Neće nas izbaciti iz CERN-a jer nismo platili članarinu, ali je pitanje da li će naši naučnici moći tamo da ostanu.
Generalni direktor Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) Rolf Hojer izjavio je Tanjugu da su izveštaji o eventualnom izbacivanju Srbije iz članstva u toj organizaciji zbog neplaćanja članarine medijske špekulacije i da je pitanje neizmirenog duga rešeno.
"To su samo medijske špekulacije", rekao je Hojer, komentarišući izveštaje pojedinih medija, po kojima članstvo Srbije "visi o koncu" zbog neplaćene članarine.
"Uprava CERN-a je uvek u kontaktu s vlastima naših članica, posebno kada je reč o pitanjima vezanim za budžet. Nedavno smo obavešteni da je pitanje preostale neplaćene članarine Srbije rešeno", precizirao je direktor CERN-a u pisanom odgovoru Tanjugu.
Hojer je istakao da je redovno izmirivanje finansijskih obaveza važno ne samo radi podrške radu naučnika, već i za razvoj tehnologija potrebnih za istraživanje i celokupno društvo.
Po rečima vođe jednog od timova u CERN-u, dr Petra Adžića, nijedna država nije izbačena iz CERN-a zbog neplaćanja članarine i problem nije u tome, već u neplaćanju obaveznih delova za učešće srpskih istraživača u najvećim projektima u toj organizaciji.
"Tu preti opasnost da se naše aktivnosti ugase, na šta sam upozoravao godinama, ali se nije reagovalo", rekao je ranije Tanjugu dr Adžić, koji je i profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu i predsednik Komisije za saradnju sa CERN-om: "Pokušaćemo da to nekako premostimo u saradnji s Ministarstvom, ali ukoliko se brzo ne reaguje, posledice mogu biti katastrofalne."
Kako su tvrdili pojedini mediji, Srbija - koja je u januaru 2012. postala pridruženi član CERN-a - do danas nije platila članarinu koja za godinu dana iznosi milion švajcarskih franaka.
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Žarko Obradović reagovao je na te napise ističući da neće biti dovedeno u pitanje učesće Srbije u CERN-u. On je pre dva dana potvrdio da Srbija nije platila članarinu za prošlu godinu, ali i najavio da će novac biti obezbeđen.
U CERN-u radi 25 srpskih naučnika, a dr Adžić upozorava da je ključni problem finansiranje troškova rada srpskih istraživača u toj uglednoj organizaciji.
Srpski timovi u Ženevi "rade na jednom od najvećih naučnotehnoloških projekata koji su ikada zamišljeni do sada, u prstenu koji se nalazi 100 metara pod zemljom, obima 27 kilometara, u kome se radi na četiri eksperimenta", rekao je dr Adžić, koji vodi projekat "CMS", jedan od najznačajnijih među eksperimentima.
Prema njegovim rečima, srpski timovi učestvuju u radu na dva, najznačajnija od četiri eksperimenta, a to su "Atlas" i "CMS".
Na projektu "CMS", naveo je, radi se još od 1997. godine, a na njemu rade istraživači sa Fizičkog fakulteta i Instituta za nuklearne nauke "Vinča", dok na eksperimentu "Atlas" radi grupa sa Instituta za fiziku od 2001-2002. godine, kao i grupa sa Instituta "Vinča", a ukupno ih ima manje od 30.
"Veliki broj naših mladih ljudi je plaćen od stranih laboratorija i od drugih istraživačkih timova zato što mi nemamo novca da ih platimo, a oni će se vratiti ovde, jer ostaju vezani za naše institucije u kojima su zaposleni, doneće neke nove tehnologije i obogatiti našu sredinu, što je i osnovni cilj rada u CERN-u", istakao je dr Adžić.
Dr Adžić je naglasio da je Srbija prva među bivšim jugoslovenskim republikama koja je ponovo ušla u CERN, dok na članstvo sada čekaju Slovenija, Hrvatska, Turska i Rusija.
Obrazlažući značaj ulaska Srbije u CERN, on je naveo da, prema ugovoru o članstvu u toj organizaciji, srpski građani svih profila, ne samo inženjeri i naučnici, imaju pravo da konkurišu za posao u toj prestižnoj instituciji, bilo na pet godina, bilo trajno, isto kao što to mogu i građani zemalja članica Evropske unije: "Dakle, ulazak u CERN je, u stvari, ulazak u EU po naučnoj osnovi."
(Tanjug)
"To su samo medijske špekulacije", rekao je Hojer, komentarišući izveštaje pojedinih medija, po kojima članstvo Srbije "visi o koncu" zbog neplaćene članarine.
"Uprava CERN-a je uvek u kontaktu s vlastima naših članica, posebno kada je reč o pitanjima vezanim za budžet. Nedavno smo obavešteni da je pitanje preostale neplaćene članarine Srbije rešeno", precizirao je direktor CERN-a u pisanom odgovoru Tanjugu.
Hojer je istakao da je redovno izmirivanje finansijskih obaveza važno ne samo radi podrške radu naučnika, već i za razvoj tehnologija potrebnih za istraživanje i celokupno društvo.
Po rečima vođe jednog od timova u CERN-u, dr Petra Adžića, nijedna država nije izbačena iz CERN-a zbog neplaćanja članarine i problem nije u tome, već u neplaćanju obaveznih delova za učešće srpskih istraživača u najvećim projektima u toj organizaciji.
"Tu preti opasnost da se naše aktivnosti ugase, na šta sam upozoravao godinama, ali se nije reagovalo", rekao je ranije Tanjugu dr Adžić, koji je i profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu i predsednik Komisije za saradnju sa CERN-om: "Pokušaćemo da to nekako premostimo u saradnji s Ministarstvom, ali ukoliko se brzo ne reaguje, posledice mogu biti katastrofalne."
Kako su tvrdili pojedini mediji, Srbija - koja je u januaru 2012. postala pridruženi član CERN-a - do danas nije platila članarinu koja za godinu dana iznosi milion švajcarskih franaka.
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Žarko Obradović reagovao je na te napise ističući da neće biti dovedeno u pitanje učesće Srbije u CERN-u. On je pre dva dana potvrdio da Srbija nije platila članarinu za prošlu godinu, ali i najavio da će novac biti obezbeđen.
U CERN-u radi 25 srpskih naučnika, a dr Adžić upozorava da je ključni problem finansiranje troškova rada srpskih istraživača u toj uglednoj organizaciji.
Srpski timovi u Ženevi "rade na jednom od najvećih naučnotehnoloških projekata koji su ikada zamišljeni do sada, u prstenu koji se nalazi 100 metara pod zemljom, obima 27 kilometara, u kome se radi na četiri eksperimenta", rekao je dr Adžić, koji vodi projekat "CMS", jedan od najznačajnijih među eksperimentima.
Prema njegovim rečima, srpski timovi učestvuju u radu na dva, najznačajnija od četiri eksperimenta, a to su "Atlas" i "CMS".
Na projektu "CMS", naveo je, radi se još od 1997. godine, a na njemu rade istraživači sa Fizičkog fakulteta i Instituta za nuklearne nauke "Vinča", dok na eksperimentu "Atlas" radi grupa sa Instituta za fiziku od 2001-2002. godine, kao i grupa sa Instituta "Vinča", a ukupno ih ima manje od 30.
"Veliki broj naših mladih ljudi je plaćen od stranih laboratorija i od drugih istraživačkih timova zato što mi nemamo novca da ih platimo, a oni će se vratiti ovde, jer ostaju vezani za naše institucije u kojima su zaposleni, doneće neke nove tehnologije i obogatiti našu sredinu, što je i osnovni cilj rada u CERN-u", istakao je dr Adžić.
Dr Adžić je naglasio da je Srbija prva među bivšim jugoslovenskim republikama koja je ponovo ušla u CERN, dok na članstvo sada čekaju Slovenija, Hrvatska, Turska i Rusija.
Obrazlažući značaj ulaska Srbije u CERN, on je naveo da, prema ugovoru o članstvu u toj organizaciji, srpski građani svih profila, ne samo inženjeri i naučnici, imaju pravo da konkurišu za posao u toj prestižnoj instituciji, bilo na pet godina, bilo trajno, isto kao što to mogu i građani zemalja članica Evropske unije: "Dakle, ulazak u CERN je, u stvari, ulazak u EU po naučnoj osnovi."
(Tanjug)
