Više od četiri hiljade Srba proterano je s Kosova u pogromu koji se dogodio tačno pre devet godina. U talasu nasilja ubijeno je 19 osoba. Napadnuti su spomenici kulture i svetinje SPC. Evo kako se Srbija svega seća...
Premijer Srbije Ivica Dačić rekao je danas da ni devet godina nakon nasilja nad Srbima na Kosovu i Metohiji počinioci nisu kažnjeni, da imovina nije obnovljena, niti je Srbima omogućen povratak na prostore sa kojih su prognani.
Na svečanoj akademiji u Narodnom pozorištu u Beogradu, Dačić je podsetio je da je u nasilju koje se trajalo dva dana, poginulo 19 civila, da je 800 ranjeno, 3.870 prognano, da je uništeno 935 kuća I 34 crkve.
"Želim da se nešto tako više nikada ne ponovi, a da Srbija svojom mudrom politikom zaštiti bezbednost i interse Srpskog naroda na Kosovu", kazao je Dačić.
Prema njegovim rečima, Srbiji je potrebna realna politika.
"Mi danas moramo razdvojiti Kosovo u našoj ideji, Kosovo u našoj mitologiji, Kosovo u našim korenima od onoga što kao realnost postoji na Kosovu i Methoji, i da zaštimo naš narod koji tamo živi", rekao je Dačić.
On je zahvalio svim Srbima koji su ostali na Kosovu i kada su "njihove vođe pobegle".
"Srbija nikada ne sme i neće okrenuti leđa Srbima na Kosovu", poručio je Dačić i istakao da Vlada Srbije čini sve da se postigne pravedno rešenje koje će omogućiti da Srbi na Kosovu odlučuju o svom životu i sudbini.
Na akademiji je govorio i patrijarh Irinej koji je poručio da u svim razgovorima o Kosovu i Metohiji Srbija treba kao najvažniji zahtev da se postavi povratak Srba na te prostore. Na svečanoj akademiji u Narodnom pozorištu u Beogradu, Dačić je podsetio je da je u nasilju koje se trajalo dva dana, poginulo 19 civila, da je 800 ranjeno, 3.870 prognano, da je uništeno 935 kuća I 34 crkve.
"Želim da se nešto tako više nikada ne ponovi, a da Srbija svojom mudrom politikom zaštiti bezbednost i interse Srpskog naroda na Kosovu", kazao je Dačić.
Prema njegovim rečima, Srbiji je potrebna realna politika.
"Mi danas moramo razdvojiti Kosovo u našoj ideji, Kosovo u našoj mitologiji, Kosovo u našim korenima od onoga što kao realnost postoji na Kosovu i Methoji, i da zaštimo naš narod koji tamo živi", rekao je Dačić.
On je zahvalio svim Srbima koji su ostali na Kosovu i kada su "njihove vođe pobegle".
"Srbija nikada ne sme i neće okrenuti leđa Srbima na Kosovu", poručio je Dačić i istakao da Vlada Srbije čini sve da se postigne pravedno rešenje koje će omogućiti da Srbi na Kosovu odlučuju o svom životu i sudbini.
"Jedan od prvih koraka i tačaka u razgovorima, danas i sutra, uslov i zahtev koji mi treba da postavimo treba da bude povratak velikog broja Srba na Kosovo i Metohiju", poručio je patrijarh sa današnje akademije u Narodnom pozorištu u Beogradu povodom devetogodišnjice nasilja nad Srbima na Kosovu i Metohiji.
On je naveo da je sa Kosova prognano 240.000 Srba i da je obaveza države da pomogne onima koji još žive na Kosovu kako bi se tamo zadržali, kao i prognanima da se vrate.
Patrijarh je poručio da nad sudbinom Kosova i Metohije ne treba očajavati i da Kosovo jeste, biće i ostaće srpsko dok je "u našim mislima".
"Ako neka bezočna sila učini da ostanemo bez Kosova i Metohije, uvek imamo primer jevrejskog naroda koji je 2.000 godina čekao Jerusalim i dočekao ga je", naveo je Irinej.
On je ukazao da za nasilje nad Srbima od 17. marta 2004, u kojima je stradao narod i uništene srpske svetinje, niko nije odgovarao.
"Siguran sam da smo mi kojim slučajem tako nešto učinili da bi ceo svet za to znao. Pisale bi se knjige i knjige o tome i pričale priče o tom zlu", dodao je patrijarh.
U Svetosavskom domu na Vračaru povodom devet godina od martovskog pogroma nad Srbima na Kosovu i Metohiji otvorena je izložba "Da se ne zaboravi", na kojoj su izložene kopije fresaka iz srpskih manastira i crkava na Kosovu i Metohiji.
Uz blagoslov patrijarha Irineja, studenti Visoke škole Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju izložili su kopije fresaka srpske vladarske loze Nemanjića.
Izložbu je u ime patrijarha otvorio episkop hvostanski Atanasije Rakita, koji je kazao da izložba izražava stav SPC prema onome što je bilo 17. marta 2004. godine.
"Ovim jasno ponovo dajemo do znanja i sebi i svakom drugom da sasvim odbacujemo takav odnos prema nama, našim svetinjama i bilo kome u svetu", istakao je episkop i dodao da SPC nema sumnje da će na Kosovu i Metohiji pobediti istina i pravda.
Rakita je naveo i da pobeda nad zlom ne zavisi samo od moći zla, nego od toga na čijoj smo strani.
"Mi se zlu ne predajemo, treba se boriti protiv zla, ma sa koje strane dolazilo", istakao je Rakita.
Posetioci izložbe, devete po redu, mogu da vide kopije fresaka iz Bogorodice Ljeviške, Gračanice, Dečana.
Na otvaranju izložbe je istaknuto da se njom podseća na pogrom Srba sa tih prostora u toku kojeg je 17. marta 2004. godine odneto mnogo života, ali je i srušeno mnogo od onoga što je vekovima čuvano i što je bilo vredno za srpsku duhovnu kulturu.
Omladina Srpske napredne stranke (SNS), Pokreta socijalista, Nove Srbije i Treće Srbije, danas je na
centralnom novosadskom Trgu slobode zapalila sveće u znak sećanja na stradale u nasilju na Kosovu od pre devet godina.
"Tu smo da se nikada ne zaborave sve tragedije i zločini koji su učinjeni prema srpskom narodu tokom svih ovih godina. Mi se sada molimo i nadamo da se ovakvi zločini više nikada neće ponoviti",
rekao je Bojan Marijanović iz SNS.
u Novom Sadu danas je otvorena i izložba manastira na Kosovu koji su oštećeni pre devet godina u etnički motivisanom nasilju.
Godišnjica pogroma obeležena je i u crkvi Svetog Nikole u Prištini gde je vladika raško-prizrenski Teodosije služio je danas pomen stradalim.
Službi u crkvi u Prištini prisustvovao je i direktor Vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin, koji je od međunarodne zajednice zatražio da prizna grešku zato što devet godina kasnije nije uložila dovoljno napora da otkrije one koji su naredili i izvršili pogrom nad Srbima na Kosovu i Metohiji.
Vulin je podsetio da je preko 50.000 ljudi učestvovalo u martovskom pogromu, "poslednjem nekažnjenom pogromu u Evropi" za koji niko krivično nije odgovarao devet godina kasnije.
"Tražimo od međunarodne zajednice da se uzdigne iznad predrasuda o Srbiji i srpskom narodu i da nam da odgovor ko je naredio i izvršio martovski pogrom ali i da nam kaže ko je ubio decu u Goraždevcu, ko je digao u vazduh autobus u Livadicama, ko je bacio bombu na našu decu Mitrovici i ko je pobio žeteoce u Starom Gracku", rekao je Vulin.
Vladika Teodosije je u besedi istakao da oni koji su pre devet godina na današnji dan ubijali i proterivali, palili svetinje božije, domove Srba koji su bili opredeljeni da žive ovde, mislili da će smrću sve biti završeno.
Na Kosovu i Metohiji Kancelarija za Kosovo i Metohiju organizovala je niz aktivnosti čiji je cilj da se podseti domaća i međunarodna javnost na zločin koji je 17. i 18. marta 2004. godine počinjen u pokrajini nad srpskim i nealbanskim stanovništvom.
Sve akcije u centralnoj Srbiji, inostranstvu i na Kosovu i Metohiji odvijaju se pod sloganom "Zločin bez kazne".
Akademija "Zločin bez kazne. Pesmom protiv zveri" biće održana u Kosovskoj Mitrovici a u programu će učestvovati pesnici iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske.
U Kosovskoj Mitrovici na otvorenom su izložene fotografije pod nazivom "Zločin bez kazne. Pogrom 17.-18. mart 2004. Kosovo i Metohija", koje prikazuju događaje od pre devet godina kada je došlo do nasilja u pokrajini.
U talasu nasilja na Kosovu i Metohiji od 17. do 19. marta 2004. godine ubijeno je 19 osoba, od kojih osam Srba, dok je 11 Albanaca život izgubilo u obračunu s međunarodnim snagama bezbednosti.
Kao nestali još se vode dvoje Srba, iz domova je proterano više od 4.000 Srba, napadnuti su spomenici kulture i svetinje SPC.
Na Kosovu i Metohiji je u pogromu uništeno ili do temelja spaljeno 35 hramova SPC, među kojima 18 spomenika kulture, poput hrama Bogorodice Ljeviške u Prizrenu iz 14. veka.
Prema podacima Eparhije raško-prizrenske SPC, iz aprila 2004, ukupan broj uništenih crkvenih zgrada je bio blizu 100.
Na Kosovu su u tri dana pogroma povređene 954 osobe, među njima 143 srpske nacionalnosti i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu.
Uništena su i 72 vozila UN, "etnički očišćeno" šest gradova i devet sela, porušeno je, zapaljeno ili teško oštećeno 935 srpskih kuća i deset društvenih objekata.
U srpskim crkvama na Kosovu i Metohiji tokom martovskog pogroma nestalo je, uništeno ili oštećeno neprocenjivo kulturno nasleđe, hiljade ikona, fresaka, drugih crkvenih relikvija, starih i retkih knjiga, dokumenta.
Međunarodni tužioci i sudije na Kosovu procesuirali su sedam slučajeva uništavanja crkava i 67 osoba osudili na zatvorske kazne od 21 meseca do 16 godina.
Povod ili izgovor za pogrom bila je kampanja medija na albanskom u kojoj su lokalni Srbi optuženi da su psima naterali preko reke Ibar grupu dečaka Albanaca iz sela Čabar kod Zubin Potoka od kojih se jedan utopio u reci.
Istraga UNMIK policije utvrdila je da su optužbe bile lažne, a portparol međunarodne policije Neridž Sing izjavio je tada da su ''preživeli dečaci posle tragedije bili pod jakim pritiskom albanskih novinara i političara da optuže Srbe iz susednog sela".
Kosmetski Albanci su najpre započeli proteste u južnom delu Mitrovice, da bi u sumrak krenuli u oružani napad na Srbe u severnom delu grada, što su nastojali da obuzdaju pripadnici Kfora.
Predstavnici međunarodne zajednice ocenili su tada da je "etnički motivisano nasilje" nad Srbima na KiM "planirano i dobro orkestrirano", ali se ispostavilo da više od 20.000 pripadnika međunarodnih snaga isprva nisu adekvatno reagovali da bi ga sprečili.
Posle pogroma nad Srbima, uhapšeno je 270 Albanaca, 143 osobe su osuđene, većina na novčane kazne, a 67 na zatvorske kazne, ali ne i glavni akteri iz političkih struktura i redova nekadašnje OVK.
Teror albanskih ekstremista osudili su potom Savet bezbednosti UN, kao i EU, a Parlamentarna skupština Saveta Evrope je 29. aprila 2004. donela rezoluciju.
Ni devet godina posle proterivanja većina žrtava martovskog pogroma nad Srbima nije se vratila u svoje domove, brojni se i dalje nalaze u kolektivnim centrima, kontejnerskim naseljima ili tuđim kućama u statusu interno raseljenih.
(MONDO/agencije, foto: Tanjug, Nenad Milošević)
