Predstavnici velikih stranih kompanija koje posluju u Srbiji ocenili su da zemlja morala da obezbedi političku stabilnost. Ambasadori se pitaju šta je sa Koridorom 10
Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer i ambasadori Nemačke i Italije, Hajnc Vilhem i Armando Varikio poručil su danas da je važno da Srbija radi na razvoju infrastrukture.
Oni su naveli i da Srbija mora da poradi i na reformama obrazovanja i javnog sektora, uklanjanju monopola i smanjenju biroktatije jer će na taj način postati konkurentnije tržiše.
"Šta je sa Koridorom 10? Naravno da treba dosta da se infrastruktura poboljša. Stanje infrastrukture je vrlo bitna stvar", rekao je Dežer na konferenciji za novinare u Tanjugovom pres centru na Kopaoniku, uz napomenu da je potrebno rešiti i pitanje energetskog sektora kako bi Srbija bila konkurentnija.
Dežer je istakao da je ohrabren onime što je ranije danas čuo od premijera Srbije Ivice Dačića i ministra finansija i privrede Mlađana Dinkića, a što je vezano za strukturalne reforme, kao i za promene u sistemu radnih odnosa.
"Želimo sigurnost u toj oblasti, a ovde imamo neku vrstu blokade", rekao je Dežer uz napomenu da je potrebna i reforma penzijskog sistema, o kojoj se u Srbiji sve intenzivnije priča, što ranije nije bio slučaj.
Dežer smatra i da su potrebne reforme obrazovnog sistema koji mora da izađe u susret potrebama poslovnih ljudi, a koji je trenutno rigidan i zasnovan na nastavnim programima od pre ko zna koliko godina.
Za povećanje konkurentnosti Srbije potrebno je i pojednostavljenje propisa, reforma zdravstvenog sektora, otvaranje tržista, uidanje monopola, nastavak reforme pravosudnog sistema, skraćivanje postupaka, brže donošenje presuda, nastavak borbe protiv organizovanog kriminala"
Nemački ambasador naveo je da se u Srbiji previše priča o stranim investicijama, a malo o domaćim i da je potrebno olakšati pristup kapitalu kao i pitanja vlasništva nad zemljištem. Vilhem je kao primer naveo nemački "Lidl" čiji predstavnici su mu rekli da je teško u Srbiji da dobiju lokaciju, zemlju za građenje objekata.
To su stvari kojima bi nova vlada trebalo da se pozabavi. Ministar ili premijer treba da se obavežu da će da se pozabave ovih pitanjima, zaključio je Vilhem.
Ambasador Italije naveo je da je potrebno smanjiti birokratiju i pojednostaviti pravila i propise što će privući veći broj kompanija.
Predstavnici stranih investitora ocenili su na ovogodišnjem Kopaonik biznis forumu da su pomaci primetni, ali da su reforme još uvek nedovoljno brze.
Generalni direktor Fijat automobila Srbija, Antonio Ćezare Ferara, istakao je da Srbija može dosta da unapredi izvoz, ali da mora da unapredi poslovno okruženje u pet prioritetnih stavki.
On je izdvojio političku stabilnost, pouzdanost poslovnog okruženja, unapređenje infrastrukture i pružanja komunalnih usluga i smanjenje birokratije.
Srbija ima jaku stratešku poziciju, ali da bi imala korist od toga mora da investira u infrastrukturu, posebno putnu, rekao je Ferara, naglasivši da 90 odsto isporuka iz fabrike odlazi drumskim saobraćajem.
Generalni direktor Deleza za Srbiju, BiH i Crnu Goru, David Vander Skuren, ocenio je da je za zemlju najbolje ako su investitori zadovoljni i ako ostvaruju zacrtane rezultate, jer oni privlače nove investitore i proširuju ulaganja.
Vlada bi investitorima trebalo da pruži predvidivost i transparentnost ulaganja, jer se uglavnom radi o dugoročnim investicijama, naveo je on i dodao da vlada preduzima dobre mere, ali veoma sporo, kao i da čitavoj zemlji nedostaje vizija koja bi motivisala kompanije koje u njoj posluju.
Generalni direktor Meser Tehnogasa, Ernst Bode, kao najveće prepreke razvoju poslovanja izdvojio je visoke troškove rada, kao što su cena struje za korisnike visokonaponske mreže i visoke putarine, posebno za kamione, ali i stroge odredbe Zakona o radu, posebno u pogledu otpremnina
On je pohvalio vladu što je konačno otvorila temu reindustrijalizacije, ocenjujući da dugo godina Srbija nije priznavala da ima problem u razvoju industrije i da ima najniži BDP u regionu.
Predsednik Američke privredne komore, Miloš Đurković, rekao je da bi prioritet u reformi poslovne klime trebalo da bude brže izdavanje građevinskih dozvola i fleksibilnije tržište rada, navodeći da je to udruženje delimično zadovoljno rezultatima saradnje sa vladom na tom polju.
On je ocenio da je pozitivno što je država izdvojila IT industriju kao jednu od ključnih privrednih grana, i dodao da je Srbija već propustila prvi veliki talas investicija u IT koje su otišle u Indiju, i da ne bi smela da dozvoli da se to dogodi i drugi put.
Direktor Evropske banke za obnovu i razvoj za Srbiju, Mateo Patrone, ocenio je da je pomoć malim i srednjim preduzećima bitan deo procesa reindustrijalizacije i da je taj sektor ključan da proizvodi robu koju Srbija sada uvozi.
(Tanjug/Foto: Filip Krainčanić, Tanjug)
Oni su naveli i da Srbija mora da poradi i na reformama obrazovanja i javnog sektora, uklanjanju monopola i smanjenju biroktatije jer će na taj način postati konkurentnije tržiše.
"Šta je sa Koridorom 10? Naravno da treba dosta da se infrastruktura poboljša. Stanje infrastrukture je vrlo bitna stvar", rekao je Dežer na konferenciji za novinare u Tanjugovom pres centru na Kopaoniku, uz napomenu da je potrebno rešiti i pitanje energetskog sektora kako bi Srbija bila konkurentnija.
Dežer je istakao da je ohrabren onime što je ranije danas čuo od premijera Srbije Ivice Dačića i ministra finansija i privrede Mlađana Dinkića, a što je vezano za strukturalne reforme, kao i za promene u sistemu radnih odnosa.
"Želimo sigurnost u toj oblasti, a ovde imamo neku vrstu blokade", rekao je Dežer uz napomenu da je potrebna i reforma penzijskog sistema, o kojoj se u Srbiji sve intenzivnije priča, što ranije nije bio slučaj.
Dežer smatra i da su potrebne reforme obrazovnog sistema koji mora da izađe u susret potrebama poslovnih ljudi, a koji je trenutno rigidan i zasnovan na nastavnim programima od pre ko zna koliko godina.
Za povećanje konkurentnosti Srbije potrebno je i pojednostavljenje propisa, reforma zdravstvenog sektora, otvaranje tržista, uidanje monopola, nastavak reforme pravosudnog sistema, skraćivanje postupaka, brže donošenje presuda, nastavak borbe protiv organizovanog kriminala"
Nemački ambasador naveo je da se u Srbiji previše priča o stranim investicijama, a malo o domaćim i da je potrebno olakšati pristup kapitalu kao i pitanja vlasništva nad zemljištem. Vilhem je kao primer naveo nemački "Lidl" čiji predstavnici su mu rekli da je teško u Srbiji da dobiju lokaciju, zemlju za građenje objekata.
To su stvari kojima bi nova vlada trebalo da se pozabavi. Ministar ili premijer treba da se obavežu da će da se pozabave ovih pitanjima, zaključio je Vilhem.
Ambasador Italije naveo je da je potrebno smanjiti birokratiju i pojednostaviti pravila i propise što će privući veći broj kompanija.
Predstavnici stranih investitora ocenili su na ovogodišnjem Kopaonik biznis forumu da su pomaci primetni, ali da su reforme još uvek nedovoljno brze.
Generalni direktor Fijat automobila Srbija, Antonio Ćezare Ferara, istakao je da Srbija može dosta da unapredi izvoz, ali da mora da unapredi poslovno okruženje u pet prioritetnih stavki.
On je izdvojio političku stabilnost, pouzdanost poslovnog okruženja, unapređenje infrastrukture i pružanja komunalnih usluga i smanjenje birokratije.
Srbija ima jaku stratešku poziciju, ali da bi imala korist od toga mora da investira u infrastrukturu, posebno putnu, rekao je Ferara, naglasivši da 90 odsto isporuka iz fabrike odlazi drumskim saobraćajem.
Generalni direktor Deleza za Srbiju, BiH i Crnu Goru, David Vander Skuren, ocenio je da je za zemlju najbolje ako su investitori zadovoljni i ako ostvaruju zacrtane rezultate, jer oni privlače nove investitore i proširuju ulaganja.
Vlada bi investitorima trebalo da pruži predvidivost i transparentnost ulaganja, jer se uglavnom radi o dugoročnim investicijama, naveo je on i dodao da vlada preduzima dobre mere, ali veoma sporo, kao i da čitavoj zemlji nedostaje vizija koja bi motivisala kompanije koje u njoj posluju.
Generalni direktor Meser Tehnogasa, Ernst Bode, kao najveće prepreke razvoju poslovanja izdvojio je visoke troškove rada, kao što su cena struje za korisnike visokonaponske mreže i visoke putarine, posebno za kamione, ali i stroge odredbe Zakona o radu, posebno u pogledu otpremnina
On je pohvalio vladu što je konačno otvorila temu reindustrijalizacije, ocenjujući da dugo godina Srbija nije priznavala da ima problem u razvoju industrije i da ima najniži BDP u regionu.
Predsednik Američke privredne komore, Miloš Đurković, rekao je da bi prioritet u reformi poslovne klime trebalo da bude brže izdavanje građevinskih dozvola i fleksibilnije tržište rada, navodeći da je to udruženje delimično zadovoljno rezultatima saradnje sa vladom na tom polju.
On je ocenio da je pozitivno što je država izdvojila IT industriju kao jednu od ključnih privrednih grana, i dodao da je Srbija već propustila prvi veliki talas investicija u IT koje su otišle u Indiju, i da ne bi smela da dozvoli da se to dogodi i drugi put.
Direktor Evropske banke za obnovu i razvoj za Srbiju, Mateo Patrone, ocenio je da je pomoć malim i srednjim preduzećima bitan deo procesa reindustrijalizacije i da je taj sektor ključan da proizvodi robu koju Srbija sada uvozi.
(Tanjug/Foto: Filip Krainčanić, Tanjug)
