Prvo srpsko "alo", izrečeno je 14. marta 1883, svega sedam godina posle Belovog pronalaska čudesne sprave pomoću koje se "govori na daleko". MONDO vas vodi kroz istoriju telefonije u Srbiji.
Beograd je samo sedam godina nakon što je Aleksandar Graham Bel patentirao telefon, dobio uređaj koji je tada bio "tehnološko čudo". Zasluga za uspostavljanje prve telefonske linije u Srbiji pripada Pantelejmonu Mihajloviću koji je bio prvi majstor i propagator novog izuma.
Čuveni Panta je 14. marta 1883. godine povezao Geografsko odeljenje Ministarstva vojnog, smešteno na prvom spratu zgrade "Tri lista duvana" i Inženjersku kasarnu koja se nalazila preko puta Botaničke Bašte. Prvi telefonski razgovor u Srbiji vodili su vojni ministar Tihomilj - Teša Nikolić i kapetan Kosta Radosavljević.
"Bio sam neverovatan idealista. Dođem u Srbiju, iako sam mogao da pravim velike poslove u Nemačkoj, Americi ili ma gde drugde, s namerom da učestvujem u ratu 1876. Kad se rat završio, padne mi na pamet da instališem telefon u Beogradu. Niko tu nije imao pojma o telefonu”, ostalo je zapisano u zaostavštini Pante Mihajlovića.
Na početku shvatan kao igračka, telefon je bio skup i kao takav postao je statusni simbol. Bio je namenjen poslovnim ljudima, ali ne i za privatnu upotrebu. Tako je i Panta Mihajlović uputio javni poziv fabrikantima, zadrugama, trgovcima, doktorima i gostioničarima da se prijave za dobijanje telefonskih linija za poslovne potrebe.
Preko oglasa u listu "Videlo" obavestio je poštovano građanstvo da je preduzeo pripreme i da će pristupiti radu, pa poziva "zainteresovane da se prijave upisa radi".
Lice koje je želelo telefon moralo se obavezati "da će najmanje tri godine plaćati za svaku štaciju po varoši iznos od 20 dinara mesečno, a van varoši od svakog kilometra po 10 dinara više".
Međutim, kao posledica slabe industrijske razvijenosti, velikog broja nepismenih i političke nesigurnosti, sledećih nekoliko godina, Panta nije uspeo da u Srbiji, za telefon, zainteresuje širi auditorijum.
Prateći svetske trendove slušanja muzike, vesti i izveštaja sa berze putem telefona već 1894. godine, na zabavama koje je organizovala Telegrafsko-poštanska zadruga, uspešno je izvršen prenos muzičkog programa iz Beograda u Niš i obratno. Čuveni Panta je 14. marta 1883. godine povezao Geografsko odeljenje Ministarstva vojnog, smešteno na prvom spratu zgrade "Tri lista duvana" i Inženjersku kasarnu koja se nalazila preko puta Botaničke Bašte. Prvi telefonski razgovor u Srbiji vodili su vojni ministar Tihomilj - Teša Nikolić i kapetan Kosta Radosavljević.
"Bio sam neverovatan idealista. Dođem u Srbiju, iako sam mogao da pravim velike poslove u Nemačkoj, Americi ili ma gde drugde, s namerom da učestvujem u ratu 1876. Kad se rat završio, padne mi na pamet da instališem telefon u Beogradu. Niko tu nije imao pojma o telefonu”, ostalo je zapisano u zaostavštini Pante Mihajlovića.
Na početku shvatan kao igračka, telefon je bio skup i kao takav postao je statusni simbol. Bio je namenjen poslovnim ljudima, ali ne i za privatnu upotrebu. Tako je i Panta Mihajlović uputio javni poziv fabrikantima, zadrugama, trgovcima, doktorima i gostioničarima da se prijave za dobijanje telefonskih linija za poslovne potrebe.
Preko oglasa u listu "Videlo" obavestio je poštovano građanstvo da je preduzeo pripreme i da će pristupiti radu, pa poziva "zainteresovane da se prijave upisa radi".
Lice koje je želelo telefon moralo se obavezati "da će najmanje tri godine plaćati za svaku štaciju po varoši iznos od 20 dinara mesečno, a van varoši od svakog kilometra po 10 dinara više".
Međutim, kao posledica slabe industrijske razvijenosti, velikog broja nepismenih i političke nesigurnosti, sledećih nekoliko godina, Panta nije uspeo da u Srbiji, za telefon, zainteresuje širi auditorijum.
Javni telefonski saobraćaj u Beogradu je započeo tek 1899. godine kada je u Kolarčevoj zadužbini instalirana prva induktorska telefonska centrala od 50 brojeva.
Stručnjaci Pošte tokom srpskog-bugarskog rata, na zahtev kralja Milana Obrenovića, uspeli su da uspostave telefonsku vezu između Niša i Beograda za svega 48 sati.
Prvi telefoni bili su induktorski, zidni, izrađivani su od drveta, sa velikom kutijom u kojoj je bila smeštena lokalna baterija koja je obezbeđivala struju. Preko ručice je pozivan operater, koji je uspostavljao vezu sa željenim pretplatnikom.
U Beogradu je prva automatska centrala, koja omogućava uspostavljanje direktne veze sa željenim brojem, bez posredništva operatera, puštena u rad 1931. godine i imala je 11 hiljada brojeva.
Od tridesetih godina dvadesetog veka telefon sve više postaje deo svakodnevnog života, čemu je doprineo pronalazak novih materijala - bakelita i drugih "plastika", koji su omogućili jeftiniju proizvodnju, nove oblike i boje telefona, kao i inovacije u oblasti telefonskih centrala.
Naročito veliki i brzi razvoj telefonije i masovno prihvatanje od strane korisnika, usledilo je posle pojave mobilnog telefona, do čega je doveo pronalazak mikročipa.
Ukoliko želite da saznate još neke zanimljivosti o istoriji telefonije u Srbiji posetite izložbu u PTT muzeju (Majke Jevrosime 13, Beograd) do 20. maja. Ulаz je besplаtаn.
(MONDO)
