza rešimo problem.
Proizvođači stočne hrane već godinama unazad ukazuju na potrebu zakonskog regulisanja kvaliteta stočne hrane, naglasio je Milisavljević.
On je napomenuo da je problem i to što farmeri svega 1,3 odsto stočne hrane nabavljaju od domaćih proizvođača hrane za životinje, pa se i tu pojavljuje problem kontrole ispravnosti robe.
Predsednik Grupacije laboratorija PKS, Snježana Pupavac, ukazala je da se sa problemima zbog afere sa mlekom suočavaju i laboratorije, jer se postavlja pitanje njihove kompetentnosti i pouzdanosti.
"Mi imamo jak sistem koji je lako proverljiv i stojimo iza svog rada", naglasila je Pupavac, dodajući da oni rade u skladu sa zakonskom regulativom i u interesu klijenata, i moraju biti ustanove od integriteta.
Štetu trpe i trgovci, jer kako je ukazala sekretar Udruženja za trgovinu PKS, Gordana Hašimbegović, učešće mleka i mlečnih prerađevina u strukturi prodaje u trgovinskim lancima iznosi oko 20 odsto.
Pad prometa odraziće se i na ekonomiju države, jer trgovine u ukupnom prihodu Srbije učestvuju sa 36 odsto, upozorila je Hašimbegović.
Na skupu se moglo čuti i da su u čitavu priču "prste umešali" određeni lobiji radi preuzimanja tržišta, kao i da ova trenutna dešavanja mogu ugroziti položaj Srbije u CEFTA regionu, jer postoji mogućnost da proizvođači iz ostalih zemalja zauzmu srpsku tržišnu poziciju, kada je reč, na primer, o izvozu stočne hrane.
(Tanjug Foto Ilustracija Guliver Getty Thinkstock)
