Evald-Hajnrih fon Klajst, nekadašnji pripadnik nemačkog Vermahta i jedini preživeli učesnik zavere protiv Adolfa Hitlera 20. jula 1944, umro je u petak u 90. godini u svojoj kući u Minhenu, izjavila je njegova žena Gundula fon Klajst.
Fon Klajst je kao 22-ogodišnji poručnik nemačke armije 1944. dobrovoljno pristao da na jednom sastanku s Hitlerom u samoubilačkom napadu raznese sebe i nacističkog diktatora.
Taj atentat nije uspeo, ali je fon Klajst kasnije iste godine imao glavnu ulogu u najpoznatijem pokušaju ubistva Hitlera i bio je poslednji preživeli član grupe nemačkih oficira koji su pokušali da ubiju firera 20. jula 1944.
Fon Klast je rođen 10. jula 1922. na porodičnom imanju Šmencin u Pomeraniji u području tadašnje severoistočne Nemačke koje sada pripada Poljskoj.
Njegova porodica je pripadala dugačkoj lozi pruskih zemljoposednika koji su vekovima služili državi na visokim vojnim i administrativnim pozicijama.
Fon Klajstov otac, Evald fon Klajst, bio je još od prvih dana protivnik Hitlera, čak i pre nego što je taj nacistički diktator došao na vlast i bio je mnogo puta hapšen nakon što je firer preuzeo kontrolu 1933.
Čuveno je putovanje starijeg fon Klajsta u Englesku 1938, godinu dana pre izbijanja Drugog svetskog rata, kada je pokušao da utvrdi da li će ostale zapadne zemlje da podrže državni udar protiv Hitlera. On, međutim, nije uspeo da navede britansku vladu da promeni svoju pomirljivu politiku.
Uprkos protivljenju svoje porodice nacizmu, mlađi fon Klajst se 1940. pridružio nemačkoj armiji i 1943. biva ranjen u borbama na Istočnom frontu.
Tokom oporavka s njim u januaru 1944. stupa u kontakt Klaus fon Štaufenberg, još jedan oficir iz aristokratske porodice i predlaže mu plan za ubistvo Hitlera. Fon Klajst je izabran da kao oficir bude model za novu uniformu za Hitlera i fon Štaufenberg mu je predložio da ispod te uniforme obuče samoubilački prsluk i da ga detonira kada bude stajao blizu Hitlera.
Godinama kasnije fon Klajst je ispričao da je otac, kada mu je izložio plan za taj samoubilački napad, samo nakratko zaćutao i zatim svom 22-ogodišnjem sinu rekao: "Da, moraš to da uradiš".
"Očevi vole svoje sinove i moj je sigurno voleo mene i bio sam prilično siguran da će reći nemoj", sećao se fon Klajst. "Ali, kao i uvek, potcenio sam ga".
Taj plan smoubilačkog napada nikada nije realizovan, podsetila je agencija AP.
Mesecima kasnije fon Klajsta je ponovo kontaktirao fon Štaufenberg i ponudio mu da učestvuje u atentatu na Hitlera 20. jula 1944, o čemu je 2008. snimljen i istorijski triler "Valkira" u kojem je Tom Kruz igrao ulogu fon Štaufenberga.
Fon Klajst je trebalo da donese paket sa eksplozivom na sastanak s Hitlerom, ali je taj plan promenjen i fon Štaufenberg je odlučio da sam postavi tu bombu.
On ju je postavio u konferencijsku salu gde se Hitler sastajao sa svojim vojnim savetnicima u sedištu u Istočnoj Pruskoj. Hitler je, međutim, izbegao svu silinu eksplozije jer je neko gurnuo paket ka nozi stola, što je umanjilo snagu eksplozije.
Ta zavera je propala i fon Štufenberg, fon Klajst stariji i mnogi drugi su uhapšeni i smaknuti. Neki su obešeni, a fon Štaufenberg je streljan. Taj atentat nije uspeo, ali je fon Klajst kasnije iste godine imao glavnu ulogu u najpoznatijem pokušaju ubistva Hitlera i bio je poslednji preživeli član grupe nemačkih oficira koji su pokušali da ubiju firera 20. jula 1944.
Fon Klast je rođen 10. jula 1922. na porodičnom imanju Šmencin u Pomeraniji u području tadašnje severoistočne Nemačke koje sada pripada Poljskoj.
Njegova porodica je pripadala dugačkoj lozi pruskih zemljoposednika koji su vekovima služili državi na visokim vojnim i administrativnim pozicijama.
Fon Klajstov otac, Evald fon Klajst, bio je još od prvih dana protivnik Hitlera, čak i pre nego što je taj nacistički diktator došao na vlast i bio je mnogo puta hapšen nakon što je firer preuzeo kontrolu 1933.
Čuveno je putovanje starijeg fon Klajsta u Englesku 1938, godinu dana pre izbijanja Drugog svetskog rata, kada je pokušao da utvrdi da li će ostale zapadne zemlje da podrže državni udar protiv Hitlera. On, međutim, nije uspeo da navede britansku vladu da promeni svoju pomirljivu politiku.
Uprkos protivljenju svoje porodice nacizmu, mlađi fon Klajst se 1940. pridružio nemačkoj armiji i 1943. biva ranjen u borbama na Istočnom frontu.
Tokom oporavka s njim u januaru 1944. stupa u kontakt Klaus fon Štaufenberg, još jedan oficir iz aristokratske porodice i predlaže mu plan za ubistvo Hitlera. Fon Klajst je izabran da kao oficir bude model za novu uniformu za Hitlera i fon Štaufenberg mu je predložio da ispod te uniforme obuče samoubilački prsluk i da ga detonira kada bude stajao blizu Hitlera.
Godinama kasnije fon Klajst je ispričao da je otac, kada mu je izložio plan za taj samoubilački napad, samo nakratko zaćutao i zatim svom 22-ogodišnjem sinu rekao: "Da, moraš to da uradiš".
"Očevi vole svoje sinove i moj je sigurno voleo mene i bio sam prilično siguran da će reći nemoj", sećao se fon Klajst. "Ali, kao i uvek, potcenio sam ga".
Taj plan smoubilačkog napada nikada nije realizovan, podsetila je agencija AP.
Mesecima kasnije fon Klajsta je ponovo kontaktirao fon Štaufenberg i ponudio mu da učestvuje u atentatu na Hitlera 20. jula 1944, o čemu je 2008. snimljen i istorijski triler "Valkira" u kojem je Tom Kruz igrao ulogu fon Štaufenberga.
Fon Klajst je trebalo da donese paket sa eksplozivom na sastanak s Hitlerom, ali je taj plan promenjen i fon Štaufenberg je odlučio da sam postavi tu bombu.
On ju je postavio u konferencijsku salu gde se Hitler sastajao sa svojim vojnim savetnicima u sedištu u Istočnoj Pruskoj. Hitler je, međutim, izbegao svu silinu eksplozije jer je neko gurnuo paket ka nozi stola, što je umanjilo snagu eksplozije.
Sam fon Klajst je uhapšen i Gestapo ga je poslao u koncentracioni logor Rafensbrik, ali je zatim neočekivano pušten, nakon čega se vratio na svoju dužnost.
Posle rata je osnovao izdavačku kuću Evald fon Klajst, bavio se javnim obrazovanjem, vezanim za bezbednost i transatlantskim odnosima. Godine 1963. je bio osnivač Minhenske konferencije o bezbednosti, foruma koji i danas okuplja vodeće svetske diplomate i vojne zvaničnike.
(Tanjug)
