Marina Andrejić (43) iz Majilovca, koja je prošle godine pravosnažno oslobođena optužbi za ubistvo sina Đorđa (13) u julu 2010. godine, od države traži odštetu od oko 140.000 evra zbog neosnovanog boravka u pritvoru govoto dve godine.
Njen advokat Srbislav Stojanović rekao je danas Tanjugu da je Komisiji Ministarstva pravde i državne uprave dostavljen je zahtev za odštetu i da ona ima zakonski rok od 60 dana da na zahtev odgovori.
Do tog iznosa se, kako je naveo, došlo tako, što za svaki provedeni dan u pritvoru Andrejevićeva traži po 200 evra, a u pritvoru je provela 703 dana.
Ukolikom država ne odgovori na zahtev Anrejevićeve, ona će moći da podnese tužbu sudu.
Andrejevićeva je bila uhapšena 25. jula 2010. godine, tri dana od nestanka njenog sina Đorđa, a 3. jula 2012. je puštena iz pritvora, pošto ju je Apelacioni sud nakon održanog glavnog pretresa oslobodio optužbi za ubistvo.
Prethodno je dva puta bila prvostepenim presudama osuđena na 20 godina zatvora, ali je Apelacioni sud je našao da nema dokaza da je Andrejevićeva ubila sina.
Po nalaženju Apelacionog suda na osnovu dokaza izvedenih pred tim sudom nije dokazano da je Andrejevićeva nesumnjivo lišila života svog sina Đorđa, niti se sa nesumnjivom sigurnošću može utvrditi uzrok njegove smrti, navodi se u odluci objavljenoj na sajtu suda.
Njeno priznanje ubistva koje je dala u policiji, a koje je kasnije tokom postupka povukla, nije potvrđeno ni jednim dokazom koji je izveden na pretresu pred prvostepenim i ovim sudom, smatra Aplecioni sud.
Andrejevićeva je tokom suđenja tvrdila da nije ubila dete i da joj je iskaz u policiji 27. jula 2010. u kom je priznala ubistvo iznuđen posle tri dana torture i maltretiranja "da prizna jer je tako za nju bolje".
Đorđe je nestao 22. jula, kada je sa majkom otišao na njivu van sela. Njegova majka kući se vratila dva dana kasnije, ali bez sina, nakon čega je uhapšena.
Više od 500 ljudi danima je tragalo za dečakom, ali on nije pronađen. Lovci su 7. novembra 2010. godine pronašli lobanju, a taj teren pretraživan je i u narednih nekoliko dana kako bi se pronašli i ostali delovi dečakovog tela.
DNK analizom lobanje koju je izvršio Biološki fakultet iz Beograda utvrđeno je pripadala nestalom dečaku, ali majka u to ne veruje.
Optužnica "koja je pala u vodu" odlukom Apelacionog suda, teretila je Marinu Andrejić da je 22. jula 2010. godine lišila života svoje dete tako što je, iznervirana njegovim odbijanjem da postupi po njenom nalogu i ode u selo po pomoć, drvenom držaljom motike koju je sa sobom nosila, udarila u predelu potiljka i zadnje strane vrata.
Od tog udarca Đorđe se srušio na zemlju, zadobivši teške telesne povrede koje su uzrokovale njegovu smrt. Optužena ga je a zatim odnela do ivice bagremove šume, gde ga je spustila na zemlju leđima okrenutim ka zemlji, prekrila granjem i tako ostavila.
(Tanjug, foto ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
Do tog iznosa se, kako je naveo, došlo tako, što za svaki provedeni dan u pritvoru Andrejevićeva traži po 200 evra, a u pritvoru je provela 703 dana.
Ukolikom država ne odgovori na zahtev Anrejevićeve, ona će moći da podnese tužbu sudu.
Andrejevićeva je bila uhapšena 25. jula 2010. godine, tri dana od nestanka njenog sina Đorđa, a 3. jula 2012. je puštena iz pritvora, pošto ju je Apelacioni sud nakon održanog glavnog pretresa oslobodio optužbi za ubistvo.
Prethodno je dva puta bila prvostepenim presudama osuđena na 20 godina zatvora, ali je Apelacioni sud je našao da nema dokaza da je Andrejevićeva ubila sina.
Po nalaženju Apelacionog suda na osnovu dokaza izvedenih pred tim sudom nije dokazano da je Andrejevićeva nesumnjivo lišila života svog sina Đorđa, niti se sa nesumnjivom sigurnošću može utvrditi uzrok njegove smrti, navodi se u odluci objavljenoj na sajtu suda.
Njeno priznanje ubistva koje je dala u policiji, a koje je kasnije tokom postupka povukla, nije potvrđeno ni jednim dokazom koji je izveden na pretresu pred prvostepenim i ovim sudom, smatra Aplecioni sud.
Andrejevićeva je tokom suđenja tvrdila da nije ubila dete i da joj je iskaz u policiji 27. jula 2010. u kom je priznala ubistvo iznuđen posle tri dana torture i maltretiranja "da prizna jer je tako za nju bolje".
Đorđe je nestao 22. jula, kada je sa majkom otišao na njivu van sela. Njegova majka kući se vratila dva dana kasnije, ali bez sina, nakon čega je uhapšena.
Više od 500 ljudi danima je tragalo za dečakom, ali on nije pronađen. Lovci su 7. novembra 2010. godine pronašli lobanju, a taj teren pretraživan je i u narednih nekoliko dana kako bi se pronašli i ostali delovi dečakovog tela.
DNK analizom lobanje koju je izvršio Biološki fakultet iz Beograda utvrđeno je pripadala nestalom dečaku, ali majka u to ne veruje.
Optužnica "koja je pala u vodu" odlukom Apelacionog suda, teretila je Marinu Andrejić da je 22. jula 2010. godine lišila života svoje dete tako što je, iznervirana njegovim odbijanjem da postupi po njenom nalogu i ode u selo po pomoć, drvenom držaljom motike koju je sa sobom nosila, udarila u predelu potiljka i zadnje strane vrata.
Od tog udarca Đorđe se srušio na zemlju, zadobivši teške telesne povrede koje su uzrokovale njegovu smrt. Optužena ga je a zatim odnela do ivice bagremove šume, gde ga je spustila na zemlju leđima okrenutim ka zemlji, prekrila granjem i tako ostavila.
(Tanjug, foto ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
