Parlament Kipra odbacio predlog EU i MMF-a o oporezivanju štednih uloga. Protiv glasalo 36 od 56 parlamentataca.
Kiparski parlament velikom većinom obacio je predlog o merama Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda o oporezivanju štednih uloga. Od 56 poslanika protiv predloga EU i MMF-a glasalo je njih 30, javila je agencija Rojters.
Predložene mere postavljene su kao uslov da ta ostrvska zemlja dobije 10 milijardi evra pomoći. Revolt javnosti, ali i mnogih političara, primorao je vladu u Nikoziji da koriguje predlog o oporezivanju štednih uloga.
Lideri evrozone i MMF-a prihvatili su novi plan kiparske vlade, prema kome bi štedni ulozi veći od 20.000 evra bili oporezovani po stopi od 6,75 odsto, dok bi oni koji imaju depozite iznad 100.000 evra plaćali porez od 9,9 odsto.
"Predsednik je obavestio nemačku kancelarku Merkel o trenutnoj situaciji na Kipru i o mogućnosti da se smanje izdvajanja iz kiparskih fondova. Konsultacije sa evropskim liderima se nastavljaju", izjavio je portparol kiparske vlade Hristos Stilijanides.
Direktorka MMF-a Kristin Lagard kaže da kiparske vlasti imaju podršku te instutcije za izmene mera oporezivanja depozita uz progresivniju poresku stopu.
"Naglasak treba da bude na restrukturiranju bankarskog sektora i vreme je da Kipar ispuni svoje obaveze", kaže Lagard.
Građani Kipra i mnogi politički lideri ne mire se sa zahtevima međunarodnih kreditora. Upozoravaju poslanike da ne dozvole da Kipar postane zamorče Evropske unije.
"Pozivam druge mediteranske zemlje - Italiju, Španiju, Portugal, Grčku da se solidarišu sa Kiprom. Moramo da zaštitimo naše ekonomije od katastrofalnih odluka Trojke i Evrozone", ističe Atena Kiriakidu iz Demokratske partije Kipra.
Kiparski ministar finansija traži od Rusije, koja je oštro osudila evropski predlog o oporezivanju štednje, novu pozajmicu kojom bi se, pod povoljnijim uslovima, restrukturirao kiparski dug.
"Za nas je izuzetno važno da dobijemo saglasnost Moskve i povećamo ruski zajam, jer će tada biti moguće da sprovedemo program refinansiranja našeg duga", navodi Andres Haralambus iz kiparskog Ministarstva finansija.
Svi pogledi Evropljana upereni su ka Kipru, zbog straha da bi bankrot te ostrvske zemlje mogao da ugrozi celu evrozonu. Banke na Kipru zatvorene su do četvrtka, kako bi se izbeglo masovno podizanje novca koje bi moglo da dovede do kolapsa bankarskog sistema prenosi RTS.
(MONDO, Foto Tanjug AP)
Predložene mere postavljene su kao uslov da ta ostrvska zemlja dobije 10 milijardi evra pomoći. Revolt javnosti, ali i mnogih političara, primorao je vladu u Nikoziji da koriguje predlog o oporezivanju štednih uloga.
Lideri evrozone i MMF-a prihvatili su novi plan kiparske vlade, prema kome bi štedni ulozi veći od 20.000 evra bili oporezovani po stopi od 6,75 odsto, dok bi oni koji imaju depozite iznad 100.000 evra plaćali porez od 9,9 odsto.
"Predsednik je obavestio nemačku kancelarku Merkel o trenutnoj situaciji na Kipru i o mogućnosti da se smanje izdvajanja iz kiparskih fondova. Konsultacije sa evropskim liderima se nastavljaju", izjavio je portparol kiparske vlade Hristos Stilijanides.
Direktorka MMF-a Kristin Lagard kaže da kiparske vlasti imaju podršku te instutcije za izmene mera oporezivanja depozita uz progresivniju poresku stopu.
"Naglasak treba da bude na restrukturiranju bankarskog sektora i vreme je da Kipar ispuni svoje obaveze", kaže Lagard.
Građani Kipra i mnogi politički lideri ne mire se sa zahtevima međunarodnih kreditora. Upozoravaju poslanike da ne dozvole da Kipar postane zamorče Evropske unije.
"Pozivam druge mediteranske zemlje - Italiju, Španiju, Portugal, Grčku da se solidarišu sa Kiprom. Moramo da zaštitimo naše ekonomije od katastrofalnih odluka Trojke i Evrozone", ističe Atena Kiriakidu iz Demokratske partije Kipra.
Kiparski ministar finansija traži od Rusije, koja je oštro osudila evropski predlog o oporezivanju štednje, novu pozajmicu kojom bi se, pod povoljnijim uslovima, restrukturirao kiparski dug.
"Za nas je izuzetno važno da dobijemo saglasnost Moskve i povećamo ruski zajam, jer će tada biti moguće da sprovedemo program refinansiranja našeg duga", navodi Andres Haralambus iz kiparskog Ministarstva finansija.
Svi pogledi Evropljana upereni su ka Kipru, zbog straha da bi bankrot te ostrvske zemlje mogao da ugrozi celu evrozonu. Banke na Kipru zatvorene su do četvrtka, kako bi se izbeglo masovno podizanje novca koje bi moglo da dovede do kolapsa bankarskog sistema prenosi RTS.
(MONDO, Foto Tanjug AP)
