Nakon pet dana oprečnih izveštaja u nemačkim i srpskim medijima, te optužbi da se radi samo o kampanji opozicije, nemački zvaničnici tvrde da dokumenti jasno dokazuju da je zatrovani kukuruz stigao iz Srbije, javlja "Dojče vele". Novi izveštaji o "srpskom kukuruzu" i iz Holandije
I pored žestokih dematija iz srpskog državnog poljoprivrednog vrha umnožavaju se izveštaji iz Evrope o pristiglim pošiljkama zaraženog kukuruza. Prvobitnom nemačkom sada se pridružio i zvaničan izveštaj iz Holandije.
"Kukuruz iz Srbije" jedna je od sintagmi koju nemački mediji najčešće koriste ovih dana. U petak, kada je objavljen povišen nivo aflatoksina u stočnoj hrani na preko 4.000 farmi u Nemačkoj, nije još bilo najjasnije da li je kukuruz zaista stigao iz Srbije.
Ipak, to je u razgovoru za DW potvrdila Nataša Manski, portparolka Ministarstva poljoprivrede Donje Saksonije.
"Imamo dokument koji potvrđuje da je Srbija zemlja porekla", rekla je Manski. Kukuruz je stigao u Brake i Bremen, luke u Donjoj Saksoniji, nakon čega su ga nemačke firme preradile u stočnu hranu i prosledile farmama.
Najmanje 10.000 tona neispravne hrane već je dato živini, svinjama i govedima. Još 35.000 tona zaustavljeno je na vreme.
U firmi "Tepfer Internešnal" iz Hamburga, koja je uvezla spornu isporuku kukuruza iz Srbije, nisu želeli zvanično da govore o ovoj temi, ali su za DW preneli da je pošiljka kukuruza stigla 28. novembra prošle godine.
To direktno demantuje reči potpredsednika SNS Igora Mirovića koji je, na osnovu izveštaja Uprave carina, tvrdio da Srbija nije u 2012. i 2013. izvozila kukuruz u Nemačku. Mirović je napise nemačkih medija nazvao delom "monstruozne kampanje Demokratske stranke".
Istu tvrdnju da nije izvožen kukuruz u Nemačku danas je ponovio i ministar poljoprivrede Goran Knežević.
Knežević je rekao da merkantilni kukuruz iz Srbije, u proteklih godinu dana, nije izvožen u Nemačku.
Odgovarajući na novinarsko pitanje, da je iz Donje Saksonije stigla ponovo tvrdnja da su imali uvezen kukuruz sa aflatoksinom iz Srbije, Knežević je naglasio da od 1. januara 2012. godine do 1. marta ove godine, nije bilo nikakvog izvoza merkantilnog kukuruza u Nemačku.
Problem sa aflatoksinom nemaju samo Srbija i zemlje regiona, nego i Nemačka, Mađarska i Holandija, rekao je Knežević novinarima, nakon susreta sa kolegama iz regiona.
Nataša Manski iz Ministarstva Donje Saksonije nije želela da komentariše navode srpskih zvaničnika. "Kao što sam rekla, dokumenta pokazuju da je Srbija zemlja porekla, i mi se u skladu sa tim odnosimo prema ovom pitanju."
Na pitanje kako je moguće da niko u Nemačkoj nije proverio kvalitet kukuruza iz zemlje koja već desetak dana ima problem sa aflatoksinom, Manski kaže da su "zakazale interne industrijske kontrole u firmama koje prerađuju kukuruz".
"Ubuduće će biti više državnih kontrola kako bismo predupredili ove pojave", kaže portparolka Ministarstva.
Manski takođe nije želela da procenjuje kako će se aktuelna debata odraziti na dalji uvoz proizvoda iz Srbije.
Kukuruz i brašno iz centralne Srbije čeka proveru i na Kosovu.
Dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku je u Srbiji trenutno 0,5 mikrograma po kilogramu, što je deset puta više od granica koje propisuje Evropska unija.
"Jedno je sigurno – ovde ćemo se držati aktuelnih zakonskih odredbi, kada je u pitanju nivo aflatoksina", rekla je Manski na kraju razgovora za DW.
I Holadska agencija za bezbednost hrane saopštila je da u toj zemlji ima srpskog kukuruza koji je zaraažen.
Radi se o tri pošiljke kukuruza iz Srbije i Rumunije sa povišenim nivoom aflatoksina isporučene holandskim proizvođačima hrane za stoku u decembra, ali da to nije imalo nikakvu opasnosti po zdravlje ljudi.
Kukuruz, sa povišenim nivoom aflatoksina, korišćen je zajedno sa drugim sastojcima, uglavnom za proizvodnju hrane za svinje, preneo je Rojters.
"Praktično nije bilo nikakve opasnosti po ljudsko zdravlje", rekao je portparol holandske agencije.
Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će Srbija kroz petnaestak dana ponovo vratiti granice na evropskih 0,05 mikrograma.
(MONDO/Ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
"Kukuruz iz Srbije" jedna je od sintagmi koju nemački mediji najčešće koriste ovih dana. U petak, kada je objavljen povišen nivo aflatoksina u stočnoj hrani na preko 4.000 farmi u Nemačkoj, nije još bilo najjasnije da li je kukuruz zaista stigao iz Srbije.
Ipak, to je u razgovoru za DW potvrdila Nataša Manski, portparolka Ministarstva poljoprivrede Donje Saksonije.
"Imamo dokument koji potvrđuje da je Srbija zemlja porekla", rekla je Manski. Kukuruz je stigao u Brake i Bremen, luke u Donjoj Saksoniji, nakon čega su ga nemačke firme preradile u stočnu hranu i prosledile farmama.
Najmanje 10.000 tona neispravne hrane već je dato živini, svinjama i govedima. Još 35.000 tona zaustavljeno je na vreme.
U firmi "Tepfer Internešnal" iz Hamburga, koja je uvezla spornu isporuku kukuruza iz Srbije, nisu želeli zvanično da govore o ovoj temi, ali su za DW preneli da je pošiljka kukuruza stigla 28. novembra prošle godine.
To direktno demantuje reči potpredsednika SNS Igora Mirovića koji je, na osnovu izveštaja Uprave carina, tvrdio da Srbija nije u 2012. i 2013. izvozila kukuruz u Nemačku. Mirović je napise nemačkih medija nazvao delom "monstruozne kampanje Demokratske stranke".
Istu tvrdnju da nije izvožen kukuruz u Nemačku danas je ponovio i ministar poljoprivrede Goran Knežević.
Knežević je rekao da merkantilni kukuruz iz Srbije, u proteklih godinu dana, nije izvožen u Nemačku.
Odgovarajući na novinarsko pitanje, da je iz Donje Saksonije stigla ponovo tvrdnja da su imali uvezen kukuruz sa aflatoksinom iz Srbije, Knežević je naglasio da od 1. januara 2012. godine do 1. marta ove godine, nije bilo nikakvog izvoza merkantilnog kukuruza u Nemačku.
Problem sa aflatoksinom nemaju samo Srbija i zemlje regiona, nego i Nemačka, Mađarska i Holandija, rekao je Knežević novinarima, nakon susreta sa kolegama iz regiona.
Nataša Manski iz Ministarstva Donje Saksonije nije želela da komentariše navode srpskih zvaničnika. "Kao što sam rekla, dokumenta pokazuju da je Srbija zemlja porekla, i mi se u skladu sa tim odnosimo prema ovom pitanju."
Na pitanje kako je moguće da niko u Nemačkoj nije proverio kvalitet kukuruza iz zemlje koja već desetak dana ima problem sa aflatoksinom, Manski kaže da su "zakazale interne industrijske kontrole u firmama koje prerađuju kukuruz".
"Ubuduće će biti više državnih kontrola kako bismo predupredili ove pojave", kaže portparolka Ministarstva.
Manski takođe nije želela da procenjuje kako će se aktuelna debata odraziti na dalji uvoz proizvoda iz Srbije.
Kukuruz i brašno iz centralne Srbije čeka proveru i na Kosovu.
Dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku je u Srbiji trenutno 0,5 mikrograma po kilogramu, što je deset puta više od granica koje propisuje Evropska unija.
"Jedno je sigurno – ovde ćemo se držati aktuelnih zakonskih odredbi, kada je u pitanju nivo aflatoksina", rekla je Manski na kraju razgovora za DW.
I Holadska agencija za bezbednost hrane saopštila je da u toj zemlji ima srpskog kukuruza koji je zaraažen.
Radi se o tri pošiljke kukuruza iz Srbije i Rumunije sa povišenim nivoom aflatoksina isporučene holandskim proizvođačima hrane za stoku u decembra, ali da to nije imalo nikakvu opasnosti po zdravlje ljudi.
Kukuruz, sa povišenim nivoom aflatoksina, korišćen je zajedno sa drugim sastojcima, uglavnom za proizvodnju hrane za svinje, preneo je Rojters.
"Praktično nije bilo nikakve opasnosti po ljudsko zdravlje", rekao je portparol holandske agencije.
Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će Srbija kroz petnaestak dana ponovo vratiti granice na evropskih 0,05 mikrograma.
(MONDO/Ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
