Šefovi diplomatija Hrvatske i Srbije dogovorili formiranje komisije za rešavanje spornih pitanja, kao što su i međusobne tužbe u Strazburu.
Šefovi diplomatija Srbije i Hrvatske Ivan Mrkić i Vesna Pusić dogovorili su danas u Zagrebu formiranje zajedničke, mešovite komisije koja će se baviti rešavanjem otvorenih pitanja dve zemlje, najavili redovne ministarske susrete na svakih šest meseci i poručili da će i pitanje međusobnih tužbi za genocid "doći na red".
Prema rečima hrvatske ministarke za inostrane i evropske poslove, "stvari imaju svoj redosled" i postoji spremnost da se to pitanje stavi na dnevni red, ali potrebno je prvo rešiti pitanja nestalih, procesuiranja ratnih zločina - na kojima se već radi.
"Pojednostavljeno rečeno: hodamo ka tački da odustanemo od tužbi, ali potrebno je neki put da pređemo", dodao je Mrkić, odgovarajući na pitanje Tanjuga.
"Normalno je da nam je to cilj. Ne bismo voleli da se tim tužbama i procesuiranjima razvijaju stanja koja ne doprinose zdravlju ni jedne od dve nacije", kazao je.
Po rečima Vesne Pusić, prvo pitanje koje bi trebalo rešiti je pitanje nestalih, a kancelarije za nestale ubuduće će raditi "pod kišobranom" mešovite komisije.
Kad je reč o procesu evrointegracija, ministarka Hrvatske - čija zemlja će 1. jula postati članica Unije - istakla je da "Hrvatska podržava stav da Srbija treba da dobije datum početka pregovora" i da je "na stanovištu da je put svake zemlje u regionu ka EU koristan ne samo za tu zemlju, već i za region i stabilnost regiona".
Mrkić i Pusić razgovarali su i , kako su rekli, o nizu konretnih koraka vezanih za pogranični režim kad Hrvatska uđe u EU i očekuju da će do 1. jula sve biti definisano. Takođe, bilo je reči o zajedničkim prekograničnim projektima, koji bi se finansirali iz fondova EU.
"Ulazak u EU je važan korak za Hrvatsku, ali apsolutno i za Srbiju i za sve naše susede, jer na zapadnu granicu Srbije dolazi EU i predstavlja empirijski dokaz da je to moguće u našoj regiji", rekla je Pusić.
Po Mrkićevim rečima, "Hrvatska krči put svima nama i daje nam primer", a Srbija se nada da će sredinom godine dobiti datum i čini sve što je u njenoj moći da to i postigne.
"Prošli smo kroz sva pitanja međusobnih odnosa koja su sada važna. U pristupu polazimo od toga da procenjujemo sadašnjost i šta nam je najprioritetnije. Okrenuti smo ka budućnosti, stvarima koje će doneti korist obema državama. Susedi smo. Kako kažu - 'susede i rođake ne možeš da biraš', već da se usklađuješ i dobro sarađuješ", kazao je Mrkić, izrazivši nadu da će odnosi Beograda i Zagreba biti "uzor na Balkanu".
Na novinarsko pitanje kako da odnosi budu uzorni kad još nema ništa od susreta šefova dve države, Tomislava Nikolića i Ive Josipovića, Mrkić je odgovorio:
"Razumem sve naše susrete kao jedan pripremni rad koji će verovatno u jednom trenutku biti krunisan. Ja svakako nisam ovde suprotno želji mog predsednika. Naprotiv", odgovorio je Mrkić i zaključio da će "sasvim sigurno doći do toga".
(Tanjug Foto Tanjug Nenad Jovanović)
Prema rečima hrvatske ministarke za inostrane i evropske poslove, "stvari imaju svoj redosled" i postoji spremnost da se to pitanje stavi na dnevni red, ali potrebno je prvo rešiti pitanja nestalih, procesuiranja ratnih zločina - na kojima se već radi.
"Pojednostavljeno rečeno: hodamo ka tački da odustanemo od tužbi, ali potrebno je neki put da pređemo", dodao je Mrkić, odgovarajući na pitanje Tanjuga.
"Normalno je da nam je to cilj. Ne bismo voleli da se tim tužbama i procesuiranjima razvijaju stanja koja ne doprinose zdravlju ni jedne od dve nacije", kazao je.
Po rečima Vesne Pusić, prvo pitanje koje bi trebalo rešiti je pitanje nestalih, a kancelarije za nestale ubuduće će raditi "pod kišobranom" mešovite komisije.
Kad je reč o procesu evrointegracija, ministarka Hrvatske - čija zemlja će 1. jula postati članica Unije - istakla je da "Hrvatska podržava stav da Srbija treba da dobije datum početka pregovora" i da je "na stanovištu da je put svake zemlje u regionu ka EU koristan ne samo za tu zemlju, već i za region i stabilnost regiona".
Mrkić i Pusić razgovarali su i , kako su rekli, o nizu konretnih koraka vezanih za pogranični režim kad Hrvatska uđe u EU i očekuju da će do 1. jula sve biti definisano. Takođe, bilo je reči o zajedničkim prekograničnim projektima, koji bi se finansirali iz fondova EU.
"Ulazak u EU je važan korak za Hrvatsku, ali apsolutno i za Srbiju i za sve naše susede, jer na zapadnu granicu Srbije dolazi EU i predstavlja empirijski dokaz da je to moguće u našoj regiji", rekla je Pusić.
Po Mrkićevim rečima, "Hrvatska krči put svima nama i daje nam primer", a Srbija se nada da će sredinom godine dobiti datum i čini sve što je u njenoj moći da to i postigne.
"Prošli smo kroz sva pitanja međusobnih odnosa koja su sada važna. U pristupu polazimo od toga da procenjujemo sadašnjost i šta nam je najprioritetnije. Okrenuti smo ka budućnosti, stvarima koje će doneti korist obema državama. Susedi smo. Kako kažu - 'susede i rođake ne možeš da biraš', već da se usklađuješ i dobro sarađuješ", kazao je Mrkić, izrazivši nadu da će odnosi Beograda i Zagreba biti "uzor na Balkanu".
Na novinarsko pitanje kako da odnosi budu uzorni kad još nema ništa od susreta šefova dve države, Tomislava Nikolića i Ive Josipovića, Mrkić je odgovorio:
"Razumem sve naše susrete kao jedan pripremni rad koji će verovatno u jednom trenutku biti krunisan. Ja svakako nisam ovde suprotno želji mog predsednika. Naprotiv", odgovorio je Mrkić i zaključio da će "sasvim sigurno doći do toga".
(Tanjug Foto Tanjug Nenad Jovanović)
