Evropski komesar najavio programe na osnovu kojih bi se u zemljama kandidatima za prijem u EU u kratkom roku otvorila radna mesta.
Evropska komisija i Savet ministara Evropske unije "pripremaju ambiciozan program za proširivanje" u prvoj polovini ove godine, rekao je File u raspravi koju je grupa socijalista u Evropskom parlamentu sazvala s ciljem da se razmotre socijalne i druge posledice evropske krize na proces širenja članstva Unije.
U raspravi su učestvovali i predstavnici zemalja Zapadnog Balkana.
Evropski komesar je objasnio da bi se i preko mehanizma - fonda Okvira za investicije na Zapadnom Balkanu obezbedila sredstva za izgradnju i osavremenjavanje bitnih sektora transporta, energetike, zaštite od klimatskih promena i socijalnog sektora.
File je rekao da je od velike koristi jačanje zone slobodne trgovine CEFTA na Zapadnom Balkanu. CEFTA se može produbiti i proširiti liberalizacijom sektora usluga, uz pospešenje uslova za inostrane investicije tako što će se unaprediti infrastruktura i logistika u regionu.
File je rekao i da je to Evropska komisija najavila u Strategiji proširivanja koju su prihvatili lideri EU. Osvrćući se na "zabrinutost zbog socijalnih posledica proširivanja", ukazao da je Evropska komisija u toj strategiji najavila "Dijalog o zapošljavanju i socijalnim reformama" u zemljama na putu za prijem u EU.
To znači privredni rast svih u procesu proširivanja, u skladu sa strategijom EU za jačanje privrede, konkurentnosti, inovacija i otvaranja novih radnih mesta do 2020. godine.
Taj dijalog ima za cilj izradu programa otvaranja radnih mesta i socijalnih reformi, uz praktične korake da se ti ciljevi postignu.
Dijalog će ove godine krenuti sa Turskom i Crnom Gorom, a iduće godine i sa Srbijom i Makedonijom.
File je naveo da je ekonomska kriza u Evropskoj uniji imala teške posledice i po Zapadni Balkan, uz veliku nezaposlenost, posebno omladine, siromašenje i pogoršanje uslova poslovanja zbog slabe vladavine zakona i visokog nivoa "sive ekonomije".
Otuda je povratak na trajniji privredni rast veliki izazov za zemlje Zapadnog Balkana, upozorio je komesar, dodavši da je Evropska komisija spremna da vladama u regionu pomogne u tome.
To konkretno i u kratkom roku znači najavu ojačanog nadzora privreda zemalja regiona koje se približavaju prijmu u EU, te će se od vlada tih zemalja zahtevati da srednjoročno napreduju i ojačaju ekonomske programme i politiku.
Evropska komisija će nastaviti da koristi Okvir za finansiranje Zapadnog Balkana za kreditiranje investicija u ključnim sektorima transporta, energetike, sprečavanja klimatskih promena i socijalnih mera.
File je ponovio da je politika prijema novih članica u EU utemeljena na strogim uslovima, usredsređena na jačanje pravne države i suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala.
Komesar je predočio da proces koji vodi ulasku novih članica ni na koji način nije izazvao krizu unutar EU, mada u zemljama EU ima "zamora od proširivanja", a na Zapadnom Balkanu "zamora od reformi" - sve više tamošnjih vlada stavlja domaće potrebe ispred zadataka iz programa pripreme za članstvo u Uniji.
(Beta, foto: Beta/AP)
U raspravi su učestvovali i predstavnici zemalja Zapadnog Balkana.
Evropski komesar je objasnio da bi se i preko mehanizma - fonda Okvira za investicije na Zapadnom Balkanu obezbedila sredstva za izgradnju i osavremenjavanje bitnih sektora transporta, energetike, zaštite od klimatskih promena i socijalnog sektora.
File je rekao da je od velike koristi jačanje zone slobodne trgovine CEFTA na Zapadnom Balkanu. CEFTA se može produbiti i proširiti liberalizacijom sektora usluga, uz pospešenje uslova za inostrane investicije tako što će se unaprediti infrastruktura i logistika u regionu.
File je rekao i da je to Evropska komisija najavila u Strategiji proširivanja koju su prihvatili lideri EU. Osvrćući se na "zabrinutost zbog socijalnih posledica proširivanja", ukazao da je Evropska komisija u toj strategiji najavila "Dijalog o zapošljavanju i socijalnim reformama" u zemljama na putu za prijem u EU.
To znači privredni rast svih u procesu proširivanja, u skladu sa strategijom EU za jačanje privrede, konkurentnosti, inovacija i otvaranja novih radnih mesta do 2020. godine.
Taj dijalog ima za cilj izradu programa otvaranja radnih mesta i socijalnih reformi, uz praktične korake da se ti ciljevi postignu.
Dijalog će ove godine krenuti sa Turskom i Crnom Gorom, a iduće godine i sa Srbijom i Makedonijom.
File je naveo da je ekonomska kriza u Evropskoj uniji imala teške posledice i po Zapadni Balkan, uz veliku nezaposlenost, posebno omladine, siromašenje i pogoršanje uslova poslovanja zbog slabe vladavine zakona i visokog nivoa "sive ekonomije".
Otuda je povratak na trajniji privredni rast veliki izazov za zemlje Zapadnog Balkana, upozorio je komesar, dodavši da je Evropska komisija spremna da vladama u regionu pomogne u tome.
To konkretno i u kratkom roku znači najavu ojačanog nadzora privreda zemalja regiona koje se približavaju prijmu u EU, te će se od vlada tih zemalja zahtevati da srednjoročno napreduju i ojačaju ekonomske programme i politiku.
Evropska komisija će nastaviti da koristi Okvir za finansiranje Zapadnog Balkana za kreditiranje investicija u ključnim sektorima transporta, energetike, sprečavanja klimatskih promena i socijalnih mera.
File je ponovio da je politika prijema novih članica u EU utemeljena na strogim uslovima, usredsređena na jačanje pravne države i suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala.
Komesar je predočio da proces koji vodi ulasku novih članica ni na koji način nije izazvao krizu unutar EU, mada u zemljama EU ima "zamora od proširivanja", a na Zapadnom Balkanu "zamora od reformi" - sve više tamošnjih vlada stavlja domaće potrebe ispred zadataka iz programa pripreme za članstvo u Uniji.
(Beta, foto: Beta/AP)
