Arhiepiskop Hristozom Drugi, koji je na čelu vrlo uticajne pravoslavne crkve na Kipru, tvrdi da će crkvenu imovinu staviti državi na raspolaganje kako bi se ona izvukla iz finansijske krize. Banke zatvorene do 26.marta. Medvedev u porezu na depozite vidi konfiskaciju.
Posle razgovora sa predsednikom države Nikosom Anasrasijadesom, Hristozom je izjavio da je crkva spremna da stavi hipoteku na svoju zamašnu imovinu i na osnovu toga dobije novac koju bi potom uložila u vladine obveznice.
Pravoslavna crkva na Kipru poprilično je bogata - poseduje dosta imovine, deoničar je u bankama i pivarama.
Nakon što je kiparski parlament juče odbio nacrt zakona na osnovu kojeg bi se štedišama u bankama jednokratnim porezom uzelo do 10 odsto od uloga, u pitanje je došla međunarodna pomoć koju je Kipar tražio da izbegne bankrot.
Kipar je zatražio 15,8 milijardi evra da spasi svoje banke, dovede u red svoje finansije i izbegne mogućnost ispadanja iz evrozone.
Države EU i Međunarodni monetarni fond (MMF) kao uslov su postavili oporezovanje štednih uloga u kiparskim bankama. Sporazum vlade Kipra i međunarodnih kreditora, koji je juče odbačen u parlamentu, izazvao je navalu štediša na banke sa namerom da podignu svoje uloge i izbegnu oporezovanje.
Banke će ostati zatvorene najmanje do sledećeg utorka, 26.marta, rekao je danas agenciji Frans pres zvaničnik kiparske centralne banke.
Zvaničnik navodi da nema uslova da banke nastave sa radom pre utorka, prenosi Frans pres.
Banke na Kipru zatvorene su od subote da bi se sprečilo prekomerno odlivanje novca, nakon što je vlada u Nikoziji sa međunarodnim kreditorima postigla dogovor o kreditu pomoći, koji je prvobitno podrazumevao oporezivanje bankarskih depozita.
Tu meru je juče odbacio kiparski parlament, što bi ekonomiju te zemlje moglo da gurne u još dublju krizu.
Vlada u Nikoziji je otpočela kriznu sednicu da bi razmotrila alternativni plan u cilju osiguranja međunarodne pomoći i restruktuiranja posrnulog bankarskog sektora.
Premijer Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je danas da je plan za spas Kipra loše osmišljen, navodeći da rešenje ne bi smelo da naškodi odnosima Rusije i Evropske unije.
"Čini mi se da je svaka moguća greška u ovoj situaciji načinjena", rekao je Medvedev za agenciju Interfaks, dodajući da se nada da rešenje za kiparsku finansijsku krizu neće naškoditi odnosima Rusije i EU, prenosi agencija Frans pres.
Premijer je upozorio da trenutna situacija na Kipru može da izazove novi talas krize i dovede do velikih bankarskih gubitaka i prekida rusko-kiparskog sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.
Medvedev naglašava da će, ukoliko kiparske banke ubrzo ne nastave sa poslovanjem, to imati veoma ozbiljne posledice. Rusi drže između trećine i polovine svih kiparskih depozita, a procenjuje se da ruske banke i kompanije imaju na ostrvu 31 milijardu dolara.
Kiparski bankarski sektor je u veoma teškoj poziciji, navodi Medvedev, ukazujući da je Nikozija trebalo da pokrene pregovore sa više strana zainteresovanih za pomoć, umesto da se krije iza fraze da nije primereno da Kipar vodi pregovore van EU.
"Neka onda sve odluke donose samo unutar EU, mada nisam siguran da je to dobro rešenje", ocenio je ruski premijer.
Medvedev je predlog o oporezivanju kiparskih bankarskih depozita uporedio sa konfiskacijom imovine Rusa od strane sovjetskih vlasti.
"Predložena mera je očigledno eksproprijacija i zaplena bez presedana. Ne mogu da je uporedim ni sa čim drugim osim sa odlukom bivših sovjetskih vlasti koje su sa ušteđevinom građana postupale prilično bezobzirno. Živimo u 21. veku u globalnoj ekonomiji i insistiramo da pravo svojine i svi bankarski propisi budu poštovani", rekao je premijer Rusije.
(MONDO/Agencije, foto: Beta/AP )
Pravoslavna crkva na Kipru poprilično je bogata - poseduje dosta imovine, deoničar je u bankama i pivarama.
Nakon što je kiparski parlament juče odbio nacrt zakona na osnovu kojeg bi se štedišama u bankama jednokratnim porezom uzelo do 10 odsto od uloga, u pitanje je došla međunarodna pomoć koju je Kipar tražio da izbegne bankrot.
Kipar je zatražio 15,8 milijardi evra da spasi svoje banke, dovede u red svoje finansije i izbegne mogućnost ispadanja iz evrozone.
Države EU i Međunarodni monetarni fond (MMF) kao uslov su postavili oporezovanje štednih uloga u kiparskim bankama. Sporazum vlade Kipra i međunarodnih kreditora, koji je juče odbačen u parlamentu, izazvao je navalu štediša na banke sa namerom da podignu svoje uloge i izbegnu oporezovanje.
Banke će ostati zatvorene najmanje do sledećeg utorka, 26.marta, rekao je danas agenciji Frans pres zvaničnik kiparske centralne banke.
Zvaničnik navodi da nema uslova da banke nastave sa radom pre utorka, prenosi Frans pres.
Banke na Kipru zatvorene su od subote da bi se sprečilo prekomerno odlivanje novca, nakon što je vlada u Nikoziji sa međunarodnim kreditorima postigla dogovor o kreditu pomoći, koji je prvobitno podrazumevao oporezivanje bankarskih depozita.
Tu meru je juče odbacio kiparski parlament, što bi ekonomiju te zemlje moglo da gurne u još dublju krizu.
Vlada u Nikoziji je otpočela kriznu sednicu da bi razmotrila alternativni plan u cilju osiguranja međunarodne pomoći i restruktuiranja posrnulog bankarskog sektora.
Premijer Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je danas da je plan za spas Kipra loše osmišljen, navodeći da rešenje ne bi smelo da naškodi odnosima Rusije i Evropske unije.
"Čini mi se da je svaka moguća greška u ovoj situaciji načinjena", rekao je Medvedev za agenciju Interfaks, dodajući da se nada da rešenje za kiparsku finansijsku krizu neće naškoditi odnosima Rusije i EU, prenosi agencija Frans pres.
Premijer je upozorio da trenutna situacija na Kipru može da izazove novi talas krize i dovede do velikih bankarskih gubitaka i prekida rusko-kiparskog sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.
Medvedev naglašava da će, ukoliko kiparske banke ubrzo ne nastave sa poslovanjem, to imati veoma ozbiljne posledice. Rusi drže između trećine i polovine svih kiparskih depozita, a procenjuje se da ruske banke i kompanije imaju na ostrvu 31 milijardu dolara.
Kiparski bankarski sektor je u veoma teškoj poziciji, navodi Medvedev, ukazujući da je Nikozija trebalo da pokrene pregovore sa više strana zainteresovanih za pomoć, umesto da se krije iza fraze da nije primereno da Kipar vodi pregovore van EU.
"Neka onda sve odluke donose samo unutar EU, mada nisam siguran da je to dobro rešenje", ocenio je ruski premijer.
Medvedev je predlog o oporezivanju kiparskih bankarskih depozita uporedio sa konfiskacijom imovine Rusa od strane sovjetskih vlasti.
"Predložena mera je očigledno eksproprijacija i zaplena bez presedana. Ne mogu da je uporedim ni sa čim drugim osim sa odlukom bivših sovjetskih vlasti koje su sa ušteđevinom građana postupale prilično bezobzirno. Živimo u 21. veku u globalnoj ekonomiji i insistiramo da pravo svojine i svi bankarski propisi budu poštovani", rekao je premijer Rusije.
(MONDO/Agencije, foto: Beta/AP )
