Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić izjavio je večeras da bi država trebalo da pomogne našim građanima koji rade na Kipru i imaju ušteđevinu u tamošnjim bankama.
Prema njegovim rečima treba pomoći onima koji imaju depozite u Banci Kipra iznad 100.000 evra, jer će izgubiti oko 30 odsto.
Dugalić je ocenio da postoji i druga kategorija građana Srbije, koji imaju depozite u kiparskim bankama, a da tamo nikad nisu radili i živeli, zbog kojih "ne treba mnogo da se potresamo", niti država treba da im pomaže ukoliko pretrpe finansijske gubitke, zbog uvođenja poreza na štednju u kiparskim bankama.
Odgovarajući na pitanje da li očekuje da li će se ikada taj novac naših građana vratiti iz kiparskih banaka u Srbiju, Dugalić je, učestvujući u programu RTS-a rekao da ti naši građani, da su želeli da ga drže na štednji u Srbiji, oni bi to davno učinili, imajući u vidu da su kamate na štednju kod nas dva do tri puta veće nego na Kipru.
Dugalić više veruje da će se taj novac preseliti u druge zemlje - "poreske rajeve", kao što je bio Kipar.
Kipar je država sa 850.000 stanovnika i štednjom u bankama preko 70 milijardi evra, što je više od 80.000 evra po stanovnika, a u Nemačkoj i Belgiji štednja je oko 40.000 evra po stanovniku ili dvostruko manja, naveo je Dugalić.
Polovina štednje u bankama na Kipru je došla iz Rusije i kiparske monetarne vlasti nisu imale bilo kakvu kontrolu nad prilivom i odlivom tog novca, objasnio je Dugalić.
Za nepunih desetak godina kiparske banke su prikupile ogroman novac (70 milijardi evra) i počele su masovno da odobravaju kredite, tako da danas svaki građanin te ostrvske države u Mediteranu duguje po 31.000 evra, a prosek u EU je 12.500 po stanovniku.
U komentaru na ocenu "Vašington posta" da bi uskoro na redu mogla da bude Slovenija, posle krize na Kipru, Dugalić je rekao da Slovenija ima probleme u privredi već nekoliko godina, koji se mogu preliti na bankarski sektor, pogotovo nelikvidnost njihovih kompanija koja postaje sve veća i procenat nenaplativih zajmova od skoro 20 odsto.
Komentarišući potencijalno izbijanje krize u Sloveniji, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Nebojša Savić je rekao da je privreda te države zasnovana na izvozu, koji čini oko polovine BDP, a otežan je i pristup izvoznim tržištima, što se prelilo na realni sektor.
Savić je rekao da za sada ne vidi kako bi eventualna kriza u Sloveniji mogla bitnije da se prelije u Srbiju, iako ovde posluje puno firmi iz te države.
Na pitanje da li očekuje da će sutra doći do masovnog povlačenja novca iz banaka na Kipru, pošto se tamo, posle 12 dana ponovo otvaraju šalteri banaka, Savić je odgovorio da će i EU i Kipar učiniti sve da se obezbedi stabilnost finansijskog sistema, a da cenu plate jedna ili dve banke.
Direktorka Centra za visokoekonomske studije Kori Udovički ocenila je da je sadašnje rešenje za Kipar, suštinski različito od onog pre nedelju dana i predočila da Banka Kipra i Laiki banka moraju da snose posledice.
Pojam poreza na depozite na štednju je jako pogrešan, zbog popuštanja EU na pritisak Kipra koji je na taj način hteo da rešava nagomilane finansijske probleme i spreči bankrot, objasnila je ona.
(Tanjug/Foto: Tanjug/AP)
Dugalić je ocenio da postoji i druga kategorija građana Srbije, koji imaju depozite u kiparskim bankama, a da tamo nikad nisu radili i živeli, zbog kojih "ne treba mnogo da se potresamo", niti država treba da im pomaže ukoliko pretrpe finansijske gubitke, zbog uvođenja poreza na štednju u kiparskim bankama.
Odgovarajući na pitanje da li očekuje da li će se ikada taj novac naših građana vratiti iz kiparskih banaka u Srbiju, Dugalić je, učestvujući u programu RTS-a rekao da ti naši građani, da su želeli da ga drže na štednji u Srbiji, oni bi to davno učinili, imajući u vidu da su kamate na štednju kod nas dva do tri puta veće nego na Kipru.
Dugalić više veruje da će se taj novac preseliti u druge zemlje - "poreske rajeve", kao što je bio Kipar.
Kipar je država sa 850.000 stanovnika i štednjom u bankama preko 70 milijardi evra, što je više od 80.000 evra po stanovnika, a u Nemačkoj i Belgiji štednja je oko 40.000 evra po stanovniku ili dvostruko manja, naveo je Dugalić.
Polovina štednje u bankama na Kipru je došla iz Rusije i kiparske monetarne vlasti nisu imale bilo kakvu kontrolu nad prilivom i odlivom tog novca, objasnio je Dugalić.
Za nepunih desetak godina kiparske banke su prikupile ogroman novac (70 milijardi evra) i počele su masovno da odobravaju kredite, tako da danas svaki građanin te ostrvske države u Mediteranu duguje po 31.000 evra, a prosek u EU je 12.500 po stanovniku.
U komentaru na ocenu "Vašington posta" da bi uskoro na redu mogla da bude Slovenija, posle krize na Kipru, Dugalić je rekao da Slovenija ima probleme u privredi već nekoliko godina, koji se mogu preliti na bankarski sektor, pogotovo nelikvidnost njihovih kompanija koja postaje sve veća i procenat nenaplativih zajmova od skoro 20 odsto.
Komentarišući potencijalno izbijanje krize u Sloveniji, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Nebojša Savić je rekao da je privreda te države zasnovana na izvozu, koji čini oko polovine BDP, a otežan je i pristup izvoznim tržištima, što se prelilo na realni sektor.
Savić je rekao da za sada ne vidi kako bi eventualna kriza u Sloveniji mogla bitnije da se prelije u Srbiju, iako ovde posluje puno firmi iz te države.
Na pitanje da li očekuje da će sutra doći do masovnog povlačenja novca iz banaka na Kipru, pošto se tamo, posle 12 dana ponovo otvaraju šalteri banaka, Savić je odgovorio da će i EU i Kipar učiniti sve da se obezbedi stabilnost finansijskog sistema, a da cenu plate jedna ili dve banke.
Direktorka Centra za visokoekonomske studije Kori Udovički ocenila je da je sadašnje rešenje za Kipar, suštinski različito od onog pre nedelju dana i predočila da Banka Kipra i Laiki banka moraju da snose posledice.
Pojam poreza na depozite na štednju je jako pogrešan, zbog popuštanja EU na pritisak Kipra koji je na taj način hteo da rešava nagomilane finansijske probleme i spreči bankrot, objasnila je ona.
(Tanjug/Foto: Tanjug/AP)
