Potpredsednik Federacije BiH Svetozar Pudarić pokrenuo je inicijativu za gradnju spomenika Sarajlijama srpske nacionalnosti "ubijenim samo zbog drugačijeg imena"
Pudarić je kazao da je inicirao izgradnju spomenika nevino stradalim Srbima na Trebeviću i da je to, kako je rekao sarajevskom nedeljniku "Slobodna Bosna", dug žrtvama, ali i gradu koji je zbog tog zločina na neki način bio osramoćen tokom opsade.
On smatra da je Sarajevo spremno za gorku pilulu suočavanja sa sopstvenim zločinima i zločincima.
I gradonačelnik Sarajeva Alija Behmen veruje da postoji politička volja, ali i moralna obaveza da se obeleži mesto stradanja nevinih žrtava.
"Obeležavanje ovog stratišta predstavlja naš dug prema ubijenima i njihovim porodicama, kao i dokaz da istina nema alternativu. Sarajevo je uvek bilo mesto poštovanja i neretko ljubavi, a naša spremnost da se setimo žrtava i osudimo zločine je zalog za normalnu, ljudsku budućnost", rekao je Behmen.
Tridesetak ljudi ubijeno je na Kazanima, dubokoj jami koja se nalazi na sarajevskoj olimpijskoj planini Trebević, blizu linije fronta između Armije BiH i Vojske Republike Srpske.
Zločine je naredio i počinio jedan od ratnih komandanata Armije BiH Mušan Topalović Caco.
Kada su vlasti u Sarajevu shvatile da se brigada pod Topalovićevom komandom odmetnula i da pored pljačke teroriše i odvodi iz stanova nevine osobe, odlučili su da ga uhapse.
U akciji hapšenja poginulo je devet vojnika i policajaca 26. oktobra 1993. godine, a
Topalović je uhapšen i ubijen dan kasnije prillikom pokušaja bekstva.
Broj ubijenih Srba na Kazanima do danas nije zvanično utvrđen. Iz jame su izvađeni ostaci 29 osoba, a identifikovano je svega desetak žrtava.
Prema izvorima Haškog tužilaštva, u Sarajevu je ukupno ubijeno 836 civila srpske nacionalnosti van ratnih dejstava, dok je prema podacima sarajevske policije ubijeno 110 osoba.
Od 1994. do danas za zločine na Kazanima, na kazne do šest godina zatvora, osuđeno je 14 vojnika Armije BiH. Mnogi smatraju da su neke ubice sa Kazana još slobodne.
(Beta, foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
On smatra da je Sarajevo spremno za gorku pilulu suočavanja sa sopstvenim zločinima i zločincima.
I gradonačelnik Sarajeva Alija Behmen veruje da postoji politička volja, ali i moralna obaveza da se obeleži mesto stradanja nevinih žrtava.
"Obeležavanje ovog stratišta predstavlja naš dug prema ubijenima i njihovim porodicama, kao i dokaz da istina nema alternativu. Sarajevo je uvek bilo mesto poštovanja i neretko ljubavi, a naša spremnost da se setimo žrtava i osudimo zločine je zalog za normalnu, ljudsku budućnost", rekao je Behmen.
Tridesetak ljudi ubijeno je na Kazanima, dubokoj jami koja se nalazi na sarajevskoj olimpijskoj planini Trebević, blizu linije fronta između Armije BiH i Vojske Republike Srpske.
Zločine je naredio i počinio jedan od ratnih komandanata Armije BiH Mušan Topalović Caco.
Kada su vlasti u Sarajevu shvatile da se brigada pod Topalovićevom komandom odmetnula i da pored pljačke teroriše i odvodi iz stanova nevine osobe, odlučili su da ga uhapse.
U akciji hapšenja poginulo je devet vojnika i policajaca 26. oktobra 1993. godine, a
Topalović je uhapšen i ubijen dan kasnije prillikom pokušaja bekstva.
Broj ubijenih Srba na Kazanima do danas nije zvanično utvrđen. Iz jame su izvađeni ostaci 29 osoba, a identifikovano je svega desetak žrtava.
Prema izvorima Haškog tužilaštva, u Sarajevu je ukupno ubijeno 836 civila srpske nacionalnosti van ratnih dejstava, dok je prema podacima sarajevske policije ubijeno 110 osoba.
Od 1994. do danas za zločine na Kazanima, na kazne do šest godina zatvora, osuđeno je 14 vojnika Armije BiH. Mnogi smatraju da su neke ubice sa Kazana još slobodne.
(Beta, foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
