Ministarka spoljnjih i evropskih poslova Hrvatske Vesna Pusić i državni sekretar u Kabinetu slovenačkog premijera Tone Kajzer parafirali su Memorandum o saglasnosti o rešavanju problema Ljubljanske banke.
Ministarka spoljnjih i evropskih poslova Hrvatske Vesna Pusić i državni sekretar u Kabinetu slovenačkog premijera Tone Kajzer parafirali su Memorandum o saglasnosti o rešavanju problema Ljubljanske banke.
"Pusić je jutros parafirala memorandum, a ja ću u ponedjeljak u Mokricama potpisati taj memorandum", kazao je premijer Zoran Milanović na sednici Vlade.
Memorandum ima četiri elementa: prvi je da se rešavanje problema odnosi isključivo na prenesenu štednju; zatim da se postupci u tom smislu stavljaju u mirovanje pred sudovima.
Treće je da se problem reši pod pokroviteljstvom Banke za međunarodna poravnanja u Baselu (BIS), po sukcesiji a poslednje da se pokreće postupak ratifikacija sporazuma o ulasku Hrvatske u EU do kraja marta.
Slovenija je jedina zemlja EU-a koja još nije započela proces ratifikacije, a uz nju još četiri zemlje nisu dovršile postupak ratifikacije. Glavna prepreka tome je pitanje stare devizne štednje hrvatskih gađana koje Slovenija nije želela da plati umesto ugašene državne Ljubljanske banke (ili novostvorene Nove Ljubljanske banke).
U Hrvatskoj je čak krajem januara pala i prava presuda suda u vezi tih "nestalih" para.
Hrvatska bi 1. jula trebalo da postane stalna članica EU.
Evropska komisija je pozdravila ovaj dogovor, a poverenik za proširenje Štefan File to navodi kao "dobar primjer kako zajednički napori u dobrosusedskim odnosima donose korist obema zemljama i pružaju osnovu za rešavanje otvorenih pitanja".
Slovenski premijer Janez Janša rekao je da će postupak ratifikacije hrvatskog pristupnog ugovora u slovenačkom parlamentu biti završen u roku od oko mesec dana a da je Slovenija sporazumom sa Hrvatskom "postigla ono što je bio njen interes, a to je da se pitanje Ljubljanske banke vrati u okvir sukcesijskih pregovora".
(MONDO, foto: Beta/Hina)
"Pusić je jutros parafirala memorandum, a ja ću u ponedjeljak u Mokricama potpisati taj memorandum", kazao je premijer Zoran Milanović na sednici Vlade.
Memorandum ima četiri elementa: prvi je da se rešavanje problema odnosi isključivo na prenesenu štednju; zatim da se postupci u tom smislu stavljaju u mirovanje pred sudovima.
Treće je da se problem reši pod pokroviteljstvom Banke za međunarodna poravnanja u Baselu (BIS), po sukcesiji a poslednje da se pokreće postupak ratifikacija sporazuma o ulasku Hrvatske u EU do kraja marta.
Slovenija je jedina zemlja EU-a koja još nije započela proces ratifikacije, a uz nju još četiri zemlje nisu dovršile postupak ratifikacije. Glavna prepreka tome je pitanje stare devizne štednje hrvatskih gađana koje Slovenija nije želela da plati umesto ugašene državne Ljubljanske banke (ili novostvorene Nove Ljubljanske banke).
U Hrvatskoj je čak krajem januara pala i prava presuda suda u vezi tih "nestalih" para.
Hrvatska bi 1. jula trebalo da postane stalna članica EU.
Evropska komisija je pozdravila ovaj dogovor, a poverenik za proširenje Štefan File to navodi kao "dobar primjer kako zajednički napori u dobrosusedskim odnosima donose korist obema zemljama i pružaju osnovu za rešavanje otvorenih pitanja".
Slovenski premijer Janez Janša rekao je da će postupak ratifikacije hrvatskog pristupnog ugovora u slovenačkom parlamentu biti završen u roku od oko mesec dana a da je Slovenija sporazumom sa Hrvatskom "postigla ono što je bio njen interes, a to je da se pitanje Ljubljanske banke vrati u okvir sukcesijskih pregovora".
(MONDO, foto: Beta/Hina)
