Bivši visoki zvaničnici policije RS Mićo Stanišić i Stojan Župljanin, osuđeni su prvostepenom presudom Haškog tribunala na po 22 godine zatvora za zločine nad nesrpskim civilima u BiH od aprila do decembra 1992. godine.
POni su kažnjeni za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bio uklanjanje muslimana, Hrvata i drugog nesrpskog stanovništva s područja "planirane srpske države".
Stanišić se dobrovoljno predao Međunarodnom sudu 10/11. marta 2005, i ubrzo je prebačen u Ševeningen. On je od 21. decembra 1991. godine bio ministar bez portfelja u Ministarskom savetu koji je imenovala Skupštine srpskog naroda u BiH.
U Hagu mu se sudilo za zločine u vreme dok je bio ministar unutrašnjih poslova RS.
Na toj funkciji nalazio se od 1. aprila 1992, a zvanično od imenovanja prvog saziva Vlade RS dvadesetak dana kasnije, sve zajedno oko devet meseci, do imenovanja drugog saziva Vlade RS.
Rođen je 1954. godine u selu Ponor, opština Pale, RS, BiH. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Sarajevu.
Na samom suđenju iz redova njegovih branilaca čulo se da je Stanišić svojevremeno bio "najbolji omladinac" (1973. godine) u Sarajevu i da je "bio prvi nosilac štafete mladosti" u čast rođendana Josipa Broza Tita.
Pošto su, istakla je odbrana, "bratstvo i jedinstvo bili osnovni postulati bivše Jugoslavije", može se zaključiti da Stanišić, kao nosilac štafete, "ni tada, a ni kasnije nije mogao da ima bilo kakve rezerve ni netrpeljivost prema drugim narodima".
Prema odluci Pretresnog veća, Stanišić je nekoliko puta privremeno boravio na slobodi, između ostalog krajem 2011. i početkom 2012, kada je boravio i u Beogradu.
Nikad nije prekršio pravila boravka na slobodi i na vreme se vraćao u Pritvorsku jedinicu u Ševeningenu.
Župljanin je na početku rata u BiH bio načelnik regionalnog Centra službi bezbednosti u Banjaluci, član Kriznog štaba Autonomne regije Krajina i savetnik tadašnjeg predsednika RS Radovana Kardžića za unutrašnje poslove.
Rođen je 1951. godine u selu Maslovar, opština Kotor Varoš. Diplomirao je pravo u Sarajevu i od 1975. godine radio u SUP-u Banjaluka.
Župljanin je uhapšen u Pančevu i prebačen u Pritvorsku jedinicu 10. odnosno 11. juna 2008. godine.
Na slobodi su posle njega ostala još trojica haških begunaca - Radovan Karadžić, Ratko Mladić i Goran Hadžić.
Osam meseci pre hapšenja Župljanina, Savet za nacionalnu bezbednost Srbije raspisao je nagradu za podatke o lociranju begunaca, a za informacije o Župljaninu ona je iznosila 250.000 evra.
U vreme hapšanja u Pančevu bio je osoba izmenjenog ličnog opisa i obrijane brade. Uhapšen je u jednom stanu nakon što je lociran četiri dana ranije. Kod sebe je imao pištolj, ali nije pružio otpor.
Prema podacima zvaničnika dva i po meseca ranije pobegao je iz iznajmljenog stana u Nišu. U tom gradu boravio je više meseci, a sredinom marta 2008. pozvala ga je putem medija njegova porodica da se preda, navodeći da "trpe neviđen pritisak policije i međunarodnih vojnih snaga".
Mediji su u vreme njegovog hapšenja objavili i da je posedovao dokumenta izdata u Bačkoj Palanci na ime Branislava Vukadina. Lečio se pod lažnim imenom u domu zdravlja, navodno i na sam dan hapšenja.
Pred istražnim sudijom negirao je da je Župljanin, tvrdio je da je iz Bačke Palanke i da je nezaposlen.
Neposredno po prebacivanju u Hag, obavljenog tek posle utvrđivanja identiteta, u Specijalni sud u Beogradu stiglo je, kako su tada pisali mediji, upozorenje da je u toaletu postavljena bomba, ali zgrada nije evakuisana.
Do oktobra prošle godine šest osoba iz Župljaninovog šifrarnika priznalo je krivicu i zaključilo sporazum sa tužilaštvom, naveo je tada tužilac Vladimir Vukčević i rekao da je ostalo još dvoje.
Među njima je Nikola Tepić iz Pančeva, u čijem stanu je uhapšen, zatim nekadašnji predsednik Izvršnog veća Vojvodine Koviljko Lovre, Mlađen i Vinka Marjanović, Slobodan i Milorad Koprivica. Tada je naglašeno i da će ukoliko prekrše uslov izvršenjem krivičnog dela biti poslati na izdržavanje kazne zatvora.
Tokom dokaznog postupka tužilaštva, od septembra 2009. do februara 2011. godine, saslušano je 127 svedoka, Stanišciheva odbrana izvela je sedam, a Župljaninova deset svedoka.
U završnoj reči, juna prošle godine, tužilaštvo je zatražilo kazne doživotnog zatvora za obojicu optuženih.
Stanišićeva odbrana je zatražila oslobađajuću presudu, a Župljaninova oslobađanje ili minimalnu kaznu zatvora.
(Tanjug/Foto: Beta/AP)
Stanišić se dobrovoljno predao Međunarodnom sudu 10/11. marta 2005, i ubrzo je prebačen u Ševeningen. On je od 21. decembra 1991. godine bio ministar bez portfelja u Ministarskom savetu koji je imenovala Skupštine srpskog naroda u BiH.
U Hagu mu se sudilo za zločine u vreme dok je bio ministar unutrašnjih poslova RS.
Na toj funkciji nalazio se od 1. aprila 1992, a zvanično od imenovanja prvog saziva Vlade RS dvadesetak dana kasnije, sve zajedno oko devet meseci, do imenovanja drugog saziva Vlade RS.
Rođen je 1954. godine u selu Ponor, opština Pale, RS, BiH. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Sarajevu.
Na samom suđenju iz redova njegovih branilaca čulo se da je Stanišić svojevremeno bio "najbolji omladinac" (1973. godine) u Sarajevu i da je "bio prvi nosilac štafete mladosti" u čast rođendana Josipa Broza Tita.
Pošto su, istakla je odbrana, "bratstvo i jedinstvo bili osnovni postulati bivše Jugoslavije", može se zaključiti da Stanišić, kao nosilac štafete, "ni tada, a ni kasnije nije mogao da ima bilo kakve rezerve ni netrpeljivost prema drugim narodima".
Prema odluci Pretresnog veća, Stanišić je nekoliko puta privremeno boravio na slobodi, između ostalog krajem 2011. i početkom 2012, kada je boravio i u Beogradu.
Nikad nije prekršio pravila boravka na slobodi i na vreme se vraćao u Pritvorsku jedinicu u Ševeningenu.
Župljanin je na početku rata u BiH bio načelnik regionalnog Centra službi bezbednosti u Banjaluci, član Kriznog štaba Autonomne regije Krajina i savetnik tadašnjeg predsednika RS Radovana Kardžića za unutrašnje poslove.
Rođen je 1951. godine u selu Maslovar, opština Kotor Varoš. Diplomirao je pravo u Sarajevu i od 1975. godine radio u SUP-u Banjaluka.
Župljanin je uhapšen u Pančevu i prebačen u Pritvorsku jedinicu 10. odnosno 11. juna 2008. godine.
Na slobodi su posle njega ostala još trojica haških begunaca - Radovan Karadžić, Ratko Mladić i Goran Hadžić.
Osam meseci pre hapšenja Župljanina, Savet za nacionalnu bezbednost Srbije raspisao je nagradu za podatke o lociranju begunaca, a za informacije o Župljaninu ona je iznosila 250.000 evra.
U vreme hapšanja u Pančevu bio je osoba izmenjenog ličnog opisa i obrijane brade. Uhapšen je u jednom stanu nakon što je lociran četiri dana ranije. Kod sebe je imao pištolj, ali nije pružio otpor.
Prema podacima zvaničnika dva i po meseca ranije pobegao je iz iznajmljenog stana u Nišu. U tom gradu boravio je više meseci, a sredinom marta 2008. pozvala ga je putem medija njegova porodica da se preda, navodeći da "trpe neviđen pritisak policije i međunarodnih vojnih snaga".
Mediji su u vreme njegovog hapšenja objavili i da je posedovao dokumenta izdata u Bačkoj Palanci na ime Branislava Vukadina. Lečio se pod lažnim imenom u domu zdravlja, navodno i na sam dan hapšenja.
Pred istražnim sudijom negirao je da je Župljanin, tvrdio je da je iz Bačke Palanke i da je nezaposlen.
Neposredno po prebacivanju u Hag, obavljenog tek posle utvrđivanja identiteta, u Specijalni sud u Beogradu stiglo je, kako su tada pisali mediji, upozorenje da je u toaletu postavljena bomba, ali zgrada nije evakuisana.
Do oktobra prošle godine šest osoba iz Župljaninovog šifrarnika priznalo je krivicu i zaključilo sporazum sa tužilaštvom, naveo je tada tužilac Vladimir Vukčević i rekao da je ostalo još dvoje.
Među njima je Nikola Tepić iz Pančeva, u čijem stanu je uhapšen, zatim nekadašnji predsednik Izvršnog veća Vojvodine Koviljko Lovre, Mlađen i Vinka Marjanović, Slobodan i Milorad Koprivica. Tada je naglašeno i da će ukoliko prekrše uslov izvršenjem krivičnog dela biti poslati na izdržavanje kazne zatvora.
Tokom dokaznog postupka tužilaštva, od septembra 2009. do februara 2011. godine, saslušano je 127 svedoka, Stanišciheva odbrana izvela je sedam, a Župljaninova deset svedoka.
U završnoj reči, juna prošle godine, tužilaštvo je zatražilo kazne doživotnog zatvora za obojicu optuženih.
Stanišićeva odbrana je zatražila oslobađajuću presudu, a Župljaninova oslobađanje ili minimalnu kaznu zatvora.
(Tanjug/Foto: Beta/AP)
