Mada se broj žena na političkoj sceni Srbije povećava one su i dalje diskriminisane u svim oblastima života .
Zbog toga je vlada Srbije odlučna da učini mnogo više po pitanju rodne ravnopravnosti, poručeno je danas na nacionalnoj konferenciji "Žene na rukovodećim funkcijama u državnim strukturama Srbije".
Ministarka energetike,razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović izjavila je da 8. mart ne bi trebao da bude jedini dan kada se govori o rodnoj ravnopravnosti i o tome kako da se izjednače prava muškaraca i žena pre svega na tržištu rada i u zaradama.
"Ono što žene danas nisu zaslužile to je da moraju da rade duplo više da bi dokazale da su upola dobro uradile posao kao muškarci", rekla je Mihajlović.
Ona je istakla da su žene zastupljene sa 32 odsto u političkom životu Srbije, a jedna četvrtina ministara u vladi su žene, što jeste više nego ikada ali u realnom životu to izgleda drugačije jer je i dalje pol taj koji opredeljuje da li će neko raditi neki posao a ne znanje, struka i iskustvo.
Mihajlović je navela da u svom radu u vladi nema problema sa diskriminacijom zato što je žena, ali da je u prethodnom periodu dok je radila u oblasti energetike i rudarstva imala takvih iskustava.
"Bilo je toga da se žena posmatra po sistemu "ona je plava i glupa" a sa druge strane postojao je i onaj deo da muškarci kažu da su energetika i rudarstvo njihov sektor", navela je ministarka.
Državna sekretarka Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Stana Božović istakla je da istraživanja pokazuju da je po pitanju rodne ravnopravnosti u sistemu izvršne vlasti u Srbiji slika lošija u poređenju sa zemljama EU i čak sa nekim zemljama bivše Jugoslavije.
Ona je navela da u sadašnjoj vladi 26 odsto čine žene pošto ima 5 ministarki, što se tiče državnih sekretara ima 9 žena i 40 muškaraca a kod pomoćnika ministara broj je skoro izjednačen.
Međutim,situacija je lošija u lokalnoj vlasti i pojedinim ministarstvima pa je tako u MUP-u ukupan broj žena oko 20 odsto, a na rukovodećim mestima je manje od 3 odsto žena dok u Ministarstvu odbrane 40 odsto žena radi u sistemu ministarstva, a u profesionalnoj vojsci i profesionalnim zanimanjima one čine manje od 1 odsto.
Ministarska zdravlja Slavica Đukić Dejanović poručila je u izjavi novinarima da i same žene imaju stepen odgovornosti za to koliko ih ima na važnim funkcijama. Ona je odgovarajući na pitanje da li je došlo vreme za ženu na predsedničkoj ili premijerskoj funkciji u Srbiji rekla da je taj trenutak već tu, a da je samo sticaj okolnosti što su sada to muškarci.
"Pristojno je da lideri koji se takmiče budu prvi kandidati, ali odgovor na pitanje da li ima žena koje bi mogle kvalitetno da obavljaju te funkcije za mene nema dileme, ja takve žene poznajem", rekla je Đukić Dejanović.
Upitana da li se susretala sa problemima tokom svog političkog angažmana vezanim za diskriminaciju žena Đukić Dejanović je odgovorilia odrično ističuću da je još u osnovnoj školi kada ju je drugar pitao da ga podrži za predsednika odeljenske zajednice zatražila da on nju predloži i postala odeljenska predsednica.
"Mi danas moramo jedna drugu da prepoznamo i podstaknemo da nas bude još više, jer kad nas je više i rezultati su bolji", rekla je Đukić Dejanović.
Generalna sekretarka skupštine Jana Ljubičić istakla je da je parlament usvojio niz zakona o rodnoj ravnopravnosti i da su žene danas u skupštini najbrojnije od uvođenja višestranačkog sistema.
Ona je navela da je 1991. godine u parlamentu bilo četiri žene a da ih danas ima 82 kao i da u skupštinskim odborima većinu čine poslanice.
"Ni to nam nije dovoljno, mi ćemo i dalje favorizovati učešće žena", kazala je LJubičić. Upitana da li se u političkom životu susretala sa diskriminacijom Ljubičić je navela da je u Srpskoj naprednoj stranci, čiji je član, procenat žena visok i da o poštovanju rodne ravnopravnosti govori i to što ju je predsednik skupštine Nebojša Stefanović imenovao za prvog saradnika i što su u njegovom kabinetu zaposlene gotovo isključivo žene.
Pomoćnica ministra spoljnih poslova Ljubica Vasić rekla je da je u srpskoj diplomatiji broj žena i muškaraca izbalansiran, ali da situacija nije takva kad je reč o rukovodećim funkcijama.
Ona je navela da od 561 diplomate 265 čine žene, od 62 ambasadora 11 su žene, a od 15 konzula samo 5. "Moramo da budemo potpuno uvereni da je rodna ravnopravnost jedan od važnih evropskih standarda posebno sada kada se Srbija nalazi na stabilnom putu ka EU", rekla je Vasić,dodajući da očekuje da situacija u diplomatiji stalno napreduje u korist rodne ravnopravnosti.
Na dan žena će biti organizovan i niz drugih manifestacija. Informacioni centar EU i delegacija EU u Srbiji organizuju debatu "Superžena je ..." na kojoj će se razgovarati o položaju žene u društvu, promovisanju njihovih prava i potrebi o podizanja svesti javnosti o tim pitanjima.
Na skupu će, kako su najavili organizatori, učestvovati šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić i potpredsednica parlamenta Gordana Čomić.
Ženski fond "Rekonstrukcija" i Mreža "Žene u crnom" su danas uličnim maršom kroz centar Beograda ukazali na kršenje radnih prava žena u Srbiji.
Dok su učesnice manifestacije prolazile, centralne gradske ulice su bile zatvorene za saobraćaj. Cilj povorke je Centar za kulturnu dekontaminaciju gde će razgovarati o pravima žena.
Osnovna poruka skupa u Beogradu i još nekoliko gradova u Srbiji je: "Zašto država spava, kada se krše moja radna prava!"
Učesnice skupa su ukazale da žene rade više, a plaćene su manje, da su prve na spiskovima za otpuštanje, a poslednje pri zapošljavanju.
Kako su ukazale na skupu u Beogradu, propisi koji zabranjuju diskriminaciju žena su "mrtvo slovo na papiru".
Slični skupovi su danas, povodom Međunarodnog dana žena, 8. marta, priređeni i u Novom Sadu, Prijepolju, Nišu, Vranju, Leskovcu, Pirotu, Novom Bečeju, Vlasotincu, Kruševcu i Kraljevu.
Međunarodni Dan žena, najpre je bio praznik u SAD, od 1909, a naredne godine je postao međunarodni socijalistički praznik koji se postepenmo širio iz zemlje u zemlju.
Svetski praznik je postao odlukom UN 1975. što je bila Međunarodna godina žena. Dve godine kasnije Generalna skupština UN je rezolucijom proglasila 8. mart Danom prava žena i mira u svetu.
Moto UN za ovogodišnju proslavu je: "Obećanje je obećanje - Vreme je da se akcijom okonča nasilje nad ženama".
Na Dan žena neće falitii ni kulturnih manifestacija (ne neposredno povezanih sa datumom), od koncerta ozbiljne muzike Stravinskog u Beogradskoj filharmoniji i izvođenja violiniste Stefana Milenkovića u Madlenijaumu, do koncerta Željka Samardžića u Kombank areni.
Dan žena ustanovljen je na Drugoj međunarodnoj konferencija žena socijalista 8. marta 1910. u Kopenhagenu, na inicijativu Klare Cetkin, vođe nemačkih socijalista i ženskog radničkog pokreta.
Taj dan se obeležava u znak sećanja na demonstracije američkih radnica u Čikagu 1909. i njujorški marš više od 15.000 žena, koje su tražile kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa.
Od 1911. su 8. marta slavile žene u Austriji, Danskoj, Nemačkoj, Švajcarskoj... a u Srbiji, gde su ga obeležile socijaldemokratkinje u organu Jednakost, prva proslava održana je u Beogradu, u tadašnjem Narodnom domu, 1914. godine.
Nacisti Adolfa Hitlera su zabranili 8. mart u Nemačkoj i umesto njega uveli Dan majki.
U bivšem SSSR i danas u Rusiji, od sredine šezdesetih je neradni dan. U Velikoj Britaniji je državni praznik od 2005.
Ujedinjene nacije su zvanično 8. marta proglasile Međunarodnim danom žena u drugoj polovini sedamdesetih godina 20. veka.
Odgovor na pitanje da li slavite 8. mart možete dati u ANKETI.
(Tanjug/MONDO, ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock/MONDO)
Ministarka energetike,razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović izjavila je da 8. mart ne bi trebao da bude jedini dan kada se govori o rodnoj ravnopravnosti i o tome kako da se izjednače prava muškaraca i žena pre svega na tržištu rada i u zaradama.
"Ono što žene danas nisu zaslužile to je da moraju da rade duplo više da bi dokazale da su upola dobro uradile posao kao muškarci", rekla je Mihajlović.
Ona je istakla da su žene zastupljene sa 32 odsto u političkom životu Srbije, a jedna četvrtina ministara u vladi su žene, što jeste više nego ikada ali u realnom životu to izgleda drugačije jer je i dalje pol taj koji opredeljuje da li će neko raditi neki posao a ne znanje, struka i iskustvo.
Mihajlović je navela da u svom radu u vladi nema problema sa diskriminacijom zato što je žena, ali da je u prethodnom periodu dok je radila u oblasti energetike i rudarstva imala takvih iskustava.
"Bilo je toga da se žena posmatra po sistemu "ona je plava i glupa" a sa druge strane postojao je i onaj deo da muškarci kažu da su energetika i rudarstvo njihov sektor", navela je ministarka.
Državna sekretarka Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Stana Božović istakla je da istraživanja pokazuju da je po pitanju rodne ravnopravnosti u sistemu izvršne vlasti u Srbiji slika lošija u poređenju sa zemljama EU i čak sa nekim zemljama bivše Jugoslavije.
Ona je navela da u sadašnjoj vladi 26 odsto čine žene pošto ima 5 ministarki, što se tiče državnih sekretara ima 9 žena i 40 muškaraca a kod pomoćnika ministara broj je skoro izjednačen.
Međutim,situacija je lošija u lokalnoj vlasti i pojedinim ministarstvima pa je tako u MUP-u ukupan broj žena oko 20 odsto, a na rukovodećim mestima je manje od 3 odsto žena dok u Ministarstvu odbrane 40 odsto žena radi u sistemu ministarstva, a u profesionalnoj vojsci i profesionalnim zanimanjima one čine manje od 1 odsto.
Ministarska zdravlja Slavica Đukić Dejanović poručila je u izjavi novinarima da i same žene imaju stepen odgovornosti za to koliko ih ima na važnim funkcijama. Ona je odgovarajući na pitanje da li je došlo vreme za ženu na predsedničkoj ili premijerskoj funkciji u Srbiji rekla da je taj trenutak već tu, a da je samo sticaj okolnosti što su sada to muškarci.
"Pristojno je da lideri koji se takmiče budu prvi kandidati, ali odgovor na pitanje da li ima žena koje bi mogle kvalitetno da obavljaju te funkcije za mene nema dileme, ja takve žene poznajem", rekla je Đukić Dejanović.
Upitana da li se susretala sa problemima tokom svog političkog angažmana vezanim za diskriminaciju žena Đukić Dejanović je odgovorilia odrično ističuću da je još u osnovnoj školi kada ju je drugar pitao da ga podrži za predsednika odeljenske zajednice zatražila da on nju predloži i postala odeljenska predsednica.
"Mi danas moramo jedna drugu da prepoznamo i podstaknemo da nas bude još više, jer kad nas je više i rezultati su bolji", rekla je Đukić Dejanović.
Generalna sekretarka skupštine Jana Ljubičić istakla je da je parlament usvojio niz zakona o rodnoj ravnopravnosti i da su žene danas u skupštini najbrojnije od uvođenja višestranačkog sistema.
Ona je navela da je 1991. godine u parlamentu bilo četiri žene a da ih danas ima 82 kao i da u skupštinskim odborima većinu čine poslanice.
"Ni to nam nije dovoljno, mi ćemo i dalje favorizovati učešće žena", kazala je LJubičić. Upitana da li se u političkom životu susretala sa diskriminacijom Ljubičić je navela da je u Srpskoj naprednoj stranci, čiji je član, procenat žena visok i da o poštovanju rodne ravnopravnosti govori i to što ju je predsednik skupštine Nebojša Stefanović imenovao za prvog saradnika i što su u njegovom kabinetu zaposlene gotovo isključivo žene.
Pomoćnica ministra spoljnih poslova Ljubica Vasić rekla je da je u srpskoj diplomatiji broj žena i muškaraca izbalansiran, ali da situacija nije takva kad je reč o rukovodećim funkcijama.
Ona je navela da od 561 diplomate 265 čine žene, od 62 ambasadora 11 su žene, a od 15 konzula samo 5. "Moramo da budemo potpuno uvereni da je rodna ravnopravnost jedan od važnih evropskih standarda posebno sada kada se Srbija nalazi na stabilnom putu ka EU", rekla je Vasić,dodajući da očekuje da situacija u diplomatiji stalno napreduje u korist rodne ravnopravnosti.
Na dan žena će biti organizovan i niz drugih manifestacija. Informacioni centar EU i delegacija EU u Srbiji organizuju debatu "Superžena je ..." na kojoj će se razgovarati o položaju žene u društvu, promovisanju njihovih prava i potrebi o podizanja svesti javnosti o tim pitanjima.
Na skupu će, kako su najavili organizatori, učestvovati šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić i potpredsednica parlamenta Gordana Čomić.
Ženski fond "Rekonstrukcija" i Mreža "Žene u crnom" su danas uličnim maršom kroz centar Beograda ukazali na kršenje radnih prava žena u Srbiji.
Dok su učesnice manifestacije prolazile, centralne gradske ulice su bile zatvorene za saobraćaj. Cilj povorke je Centar za kulturnu dekontaminaciju gde će razgovarati o pravima žena.
Osnovna poruka skupa u Beogradu i još nekoliko gradova u Srbiji je: "Zašto država spava, kada se krše moja radna prava!"
Učesnice skupa su ukazale da žene rade više, a plaćene su manje, da su prve na spiskovima za otpuštanje, a poslednje pri zapošljavanju.
Kako su ukazale na skupu u Beogradu, propisi koji zabranjuju diskriminaciju žena su "mrtvo slovo na papiru".
Slični skupovi su danas, povodom Međunarodnog dana žena, 8. marta, priređeni i u Novom Sadu, Prijepolju, Nišu, Vranju, Leskovcu, Pirotu, Novom Bečeju, Vlasotincu, Kruševcu i Kraljevu.
Međunarodni Dan žena, najpre je bio praznik u SAD, od 1909, a naredne godine je postao međunarodni socijalistički praznik koji se postepenmo širio iz zemlje u zemlju.
Svetski praznik je postao odlukom UN 1975. što je bila Međunarodna godina žena. Dve godine kasnije Generalna skupština UN je rezolucijom proglasila 8. mart Danom prava žena i mira u svetu.
Moto UN za ovogodišnju proslavu je: "Obećanje je obećanje - Vreme je da se akcijom okonča nasilje nad ženama".
Na Dan žena neće falitii ni kulturnih manifestacija (ne neposredno povezanih sa datumom), od koncerta ozbiljne muzike Stravinskog u Beogradskoj filharmoniji i izvođenja violiniste Stefana Milenkovića u Madlenijaumu, do koncerta Željka Samardžića u Kombank areni.
Dan žena ustanovljen je na Drugoj međunarodnoj konferencija žena socijalista 8. marta 1910. u Kopenhagenu, na inicijativu Klare Cetkin, vođe nemačkih socijalista i ženskog radničkog pokreta.
Taj dan se obeležava u znak sećanja na demonstracije američkih radnica u Čikagu 1909. i njujorški marš više od 15.000 žena, koje su tražile kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa.
Od 1911. su 8. marta slavile žene u Austriji, Danskoj, Nemačkoj, Švajcarskoj... a u Srbiji, gde su ga obeležile socijaldemokratkinje u organu Jednakost, prva proslava održana je u Beogradu, u tadašnjem Narodnom domu, 1914. godine.
Nacisti Adolfa Hitlera su zabranili 8. mart u Nemačkoj i umesto njega uveli Dan majki.
U bivšem SSSR i danas u Rusiji, od sredine šezdesetih je neradni dan. U Velikoj Britaniji je državni praznik od 2005.
Ujedinjene nacije su zvanično 8. marta proglasile Međunarodnim danom žena u drugoj polovini sedamdesetih godina 20. veka.
Odgovor na pitanje da li slavite 8. mart možete dati u ANKETI.
(Tanjug/MONDO, ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock/MONDO)
