U Skupštini Srbije sednica posvećena bezbednosti hrane i zdravlju građana, sazvana na zahtev LDP, a zbog afere sa aflatoksinom. Ministar Knežević kaže da dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku ostaje na 0,5 mikrograma dok se uslovi ne promene.
Ministar poljoprivrede Srbije Goran Knežević rekao je danas da će dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku ostati na nivou od 0,5 mikrograma dok se uslovi ne promenem, ali nije precizirao koji su to uslovi.
Na sednici Skupštine Srbije o bezbednosti hrane i zdravlju građana, Knežević je obrazložio svoju odluku za povećanje dozvoljenog nivoa aflatoksina sa 0,05 na 0,5 mikrograma.
"To je evropski standard, ali je Evropska Unija izuzetak jer dve trećine zemalja u svetu pije mleko sa 0,5 mikrograma po litru. Dakle, postojala je dilema da li se treba slepo držati pravilnika i biti spreman na posledice", rekao je Knežević odgovarajući na pitanje poslanika.
Prema rečima Kneževića, da nije promenjen nivo, bila bi ugrožena egzistencija desetine hiljada proizvođača mleka, bio bi ugrožen eko sistem i stvoreno crno tržište mleka.
Prva stručna studija pravilnika iz 2011. godine pokazala je da je on neprimenljiv, rekao je Knežević i dodao da je pre odluke o vraćanju nivoa aflatoksina na 0,5 konsultovao stručnjake sa Medicinskog fakulteta, Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" i Vojno medicinske akademije.
"Oni su rekli da se ništa neće promeniti po zdravlje građana ukoliko se poveća nivo aflatoksina. Cilj odluke je bio da se zaštiti naš seljak i naša poljoprivreda", ocenio je Knežević.
On je naveo da je očigledno da postoji problem u sistemu bezbednosti hrane u Srbiji, a poseban problem je nepostojanje nacionalne referentne laboratije.
Knežević je rekao da je o tome "u medijima bilo mnogo neistina" i ocenio da je "očigledno reč o dobro organizovanoj političkoj kampanji gde se pokušava uništiti srpski seljak i selo".
On je to rekao posle uvodnog govora inicijatora zasedanja, šefa poslaničke grupe Liberalno-demokratske partije (LDP) Čedomira Jovanovića koji je rekao da je zaprepašćen jer na sednicu nije došao i premijer Srbije Ivica Dačić, a "ima vremena da pozira na Kopaoniku".
Jovanović je pitao i gde su ministar finansija Mlađan Dinkić i potpredsednica vlade zadužena za evropske integracije Suzana Grubješić i ocenio da bez svih njih "ovakva sednica nije ni potrebna".
Jovanović se složio s ministrom Kneževićem da se afera s melkom pretvorila u "političku prljavštinu" i rekao da ga ne interesuje "rat" Srpske napredne stranke i Demokratske stranke, nego odgovornost za funkcionsanje sistema bezbednosti hrane.
Jovanović je ukazao da su pravilnici o bezbednosti hrane prevaziđeni i da u sistemu postoje praznine jer se ne primenjuje Zakon o bezbednosti hrane.
"To je vaša odgovornost. Kako ćemo zaštiti srpski agrar?", pitao je ministra Jovanović i zatražio da se formiraju timovi koji bi preispitali pravilnike i da se uspostavi saradnja vlada Srbije i Vojvodine.
Knežević je kazao da su pravilnici o bezbednosti hrane doneti od 2009. do 2011. i da odgovornost za kvalitet hrane imaju proizvođači, dok je država kontrolor.
"Sistem pokazuje manjkavosti i u čitavoj Evropskoj zajednici", kazao je Knežević, navodeći primere afera sa hranom u Evropi među kojima i pojavu aflatoksina u mleku u zemljama regiona.
Ministar poljoprivrede je naveo da je poseban problem nepostojanje nacionalne referentne laboratije za koju je Srbija od 2003. dobila oko osam miliona evra donacija, koja je dva puta bila svečano otvarana, ali ni danas ne radi.
Problem je, rekao je ministar, i to što inspekcijske službe imaju premalo inspektora i što nisu dobro opremljene.
"Sistemski, inspektori se nalaze u više ministarstava i radimo na predlogu reforme inspekcijske službi, ali to ne može preko noći da se uradi", rekao je Knežević.
Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Rasim Ljajić izjavio je da razmere štete od početka "krize" u vezi sa aflatoksinom još nisu sagledane, a da je Privredna Komora Srbije procenila da bi mogle da iznose između 100 i 125 miliona evra.
Ljajić je rekao da je, kao posledica te krize smanjen promet u maloprodajnim objektima od pet do 27 odsto, a da su neke mlekare u potpunosti obustavile izvoz mleka, dok je većina izvoz značajno smanjila.
Šef poslaničkog kluba "Zajedno za Srbiju" Dušan Petrović pitao je ministra Kneževića da li će njegovo ministarstvo preduzeti preventivne mere da se spreči situacija iz septembra ili oktobra prošle godine, kada je dobio informaciju da je na kukuruzu otkriveno gljivično oboljenje, a ništa nije preduzeto.
Petrović je uveren da bi rizik bio smanjen da su se 1.700 agronoma i dalje nalazili na usluzi poljoprivrednicima širom Srbije.
"Siguran sam da bi smanjili rizik i da bi saradnja poljoprivrednika i institucija bila daljeko bolja", rekao je Petrović.
On se složio sa ministarkom zdravlja da nije bilo mesta panici i da nije bilo neposredne opasnosti po stanovništvo.
Ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović ponovila je da je poštovanje standarda u vezi sa aflatoksinom u mleku neophodno, ali da to nije jednostavno bez prethodnih standarda koji se odnose na standardizaciju ne samo aflatoksina u stočnoj hrani.
"Stručnjaci naših institucija, sa toksikologije, inspekcijske službe, utvrdili su da granica od 0,05 i od 0,5 aflatoksina ne daje različit rizik za razboljevanje i nepoželjne efekte po zdravlje. U našoj zemlji bilo je dozvoljeno da bude 0,5 nivo aflatoksina, od 2000. do 2010. godine, i to govori u prilog tom stavu, tada nije bilo povećanja karcinoma, naprotiv", rekla je Đukić Dejanović.
Ona je, međutim, ukazala da to ne znači da ne treba ići na što niže vrednosti i da to treba da nam budu prioritet.
Đukić Dejanović izjavila je da građani nijednog trenutka nisu bili zdravstveno ugroženi kada je reč o nivou aflatoksina u mleku.
Ona je rekla da je u tom periodu došlo do stvaranja panike i pojasnila svoju izjavu da građani treba sami da odluče da li će da piju mleko.
Ona je navela da je građanima koji su bili u strahu poručila da neće imati štetne posledice, da ne moraju da piju mleko nekoliko dana, ako se plaše dok ne stignu rezultati iz laboratorije u Holandiji, a oni koji ga piju neće imati štetne posledice po zdravlje.
"Ta moja izjava istrgnuta je iz konteksta" , rekla je ministarka.
Ministar poljoprivrede negirao je da je ministarstvo ignorisalo upozorenja o kontaminiranom kukuruzu.
On je podsetio da je jedini zaraženi kukuruz izvezen iz Stare Pazove, ali da je dva meseca stajao u Hrvatskoj i da se ne zna dali su uslovi skladištenja bili adekvatni.
"Iz Direktorta iz Brisela dobili smo tu informaciju, to je bio kukuruz izvezen iz Stare Pazove, preko dva meseca je stajao u Hrvatskoj i pitanje je kako je bio uskladišten i to jedini primer u 2012. godine.
Nakon vanredne kontrole utvrđeno je da je bilo sedam odsto zaraženog kukuruza", rekao je Knežević.
On je ocenio da je "čitavoj slici" doprineo rad tri lobija " uvozničkog, koji će pričom o otrovanom kukuruzu i mleku sebi obezbediti ogroman profit, drugi je GMO lobi i treći lobi je politika i želja pojedinih stranaka da ugroze selo i seljake i naprave problem".
(agencije/MONDO/Foto: Nenad Milošević, Tanjug)
Na sednici Skupštine Srbije o bezbednosti hrane i zdravlju građana, Knežević je obrazložio svoju odluku za povećanje dozvoljenog nivoa aflatoksina sa 0,05 na 0,5 mikrograma.
"To je evropski standard, ali je Evropska Unija izuzetak jer dve trećine zemalja u svetu pije mleko sa 0,5 mikrograma po litru. Dakle, postojala je dilema da li se treba slepo držati pravilnika i biti spreman na posledice", rekao je Knežević odgovarajući na pitanje poslanika.
Prema rečima Kneževića, da nije promenjen nivo, bila bi ugrožena egzistencija desetine hiljada proizvođača mleka, bio bi ugrožen eko sistem i stvoreno crno tržište mleka.
Prva stručna studija pravilnika iz 2011. godine pokazala je da je on neprimenljiv, rekao je Knežević i dodao da je pre odluke o vraćanju nivoa aflatoksina na 0,5 konsultovao stručnjake sa Medicinskog fakulteta, Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" i Vojno medicinske akademije.
"Oni su rekli da se ništa neće promeniti po zdravlje građana ukoliko se poveća nivo aflatoksina. Cilj odluke je bio da se zaštiti naš seljak i naša poljoprivreda", ocenio je Knežević.
On je naveo da je očigledno da postoji problem u sistemu bezbednosti hrane u Srbiji, a poseban problem je nepostojanje nacionalne referentne laboratije.
Knežević je rekao da je o tome "u medijima bilo mnogo neistina" i ocenio da je "očigledno reč o dobro organizovanoj političkoj kampanji gde se pokušava uništiti srpski seljak i selo".
On je to rekao posle uvodnog govora inicijatora zasedanja, šefa poslaničke grupe Liberalno-demokratske partije (LDP) Čedomira Jovanovića koji je rekao da je zaprepašćen jer na sednicu nije došao i premijer Srbije Ivica Dačić, a "ima vremena da pozira na Kopaoniku".
Jovanović je pitao i gde su ministar finansija Mlađan Dinkić i potpredsednica vlade zadužena za evropske integracije Suzana Grubješić i ocenio da bez svih njih "ovakva sednica nije ni potrebna".
Jovanović se složio s ministrom Kneževićem da se afera s melkom pretvorila u "političku prljavštinu" i rekao da ga ne interesuje "rat" Srpske napredne stranke i Demokratske stranke, nego odgovornost za funkcionsanje sistema bezbednosti hrane.
Jovanović je ukazao da su pravilnici o bezbednosti hrane prevaziđeni i da u sistemu postoje praznine jer se ne primenjuje Zakon o bezbednosti hrane.
"To je vaša odgovornost. Kako ćemo zaštiti srpski agrar?", pitao je ministra Jovanović i zatražio da se formiraju timovi koji bi preispitali pravilnike i da se uspostavi saradnja vlada Srbije i Vojvodine.
Knežević je kazao da su pravilnici o bezbednosti hrane doneti od 2009. do 2011. i da odgovornost za kvalitet hrane imaju proizvođači, dok je država kontrolor.
"Sistem pokazuje manjkavosti i u čitavoj Evropskoj zajednici", kazao je Knežević, navodeći primere afera sa hranom u Evropi među kojima i pojavu aflatoksina u mleku u zemljama regiona.
Ministar poljoprivrede je naveo da je poseban problem nepostojanje nacionalne referentne laboratije za koju je Srbija od 2003. dobila oko osam miliona evra donacija, koja je dva puta bila svečano otvarana, ali ni danas ne radi.
Problem je, rekao je ministar, i to što inspekcijske službe imaju premalo inspektora i što nisu dobro opremljene.
"Sistemski, inspektori se nalaze u više ministarstava i radimo na predlogu reforme inspekcijske službi, ali to ne može preko noći da se uradi", rekao je Knežević.
Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Rasim Ljajić izjavio je da razmere štete od početka "krize" u vezi sa aflatoksinom još nisu sagledane, a da je Privredna Komora Srbije procenila da bi mogle da iznose između 100 i 125 miliona evra.
Ljajić je rekao da je, kao posledica te krize smanjen promet u maloprodajnim objektima od pet do 27 odsto, a da su neke mlekare u potpunosti obustavile izvoz mleka, dok je većina izvoz značajno smanjila.
Šef poslaničkog kluba "Zajedno za Srbiju" Dušan Petrović pitao je ministra Kneževića da li će njegovo ministarstvo preduzeti preventivne mere da se spreči situacija iz septembra ili oktobra prošle godine, kada je dobio informaciju da je na kukuruzu otkriveno gljivično oboljenje, a ništa nije preduzeto.
Petrović je uveren da bi rizik bio smanjen da su se 1.700 agronoma i dalje nalazili na usluzi poljoprivrednicima širom Srbije.
"Siguran sam da bi smanjili rizik i da bi saradnja poljoprivrednika i institucija bila daljeko bolja", rekao je Petrović.
On se složio sa ministarkom zdravlja da nije bilo mesta panici i da nije bilo neposredne opasnosti po stanovništvo.
Ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović ponovila je da je poštovanje standarda u vezi sa aflatoksinom u mleku neophodno, ali da to nije jednostavno bez prethodnih standarda koji se odnose na standardizaciju ne samo aflatoksina u stočnoj hrani.
"Stručnjaci naših institucija, sa toksikologije, inspekcijske službe, utvrdili su da granica od 0,05 i od 0,5 aflatoksina ne daje različit rizik za razboljevanje i nepoželjne efekte po zdravlje. U našoj zemlji bilo je dozvoljeno da bude 0,5 nivo aflatoksina, od 2000. do 2010. godine, i to govori u prilog tom stavu, tada nije bilo povećanja karcinoma, naprotiv", rekla je Đukić Dejanović.
Ona je, međutim, ukazala da to ne znači da ne treba ići na što niže vrednosti i da to treba da nam budu prioritet.
Đukić Dejanović izjavila je da građani nijednog trenutka nisu bili zdravstveno ugroženi kada je reč o nivou aflatoksina u mleku.
Ona je rekla da je u tom periodu došlo do stvaranja panike i pojasnila svoju izjavu da građani treba sami da odluče da li će da piju mleko.
Ona je navela da je građanima koji su bili u strahu poručila da neće imati štetne posledice, da ne moraju da piju mleko nekoliko dana, ako se plaše dok ne stignu rezultati iz laboratorije u Holandiji, a oni koji ga piju neće imati štetne posledice po zdravlje.
"Ta moja izjava istrgnuta je iz konteksta" , rekla je ministarka.
Ministar poljoprivrede negirao je da je ministarstvo ignorisalo upozorenja o kontaminiranom kukuruzu.
On je podsetio da je jedini zaraženi kukuruz izvezen iz Stare Pazove, ali da je dva meseca stajao u Hrvatskoj i da se ne zna dali su uslovi skladištenja bili adekvatni.
"Iz Direktorta iz Brisela dobili smo tu informaciju, to je bio kukuruz izvezen iz Stare Pazove, preko dva meseca je stajao u Hrvatskoj i pitanje je kako je bio uskladišten i to jedini primer u 2012. godine.
Nakon vanredne kontrole utvrđeno je da je bilo sedam odsto zaraženog kukuruza", rekao je Knežević.
On je ocenio da je "čitavoj slici" doprineo rad tri lobija " uvozničkog, koji će pričom o otrovanom kukuruzu i mleku sebi obezbediti ogroman profit, drugi je GMO lobi i treći lobi je politika i želja pojedinih stranaka da ugroze selo i seljake i naprave problem".
(agencije/MONDO/Foto: Nenad Milošević, Tanjug)
