Finalizacija dijaloga Beograda i Prištine će se, po svemu sudeći, odigrati 20. marta, tokom sedme, pretposlednje runde trilateralnih razgovora Dačić-Tači-Ešton u Briselu, javlja Tanjug.
Ishod gustog niza događaja koji će se odigrati u narednih deset dana biće u velikoj meri odlučujući za buduće odnose Brisela, Beograda i Prištine na mnogo duži rok.
Iako su pojedine faze dijaloga Beograda i Prištine, koji na tehničkom nivou traje već dve godine, od 8. marta 2011, a na političkom osam meseci, i ranije najavljivane kao presudne, ovaj put ima mnogo znakova da je to zaista tako, ocenjuje Tanjug.
Visoka predstavnica Evropske unije za spolju politiku i bezbednost Ketrin Ešton, koja je glavni sponzor procesa, primiće u ponedeljak u Briselu trojicu lidera koji čine državni vrh Srbije: predsednika Tomislava Nikolića, premijera Ivicu Dačića i prvog zamenika premijera Aleksandra Vučića.
Već u četvrtak, 14. marta, Eštonovu čeka put u Prištinu, gde će razgovarati sa premijerom Hašimom Tačijem i kosovskim stranačkim liderima.
To što je Ešton u istoj nedelji u kojoj se održava samit EU lidera i sastanak Ministarskog saveta, kojim će ona predsedavati, posvetila toliko vremena ovim susretima govori mnogo o važnosti koja se u Evropskoj komisiji pridaje uspešnoj finalizaciji dijaloga.
Ta će se finalizacija po svemu sudeći odigrati 20. marta, tokom sedme, pretposlednje runde trilateralnih razgovora Dačić-Tači-Ešton u Briselu.
"Očekujemo da oni tada postignu dogovor", rekao je za Tanjug diplomata iz jedne važne članice EU koji je želeo da ostane anoniman.
Nakon toga, objasnio je on, premijeri će se sresti još jednom, početkom aprila, ali bi taj sastanak trebalo da bude više ceremonijalne prirode i svešće se na potpisivanje zajedničkog dokumenta.
"Nije bitno da li će se to zvati ugovor, dogovor ili sporazum, nego da se ono što je dogovoreno stavi na papir i potpiše da bi se znalo šta su čije obaveze", objašnjava ovaj izvor.
Ako je Brisel odluku o formi ovog dokumenta spreman da prepusti stranama u dijalogu, to nije slučaj sa suštinom, gde će se posrednička uloga Ešton naći na ozbiljnom testu.
Glavni spor se vodi oko ovlašćenja koja treba da dobije buduća zajednica od devet srpskih opština ili pojednostavljeno, oko stepena autonomije za Srbe, pre svega one na severu Kosova i Metohije.
Iako uoči odlučujuće runde obe strane čvrsto stoje na suprotnim stavovima - Beograd da ta zajednica treba da ima široka zakonodavna i izvršna ovlašćenja, a Priština da ne treba da ima nikakva - u Briselu vlada optimizam da će se 20. marta ipak pronaći kompromisno rešenje.
Ovdašnje diplomate vole da kažu da se sve se vrti oko dve reči koje počinju sa "a": Ahtisarijevog plana, za koji Beograd neće ni da čuje, te autonomije za Srbe, od čijeg se pominjanja liderima u Prištini diže kosa na glavi.
"Nama treba treće 'a': agreement (eng. sporazum)", kažu oni, predviđajući da će se u konačnom ishodu dve strane naći na pola puta, tj da će ovlašćenja zajednice biti manja nego što bi Beograd hteo, ali znacajnija nego što bi Priština volela.
Sve što se bude dešavalo od sad pa do 20. marta biće u funkciji ovakvog ishoda, a pored zvaničnih susreta biće, bez sumnje, i mnogo konsultacija izvan očiju javnosti na raznim stranama.
Ukoliko do kompromisa dođe, Komisija će u drugoj polovini aprila sačiniti izveštaj, u kome će Evropskom savetu preporučiti da Srbiji dodeli datum početka pregovora o pridruživanju.
Finalnu odluku Saveta, čiji će nacrt krajem istog meseca formulisati ministri inostranih poslova EU, potvrdiće šefovi država i i vlada početkom juna.
Da li će u slučaju povoljnog ishoda pregovori poceti već ove godine ili početkom sledeće - ostaje da se vidi, ali odluka Saveta ipak će biti pre svega zasnovana na rezultatima onoga što se 20. marta dogovori kod Eštonove.
Za EU, povoljan ishod dijaloga predstavlja mnogo više nego priliku za održanje procesa proširenja, što već neko vreme nije omiljena tema, već se pre svega radi o pitanju iz domena bezbednosti.
Dogovor Beograda i Prištine možda neće rešiti sve probleme Srba i Albanaca na Kosovu, ali će u najmanju ruku dramatično smanjiti šanse da slučajni ili namerni incident dovede do ozbiljnih nereda ili čak oružanih sukoba, smatra se u Briselu.
Sa druge strane, neuspeh dijaloga bio bi nesumnjiv lični poraz Ketrin Ešton, a samim tim i za evropsku diplomatiju koju ona trenutno oličava.
To bi bila još i najmanja šteta u poređenju sa dugoročnim posledicama koje bi nastupile u regionu ako bi se sve što je dosad dogovoreno sa Prištinom pustilo niz vodu uz istovremeno zatvaranje, ili bar trajno pritvaranje evropske perspektive za Srbiju.
U dijalog je, kako primećuje jedan iskusni briselski diplomata, dosad uloženo toliko, ne samo političkog, kapitala da je proces postao, poput nekih banki, "suviše veliki da bi propao".
To daje povoda za izvestan optimizam, ali treba imati na umu da i najbolji planovi ponekad ne izdrže test susreta sa stvarnošću.
Kosovska jednačina možda ima previše nepoznatih da se brzopotezno reši, ali će se za deset dana bar znati da li će ispred krajnjeg ishoda stajati plus ili minus.
(Tanjug, Dejan Anastasijević, foto: Beta/AP, Darko Vojinović)
Iako su pojedine faze dijaloga Beograda i Prištine, koji na tehničkom nivou traje već dve godine, od 8. marta 2011, a na političkom osam meseci, i ranije najavljivane kao presudne, ovaj put ima mnogo znakova da je to zaista tako, ocenjuje Tanjug.
Visoka predstavnica Evropske unije za spolju politiku i bezbednost Ketrin Ešton, koja je glavni sponzor procesa, primiće u ponedeljak u Briselu trojicu lidera koji čine državni vrh Srbije: predsednika Tomislava Nikolića, premijera Ivicu Dačića i prvog zamenika premijera Aleksandra Vučića.
Već u četvrtak, 14. marta, Eštonovu čeka put u Prištinu, gde će razgovarati sa premijerom Hašimom Tačijem i kosovskim stranačkim liderima.
To što je Ešton u istoj nedelji u kojoj se održava samit EU lidera i sastanak Ministarskog saveta, kojim će ona predsedavati, posvetila toliko vremena ovim susretima govori mnogo o važnosti koja se u Evropskoj komisiji pridaje uspešnoj finalizaciji dijaloga.
Ta će se finalizacija po svemu sudeći odigrati 20. marta, tokom sedme, pretposlednje runde trilateralnih razgovora Dačić-Tači-Ešton u Briselu.
"Očekujemo da oni tada postignu dogovor", rekao je za Tanjug diplomata iz jedne važne članice EU koji je želeo da ostane anoniman.
Nakon toga, objasnio je on, premijeri će se sresti još jednom, početkom aprila, ali bi taj sastanak trebalo da bude više ceremonijalne prirode i svešće se na potpisivanje zajedničkog dokumenta.
"Nije bitno da li će se to zvati ugovor, dogovor ili sporazum, nego da se ono što je dogovoreno stavi na papir i potpiše da bi se znalo šta su čije obaveze", objašnjava ovaj izvor.
Ako je Brisel odluku o formi ovog dokumenta spreman da prepusti stranama u dijalogu, to nije slučaj sa suštinom, gde će se posrednička uloga Ešton naći na ozbiljnom testu.
Glavni spor se vodi oko ovlašćenja koja treba da dobije buduća zajednica od devet srpskih opština ili pojednostavljeno, oko stepena autonomije za Srbe, pre svega one na severu Kosova i Metohije.
Iako uoči odlučujuće runde obe strane čvrsto stoje na suprotnim stavovima - Beograd da ta zajednica treba da ima široka zakonodavna i izvršna ovlašćenja, a Priština da ne treba da ima nikakva - u Briselu vlada optimizam da će se 20. marta ipak pronaći kompromisno rešenje.
Ovdašnje diplomate vole da kažu da se sve se vrti oko dve reči koje počinju sa "a": Ahtisarijevog plana, za koji Beograd neće ni da čuje, te autonomije za Srbe, od čijeg se pominjanja liderima u Prištini diže kosa na glavi.
"Nama treba treće 'a': agreement (eng. sporazum)", kažu oni, predviđajući da će se u konačnom ishodu dve strane naći na pola puta, tj da će ovlašćenja zajednice biti manja nego što bi Beograd hteo, ali znacajnija nego što bi Priština volela.
Sve što se bude dešavalo od sad pa do 20. marta biće u funkciji ovakvog ishoda, a pored zvaničnih susreta biće, bez sumnje, i mnogo konsultacija izvan očiju javnosti na raznim stranama.
Ukoliko do kompromisa dođe, Komisija će u drugoj polovini aprila sačiniti izveštaj, u kome će Evropskom savetu preporučiti da Srbiji dodeli datum početka pregovora o pridruživanju.
Finalnu odluku Saveta, čiji će nacrt krajem istog meseca formulisati ministri inostranih poslova EU, potvrdiće šefovi država i i vlada početkom juna.
Da li će u slučaju povoljnog ishoda pregovori poceti već ove godine ili početkom sledeće - ostaje da se vidi, ali odluka Saveta ipak će biti pre svega zasnovana na rezultatima onoga što se 20. marta dogovori kod Eštonove.
Za EU, povoljan ishod dijaloga predstavlja mnogo više nego priliku za održanje procesa proširenja, što već neko vreme nije omiljena tema, već se pre svega radi o pitanju iz domena bezbednosti.
Dogovor Beograda i Prištine možda neće rešiti sve probleme Srba i Albanaca na Kosovu, ali će u najmanju ruku dramatično smanjiti šanse da slučajni ili namerni incident dovede do ozbiljnih nereda ili čak oružanih sukoba, smatra se u Briselu.
Sa druge strane, neuspeh dijaloga bio bi nesumnjiv lični poraz Ketrin Ešton, a samim tim i za evropsku diplomatiju koju ona trenutno oličava.
To bi bila još i najmanja šteta u poređenju sa dugoročnim posledicama koje bi nastupile u regionu ako bi se sve što je dosad dogovoreno sa Prištinom pustilo niz vodu uz istovremeno zatvaranje, ili bar trajno pritvaranje evropske perspektive za Srbiju.
U dijalog je, kako primećuje jedan iskusni briselski diplomata, dosad uloženo toliko, ne samo političkog, kapitala da je proces postao, poput nekih banki, "suviše veliki da bi propao".
To daje povoda za izvestan optimizam, ali treba imati na umu da i najbolji planovi ponekad ne izdrže test susreta sa stvarnošću.
Kosovska jednačina možda ima previše nepoznatih da se brzopotezno reši, ali će se za deset dana bar znati da li će ispred krajnjeg ishoda stajati plus ili minus.
(Tanjug, Dejan Anastasijević, foto: Beta/AP, Darko Vojinović)
