Pokojni premijer Zoran Đinđić bio poslednji političar koji je ekonomske poteze vukao na dugi rok, a ne zbog instant popularnosti, rečeno na tribini u Beogradu.
U Srbiji 2001. godine bilo je više od 2,1 milion zaposlenih, a danas ih radi jedva 1,7 miliona, posle ubistva premijera u Srbiji više nije bilo nijednog koji bi uradio ispravan potez za dobrobit na duži rok, već samo ono što donosi popularnost, složili su se danas ekonomski analitičari okupljeni na tribini kja se bavila osvrtom na ekonomsku politiku vlade Zorana Ðinđića.
Na tribini u organizaciji Liberalno demokratske partije, ekonomski novinari i analitičari ocenili su da su se od tad u Srbiji dešavale političke promene, ali su se reciklirale iste politike u ekonomiji, uz podatak da je za protekle 4,5 godine javni dug Srbije povećan za devet milijardi evra.
"Od 2004. nije više bilo političara koji je hteo da uradi nešto što je ispravno, što će Srbiju promeniti na bolje nadugi rok, svi su išli na to da budu polularni, da daju instant rešenja, lišena svake pameti", rekao je ekonomski analitičar Aleksandar Stevanović.
U vreme Ðinđića, nikom nije palo na pamet da uništava konkurentnost privrede tako što će na silu podizati plate ili veštačkim merama rušiti tržište. Već su preduzimane mere na tragu reformi i danas nema potrebe mozgati, već vratiti Zakon o radu iz tog perioda, ukazao je on.
Prema njegovoj oceni, to je nešto čemu bi se trebalo vratiti ako se želi da se zaustave poražavajući trendovi gde i mali kapitalisti beže u sivu ekonomiju, a veliki iz Srbije odlaze da posluju u Ukrajinu i druge zemlje.
Ekonomski novinar i urednik u NIN-u Milan Ćulibrk je naveo da je u vreme Ðinđićeve vlade sastavljena čuvena lista od 70 preduzeća za restruktuiranje, a da ih je danas 170.
"Danas, 11 godina kasnije, ne da nismo rešili problem državnih spornih preduzeća, već ih praktično 2,5 puta povećali, račun je nekoliko milijardi evra, koje smo, bukvalno bacili u bunar, mogli su da se izgrade svi koridori, energetska postrojenja...čudo, mi smo sve te pare potoršili", ukazao je Ćulibrk.
Prema njegovim rečima, u Srbiju je od tad ušlo između 70 i 80 milijardi evra, po osnovu donacija, privatizacija, zaduživanja... a da li neko oseća bolji standard bar za tri odsto?
Ekonomisti su se složili da je paradoks prethodne Vlade Srbije - privatizacija Naftne industrije Srbije, uz ocenu da je NIS poklonjen Rusima.
Ćulibrk je rekao da je 400 miliona evra, za koliko je prodat, novi vlasnik NIS povratio uloženo kroz profit za dve godine.
Nigde na svetu nema da se kupcu za dve godine privatizacija otplati i da još zaradi, rekao je Ćulibrk i dodao da je NIS prodata političkom odlukom, koja nema veze sa ekonomskom logikom.
"Da li je bilo isplativo, nisam siguran, jer Srbija još pregovara o Kosovu sa EU, a ne sa Rusijom", zaključio je on.
Stevanović je na to dodao da je još veći paradoks u tome što se od kosovske politike, koja je bila razlog prodaje NIS odustalo.
Urednik u "Novom Magazinu" Miša Brkić je predočio da je u ekonomiji Srbije situacija 2013. slična onoj iz 1999. za šta se mislio da je 5. oktobra ostalo u prošlosti.
Imali smo, posle kratkog zamaha reformi, galopirajući povratak na staro u vladi Vojislava Koštunice, potom je usledilo cementiranje u vladi Mirka Cvetković, uz konsenzus kolaicionih partnera da se prakasa nastavi pod fimom globalne krize da država bude ta koja će da štiti građane, rekao je Brkić.
"Postaje karikaturalno, više država ne brine o privredi, već pojedinci u državi, koji sebi uzimaju pravo da sklapaju međudržavne sporazume, tako ministar ode u Abu Dabi i kaže 'evo poljoprivredni kombinati, ja to poklanjam'", naveo je on.
Urednik u "Novom magazinu" Mijat Lakićević je podsetio da je u vreme vlade Ðinđića, premijer imao velikog protivnika u guverneru NBS Mlađanu Dinkiću, čijom politikom fiksnog kursa dinara je počela dezindustrijalizacija Srbije.
"A, danas imamo to da predsednik države ode u Belorusiju i kaže predsednik je moj prijatelj i to je najbolja garancija da ulažete, Vučić kaže šeik Muhamed je moj lični prijatelj, biće investicija iz Emirata. Kao da država radi na osnovu privatnih poznanstava i prijateljstava, pa će investirori da ulažu, što je smešno", rekao je Lakićević.
To pokazuje koliko je država kao sistem derogiranma, u ovom trenutku, kao da nemamo državu, već se radi na osnovu ličnih osećanja i preferencija pojedinih ministara, zaključio je on.
(Fonet, foto: Fonet/Aleksandar Koković)
Na tribini u organizaciji Liberalno demokratske partije, ekonomski novinari i analitičari ocenili su da su se od tad u Srbiji dešavale političke promene, ali su se reciklirale iste politike u ekonomiji, uz podatak da je za protekle 4,5 godine javni dug Srbije povećan za devet milijardi evra.
"Od 2004. nije više bilo političara koji je hteo da uradi nešto što je ispravno, što će Srbiju promeniti na bolje nadugi rok, svi su išli na to da budu polularni, da daju instant rešenja, lišena svake pameti", rekao je ekonomski analitičar Aleksandar Stevanović.
U vreme Ðinđića, nikom nije palo na pamet da uništava konkurentnost privrede tako što će na silu podizati plate ili veštačkim merama rušiti tržište. Već su preduzimane mere na tragu reformi i danas nema potrebe mozgati, već vratiti Zakon o radu iz tog perioda, ukazao je on.
Prema njegovoj oceni, to je nešto čemu bi se trebalo vratiti ako se želi da se zaustave poražavajući trendovi gde i mali kapitalisti beže u sivu ekonomiju, a veliki iz Srbije odlaze da posluju u Ukrajinu i druge zemlje.
Ekonomski novinar i urednik u NIN-u Milan Ćulibrk je naveo da je u vreme Ðinđićeve vlade sastavljena čuvena lista od 70 preduzeća za restruktuiranje, a da ih je danas 170.
"Danas, 11 godina kasnije, ne da nismo rešili problem državnih spornih preduzeća, već ih praktično 2,5 puta povećali, račun je nekoliko milijardi evra, koje smo, bukvalno bacili u bunar, mogli su da se izgrade svi koridori, energetska postrojenja...čudo, mi smo sve te pare potoršili", ukazao je Ćulibrk.
Prema njegovim rečima, u Srbiju je od tad ušlo između 70 i 80 milijardi evra, po osnovu donacija, privatizacija, zaduživanja... a da li neko oseća bolji standard bar za tri odsto?
Ekonomisti su se složili da je paradoks prethodne Vlade Srbije - privatizacija Naftne industrije Srbije, uz ocenu da je NIS poklonjen Rusima.
Ćulibrk je rekao da je 400 miliona evra, za koliko je prodat, novi vlasnik NIS povratio uloženo kroz profit za dve godine.
Nigde na svetu nema da se kupcu za dve godine privatizacija otplati i da još zaradi, rekao je Ćulibrk i dodao da je NIS prodata političkom odlukom, koja nema veze sa ekonomskom logikom.
"Da li je bilo isplativo, nisam siguran, jer Srbija još pregovara o Kosovu sa EU, a ne sa Rusijom", zaključio je on.
Stevanović je na to dodao da je još veći paradoks u tome što se od kosovske politike, koja je bila razlog prodaje NIS odustalo.
Urednik u "Novom Magazinu" Miša Brkić je predočio da je u ekonomiji Srbije situacija 2013. slična onoj iz 1999. za šta se mislio da je 5. oktobra ostalo u prošlosti.
Imali smo, posle kratkog zamaha reformi, galopirajući povratak na staro u vladi Vojislava Koštunice, potom je usledilo cementiranje u vladi Mirka Cvetković, uz konsenzus kolaicionih partnera da se prakasa nastavi pod fimom globalne krize da država bude ta koja će da štiti građane, rekao je Brkić.
"Postaje karikaturalno, više država ne brine o privredi, već pojedinci u državi, koji sebi uzimaju pravo da sklapaju međudržavne sporazume, tako ministar ode u Abu Dabi i kaže 'evo poljoprivredni kombinati, ja to poklanjam'", naveo je on.
Urednik u "Novom magazinu" Mijat Lakićević je podsetio da je u vreme vlade Ðinđića, premijer imao velikog protivnika u guverneru NBS Mlađanu Dinkiću, čijom politikom fiksnog kursa dinara je počela dezindustrijalizacija Srbije.
"A, danas imamo to da predsednik države ode u Belorusiju i kaže predsednik je moj prijatelj i to je najbolja garancija da ulažete, Vučić kaže šeik Muhamed je moj lični prijatelj, biće investicija iz Emirata. Kao da država radi na osnovu privatnih poznanstava i prijateljstava, pa će investirori da ulažu, što je smešno", rekao je Lakićević.
To pokazuje koliko je država kao sistem derogiranma, u ovom trenutku, kao da nemamo državu, već se radi na osnovu ličnih osećanja i preferencija pojedinih ministara, zaključio je on.
(Fonet, foto: Fonet/Aleksandar Koković)
